Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Glumcu Miloradu – Mikiju Damjanoviću godinama ne polazi za rukom da se seti prvog pijanstva, a dok opravdava seks za jednu noć, siguran je u to da je šarm njegov najveći adut.
Настави са читањем „Miki Damjanović: Umrem li, biće to od srca!“
Pribojski bend Helm, koji je ove godine bio vrlo koncertno aktivan, konačno je našao vremena da se posveti ozbiljnom radu na albumu i upravo je završio snimanje svog prvenca.
Na albumu će se naći deset autorskih numera, a iz benda poručuju da će isti biti na nosaču zvuku za mesec dana.
„Za koji dan krećemo sa miksom i nadamo se da će za mesec dana sve biti spremno za prebacivanje na nosače zvuka. Pesme već sada mogu biti proglašene nacionalnim blagom Balkana i drastično će promeniti sliku rock and roll-a na ovim prostorima“, u svom stilu oglasili su se Helmovci koji su prvi album snimili u beogradskom studiju „Underground“.
Helm predvodi iskusni muzičar Goran Takić Tola (vokal, gitara) koga u stopu prate bubnjar Mladen Bjelić i Stefan Nikolić, basista. Ovaj trio se nakon uspešnih kvalifikacionih svirki i polufinala plasirao u top 10 bendova Belgrade Demo Fest Live, a samim nastupom u finalu pored publike osvojili su i simpatije dobrog dela dvadesetočlanog žirija u kome su bila respektabilna imena iz sveta muzike. Posle nastupa u finalu pomenutog festivala, koji je za njih predstavljao odskočnu dasku u svakom pogledu prema njihovom priznanju, nastupili su u finalu 47. Gitarijade u Zaječaru, a potom održali veliki broj koncerata širom Srbije, da bi se polovinom decembra fokusirali na studijski rad, koji je upravo završen.
Na pitanje u kom formatu će objaviti album, potpuno svestan situacije u domaćoj diskografiji, frontmen Goran Takić Tola rekao je: „Izdavači od danas mogu pismeno da se obrate sa molbom da objavimo materijal za njihovu kuću. U molbi je potrebno da precizno navedu cifru koja se nudi. Fanovi će album moći da kupe u dve preostale muzičke prodavnice“.
Ne sumnjamo da će Helm naći način da izda svoj album, uprkos ovoj izjavi i realnom stanju u domaćem izdavaštvu, i učini ga dostupnim za široke narodne mase, ljubitelje rokenrola.
Izvor: http://remixpress.com/bend-helm-zavrsio-snimanje-albuma-prvenca/
Дом културе „Пиво Караматијевић“ Прибој вас позива на 41. по реду Лимске вечери поезије. Ове године манифестација траје три дана, а састоји се из ревијалних вечери и такмичарског дела.
Прве вечери, у четвртак 12. децембра 2013. године, у ревијално делу „ОД ЛИМСКИХ ДО ЛИМСКИХ“, заказана је промоција књиге „Кад звезде проговоре касно“, Кенана Крупе. Промоција ће се одржати у просторијама библиотеке у Машинско-електротехничкој школи, од 19 и 30.
У петак, 13. децембра у свечаној сали Гимназије, у 13 часова одржаће се промоција збирке песама „Откуцаји у ветру“, Предрага Обрадовића, победника 40. Лимских вечери поезије. О књизи ће говорити Петар В Арбутина и ученици Гимназије.
Финално вече манифестације почиње од 19 и 30 у великој сали Дома културе. Осим наступа финалиста и проглашења победника, у музичком делу ће наступити Мадам Пиано. Након финалне вечери, учеснике 41. Лимских вечери поезије угостиће председник општине Прибој, Лазар Рвовић, док је наредног дана, у суботу 14. децембра планирана посета учесника Завичајном музеју у Прибоју, у 10 часова.
priboj.rs
Прву награду је освојила наша суграђанка Валентина С. Топаловић чије су чак три песме оцењене као најбоље.
|
|
,
Nakon prvih ideja i razgovora, članovi benda Helm i predstavnici UG PRIMUS PRIBOJ, prezentovali su planove i ideje rukovodstvu lokalne samouprave kod kojih su naišli na razumevanje, nakon čega je organizovana poseta predstavnika renomiranih organizacija TIME MASHINE MUSIC, Dragiše Radulovića i legendarnog novinara i kritičara Branimira Baneta Loknera, kao i Direktora Publik Film Arta Miomira Magdevskog iz Niša. Trodnevni razgovori sa Direktorom TOP i lokalnim rukovodstvom i predstavnicima Udruženja građana, kulturnih poslenika, oduševili su goste sa potencijalima Priboja i kristalizovao se neki okvirni plan manifestacije koja bi sem vrhunskih učesnika u zabavno kulturnom delu programa imao i drugi deo na brendiranju Priboja i cele tromeđe dovođenjem ambasadora, predstavnika evropske asocijacije mladih, raftera, planinara, biciklista, ribara, poljoprivrednih eksperata, turističkih radnika iz cele Evrope kao i medijsku prezentaciju opštine Priboj, tromedje i festivala. U narednom periodu ostalo je da se lokalna samouprava odredi prema svojim uslovima o mogućnostima organizovanja ovakvog internacionalnog festivala, kako bi u slučaju dogovora, već od januara krenule preliminarne marketinske promocije i najave…
Redakcija Priboj 033 je pratila pregovore i ujedno postavila nekoliko pitanja Banetu Lokneru, na koja je on rado odgovorio.
1.Tragom informacije da se u Priboju planira veliki letnji festival, pitamo Vas, kako bi to trebalo da izgleda i da li su osim muzičkih koncerata planirane još neke aktivnosti… ?
| Da, to bi trebao biti zaista veliki festival u svakom smislu. Naročito, šire posmatrano u kulturološkom. Pored koncerata, planirane su muzičke tribine, promocije muzičkih knjiga ili tema koje obuhvataju muziku i srodne pojave, planirane su promocije muzičkih izdanja, kao i radionice, za bendove i ostale aktere. |
2. Da li zbog položaja koji ima Priboj, tromeđa Srbije, BiH i Crne Gore, to može biti neki ex YU festival ?
| Da, takođe se planira da to bude regionalni festival, i sastavi/izvođači iz pomenutih sredina, kao i drugi kulturološki radnici svojim prisustvom i aktivnim učešćem imali bi važnu ulogu tokom kompletnog trajanja festivala. |
3. Kakvo je stanje u današnjem RnR i ima li budućnosti uopšte za kvalitetnu muziku na ovim prostorima ?
| Stanje na muzičkoj i generalno uzevši ovdašnjoj rock sceni uopšte nije tako “ loše“ kako u prvi mah izgleda. Problem je u tretiranju rock kulture, za koju nema mesta u “ zvaničnim institucijama“, kao i u medijima. Generalno, ovde je uvek na prvom mestu estrada i estradno poimanje svega. Takođe promocija rock kulture danas je mnogo više u celom svetu zastupljena putem internet medija, a mnogo manje na TV-u, radiju ili novinama, i između ostalog i zbog toga, mnogi dobronamerni ljubitelji rock kulture, nisu u mogućnost da to prihvate i proprate.. A moja sugestija je da se mnogo više orijentišu ka informacijama koje stižu sa NETA, nego da to traže putem TV programa ili radija. Takođe ovde ima veliki broj pred kojima je izgledna karijera, takođe i budućnost, ali sam status rock kulture u društvu je na veoma niskim granama. |
4. Šta bi ste savetovali mladim bendovima, otkrijte nam neku “tajnu” uspeha ?
| Mladim bendovima savetujem da glavninu energije ulože u vlastitu promociju, jer to je ubedljivo najvažniji segment razvoja njihove buduće karijere. Više stvari ( ako su ikada ) ne dolaze same od sebe, i za sve se moraju najviše sami pomučiti. Dakle promocija predstavlja najvažniji segment, i u tom kontekstu, oni i trebaju da nađu nekog profesionalca koji bi im u tome pomogao. Traženje potencijalnog izdavača danas je uglavnom manje važno… |
5. Naš pribojski bend HELM postigao je zavidne rezultate ove godine. Kako Vi ocenjujete njihovu svirku i hoće li se album HELM-a naći u Vašoj kolekciji ?
| Album Helma će se sigurno naći u mojoj kolekciji, a reč je o sastavu koji poseduje autohtoni autorski izraz i stil. Vrlo su iskusni, a takođe i ubedljivi, u šta se mogla uveriti i publika koja ih je do sada gledala na koncertima, a vi u Priboju to sigurno najbolje znate. Helm je kvalitetan sastav, a na njima je da se tokom dolazećeg perioda u potpunosti etabliraju i ustale na ovdašnjoj sceni. |
priboj033.com
Након разрешења шифри финалисти манифестације су:
1.Шифра „1308997“ – Ивана Перовић, Прва београдска гимназија, Београд
2.Шифра „Аспект сна“ – Васовић Катарина III р. Гимназија, Нови Пазар
3.Шифра „51161011713“ – Данијел Ристић, IV р.Филолошка гимназија Београд
4.Шифра „Сидарта“ – Дуња Карановић, Филолошка гимназија, Београд
5.Шифра „Алиса“ – Ивана Пешић, III р. Смедеревска гимназија, Смедерево
Овогодишње 41. Лимске вечери поезије одржаће се 12., 13. и 14. децембра 2013. године.
priboj.rs
Дом културе „Пиво Караматијевић“, позива вас на промоцију књиге наше суграђанке Радмиле Тришевић, „Сан изнова“. Промоција је заказана за четвртак, 14. новембар у малој сали Дома културе од 19 и 30. Збирка симболичног наслова „Сан изнова“, прву промоцију доживела је на овогодишњем сајму књига у Београду, на штанду издавачке куће Жиравац. „Сан изнова“ је иначе пета по реду збирка песама прибојске песникиње Радмиле Тришевић.
priboj.rs
Другог дана манифестације „Дани Данила Лазовића“, у великој сали прибојског Дома културе одржано је такмичење у казивању поезије, на коме су се надметали студенти завршних година глумачких академија у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори. Победнику Саши Ђурашевићу припала је прва и једина награда у новчаном износу од 1000 евра коју је обезбедила општина Прибој. Награду му је уручио помоћник председника Општине Крсто Јањушевић.
Саша Ђурашевић је пореклом из Ивањице. Има двадесет и две године, живи у Београду, дипломирао је на Академији Лепих Уметности, на смеру глума. Имао је пар улога у позоришту. Тренутно игра у две дечије представе које су активне на репертоару дечијег позоришта „Театар 78“.
Одлуку о награди донео је Стручни жири фестивала „Дани Данила Лазовића“ у сатаву: Радован Кнежевић, Горан Султановић, Љиљана Драгутиновић, Милица Краљ и Јелена Лазовић.
www.priboj033.com
Danas će u Beogradu, u kllubu „Prozor“, (Takovska 48), sa početkom u 20 časova i 30 minuta, biti otvorena izložba slika Dragana Nešića „. Otvaranje izložbe pod nazivom „Jazz“ pratiće glas bluz i džez pevačice Katarine Kačunković. Настави са читањем „Slika prati džez zvuk“
Splitski kantautor Zlatan Stipišič Džiboni nastupio je pred beogradskom publikom u “Kombank Areni”. Atmosfera je , kako kažu prisutni bila odlična , publika je pevajući zajedno sa njim pokazala da zna skoro sve njegove pesme. Pohvalivši se kako njegovo trajanje ima kvalitet kao kamion Fap, napravio je odličnu reklamu za pribojski brend. Настави са читањем „DŽiboni kaže da je kao Fap“
Izvor: Danas Autor: I. Hadžagić Duraković /
Prijepolje – Dan kada je u Beogradu sve bilo u znaku tradicionalnog Sajma knjiga, ministar za kulturu i informisanje Ivan Tasovac odabrao je da poseti dve biblioteke koje zaslužuju sve komplimente za svoj rad. Reč je o Gradskoj biblioteci u Čačku i Biblioteci „Vuk Karadžić“ u Prijepolju.
Настави са читањем „Komplimenti za jednu od najboljih biblioteka“
Izvor: Danas Autor: S. Bjelić /
Priboj – U Priboju će se poslednjeg dana oktobra i prvog dana novembra održati manifestacija „Dani Danila Lazovića“. U znak sećanja na poznatog glumca, u organizaciji Dom kulture „Pivo Karamatijević“ i Zavičajnog muzeja u Priboju, biće priređen kulturni program.
Prvi dan programa biće obeležen izložbom fotografija Danila Lazovića koja će biti postavljena u Galeriji Zavičajnog muzeja. Posetioci izložbe biće u prilici da odgledaju snimak jedne pozorišne predstave sa Lazovićem u glavnoj ulozi. Takmičenje u kazivanju poezije u kome će učestvovati studenti glumačkih akademija u Srbiji, Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini, biće organizovano drugog dana programa u pribojskom Domu kulture. Kao gosti u programu će ušestvovati i poznati glumci Goran Sultanović i Ljiljana Dragutinović.
Miki Damjanović, glumac Beogradskog dramskog pozorišta koji je takođe odrastao u Priboju , ovoga puta u svojstvu direktora ove manifestacije kaže da je jako srećan što će neka manifestacija u zemlji postojati kao sećanje na velikana našeg glumišta. „Divno je što će to biti Priboj, grad u kome Danilo je odrastao. Zanimljivo je što će ovo biti jedini festival u celom regionu čiji će učesnici biti studenti završnih godina glume i što će promovisati govorenje poezije. Želeo bih da se godinama ovo druženje širi i geografski i konceptualno. Radićemo na tome. Priboj će 31. oktobra i 1. novembra postati stecište najboljih studenata glume, njihovih profesora i kolega Danila Lazovića kao i poštovaoca njegovog dela“, kaže Damjanović.
| Danilo Lazović rođen je 25. novembra 1951. godine u Brodarevu. Sa porodicom se 1958. godine preselio u Priboj gde je odrastao i završio gimnaziju. U Priboju se zainteresovao za glumu kojom se amaterski bavio u to vreme. Nakon toga uspeva da upiše Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju, u Beogradu, na kojoj je diplomirao 1974. godine.
Prvu zapaženu ulogu ostvario je u poznatoj seriji „Otpisani“. Posle toga ostvaruje značajne uloge na filmu i u pozorištu, u kome je kao mlad glumac veoma uspešno igrao Danila u „Gorskom vijencu“. Lazović je bio dugogodišnji član Narodnog pozorišta u Beogradu, a igrao je i u Ateljeu 212 i Zvezdara teatru u kome je odigrao više od 600 predstava, od kojih su najpoznatije „Klaustrofobična komedija“, „Mala“ i „Srpska drama“. Najpoznatije filmske uloge odigrao je u u filmovima „Laf u srcu“, „Poslednji krug u Monci“, i „Tri karte za Holivud“. Široj publici je ipak najpoznatiji po ulogama na televiziji, od kojih su najznačajnije one u serijama Siniše Pavića, uloga Šćepana Šćekića u „Srećnim ljudima“ i Čerčila u „Porodičnom blagu“, kao i u čuvenoj seriji „Zaboravljeni“, u kojoj je igrao Adama. Umro je 24. marta 2006. godine u Beogradu od posledica infarkta. |
http://www.danas.rs/dodaci/sandzak/danilovi_dani_u_priboju.42.html?news_id=269127
Povodom cetiri godine postojanja crkveno – gradaskog hora ,, Sv. knez Lazar “, Crkvena Opstina Priboj organizuje prvi festivala horske muzike u Priboju, 26. oktobra, 2013. godine, u Domu kulture ,, Pivo Karamatijevic “, sa pocetkom u 19 casova.
Ucesnici festivala: gradski hor ,, Zlatiborska vila “ iz Uzica, gradski hor ,,Dom kulture “ iz Prijepolja i domacin festivala crkveno – gradski hor ,, Sv. knez Lazar “ iz Priboja. Pokrovitelj festivala: Opstina Priboj u saradnji sa Domom kulture ,, Pivo Karamatijevic“ – Priboj. Ulaz je slobodan!
(priboj033.com)
Прибој – Дом културе „Пиво Караматијевић“ и Завичајни музеј из Прибоја у знак сећања на великана српског филма и позоришта, Данила Лазовића, којије пореклом из овог места, по први пут организују дводневну манифестацију „Дани Данила Лазовића“, 31. октобра и 1. новембра.
Своје учешће су најавили познати српски глумци Горан Султановић и Љиљана Драгутиновић, а директор манифестације је Милорад Дамјановић, познати глумац, такође из Прибоја.
У оквиру овог дешавања у галерији Завичајног музеја у Прибоју 31. октобра биће постављена изложба фотографија Данила Лазовића, након чега ће сви посетиоци и љубитељи лика и дела овог великана моћи да погледају једну од многобројних позоришних представа у којима је својевремено играо главну улогу. Потом, 1. новембра одржаће се у великој Сали прибојског Дома културе такмичење у казивању поезије, на коме ће се надметати студенти завршних година свих глумачких академија у Србији, Босни и Херцеговини и Црној Гори.
PRIBOJ – Istorijska nalazišta na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Mažići kod Priboja, prema onome što je do sada pronađeno i otkriveno i sudeći po tvrdnjama stručnjaka, govore da su Srbi još u 12. i 13. veku radili najsloženije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo uspešno.
Saznanja govore da su Srbi mnogo pre Nemaca, savremenije i uspešnije lečili ljude, a dokazano je i da je u manastiru Svetog Nikole Dabarskog, koji se nalazi u Pribojskoj Banji, takode postojalo lečilište.
Arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić rekao je Tanjugu da je ono što je otkriveno zaista epohalno – u manastiru je postojala bolnica, a u njoj medicinski instrumenti, koji se ne razlikuju mnogo od današnjih.
Donedavno se mislilo da je čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, koji je boravio u manastiru u selu Mažići 1620. godine, preterivao u opisu onoga što je video i zatekao, ali arheološki nalazi to sve potvrduju.
„Ovaj starinski manastir leži na visokom bregu koji okružuje reka Lim. U njemu ima više od pet stotina kaluđera, a okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Ušao sam u ovaj divni manastir da bih ga mogao pažljivo razgledati i razgledao sam ga. U njemu ima jedna ćelija u koju sam takođe želeo da udem, ali mi, siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da udem”, napisao je Čelebija u svom putopisu o boravku u manastiru Mažići kod Priboja.
Više je nego jasno i zašto kaluderi nisu dozvolili Turskom putopiscu da udJe u jednu posebnu ćeliju.
„To je u stvari bio ulaz u manastirsku bolnicu, koja je brižljivo čuvana od radoznalaca. A Evlija Čelebija bio je i turski špijun, koji je davao obilje podataka svojoj carevini koja je u to vreme vladala ovim prostorima”, objašnjava Savo Derikonjić, arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.
„Ono što smo otkrili zaista je epohalno. Uz medicinske instrumente, preteče današnjih hirurških instrumenata koji se mnogo ni danas ne razlikuju od ovih savremenih, pronašli smo ostatke pokojnika istražujući do sada 165 grobova srednjovekovne nekropole i jasno utvrdili da su kod desetina njih vršeni u 12. i 13. veku, ali i kasnije, sve do 18. veka i paljevine manastira, vrlo složeni hirurški zahvati, poput vrlo složenih operacija na ljudskoj lobanji. Neki su lečeni, a nekima su vidane rane nakon teških bitaka i ranjavanja. Imamo dokaze da su mnogi od njih živeli nakon operacija još godinama. Prema našim procenama, oko manastirskog kompleksa je najmanje dve hiljade skeleta, a reč je uglavnom o onima koji su tu lečeni i operisani”, naveo je Derikonjić u izjavi Tanjugu.
Samo na prostoru jedne sonde registrovano je više od sto skeleta različite starosti i pola. Na tim ostacima, posebno lobanjama pokojnika, vidljive su operacije, kod jednog je pronađeno liveno bronzano dugme koje najverovatnije pripada 12. veku, kao i dva dubrovačka denara iz sredine 13. veka.
„Pronašli smo instrument za izvlačenje metaka sa svrdlom, koji potiče oko 1520. godine, ovaj instrument iz manastira Svetog Georgija je sedam milimetara duži od sačuvanog analognog primerka koji se nalazi u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Zatim, mali hirurški šestar iz 15. veka, i viljušku za amputaciju iz 16. veka. Ono što je za nas bilo zaista začudujuće i epohalan pronalazak su naočare lenonke, kakve je nosio čuveni Bitls Džon Lenon. Ove naočare, kao funkcionalno pomagalo u operacijama, potiču iz 15. veka, sa okvirima od profilisanog bakra i malim elipsoidnim alkama za prihvatanje. Očigledno da je reč o najstarijim naočarama lenonkama”, ističe Derikonjić.
On kaže da su u poslednje vreme, nakon obnove manastira Mažići, na žalost, stala istraživanja manastirske bolnice. A stalo se zbog srpskog posla, pošto jedan meštanin na čijem je imanju jednim delom manastirski kompleks traži velike pare i stanove za decu da bi ustupio to parče zemlje arheolozima radi prekopavanja i istraživanja.
Inače, i svet je već pokazao veliko interesovanje za epohalna medicinska otkrića u manastiru Mažići, bila je planirana čak i izložba pronađenih predmeta i medicinskih instrumenata u Budimpešti, ali što zbog nedostatka para, ali i zastoja u nastavku istraživanja, ova otkrića koja menjaju istoriju medicine i u Evropi, ali i u svetu, ostaće još neko vreme tajna.