Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Priboj – U pribojskoj galeriji „Spirala“, nedavno je otvorena izložba slika i fotografija pod nazivom „Euforija“. Izložbu koju čine radovi Mersihe Prušević, Mirze Župljanina i Dženana Hajrovića, tri mlada umetnika iz Novog Pazara otvorio je Dragan Nešić osnivač galerije. Настави са читањем „Novopazarska „Euforija“ u Priboju“
Ове године, од 3. до 13. марта 2014. године, у Галерији Дома културе биће постављена путујућа ФорматМали, сликарско графичке секције УКУПУ-ДС-а и УЛУСА.
Ово је већ осма година, како се иста традиционално организује. Ове године по одаиру конкурсне Комисије, биће представљена 53 рада од 53 аутора различитих техника.
Планирано је да изложба обиђе што више градова у Србији, како би завршна била у Арт центру у Београду. Специфичност исте је између осталог и у томе што се у сваком граду у коме буде постављена, организује гласање посетилаца за најбољи изложбени рад, након чега се сабирају гласови и на крају се добија победник са највећим бројем гласова, свих градова. Ове године, забележен је одзив и аутора ван Србије, којих је петоро.
priboj.rs
Snežana Nikolić, učiteljica u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Priboju, najomiljenija je među decom. Deca su njena inspiracija. S njima deli lepe i tužne trenutke, a oni joj to vraćaju na najbolji način – svojim uspesima.Stiže sve. I da svoju petu generaciju prvaka nauči prva slova, ali i da vodi dramsku, likovnu i literarnu sekciju. Uspesi njenih đaka su veliki. Iza svakog od njih stoji njena neverovatna energija i posvećenost pozivu koji je izabrala. Jer biti učiteljica za ovu skromnu ženu predstavlja najveću čast.
Snežana Nikolić voli da otkriva talente svojih đaka. Tako je jednog od njih, Nemanju Berlića, prijavila na konkurs koji je Dečji sajt organizovao pred novogodišnje praznike, kada smo birali najlepše pismo za Deda Mraza. Pismo koje je napisao Nemanja bilo je po oceni našeg žirija najlepše. Učiteljica Snežana ne krije da je ponosna na njegov uspeh za koji je delom i zaslužna.
Radi u pribojskoj osmoletki skoro 20 godina. Završila je Pedagošku akademiju, a potom i Učiteljski fakultet u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu je apsolvirala na odseku za istoriju. Ovo je njena peta generacija prvaka koja broji 25 učenika.
Pitali smo je kako je biti učiteljica u vreme kada su mnoge vrednosti u društvu urušene.
– Vreme u kojem sam ja bila đak i ovo današnje se dosta razlikuju. Deca su slobodnija u ponašanju, postavljanju pitanja, iznose svoje mišljenje i stavove. Položaj učitelja u Srbiji danas nije na zavidnom mestu. Suočeni smo sa niskim primanjima i nedovoljnim brojem učenika, tako da je svaka naredna godina pitanje opstanka radnog mesta učitelja. Ali verujem da se izgubljene vrednosti mogu pronaći u radu s decom.
Priznaje da i pored svih teškoća sa kojima se svakodnevno sreće voli svoj posao i da bi opet, da može da bira, izabrala isti poziv.
– Mislim da radim sa istim žarom kao na početku karijere i da me ispunjava pozitivna energija. Svaka generacija učenika je jedna nova emotivna priča koja se nikada ne zaboravlja i u kojoj je moje srce iznova ranjeno. Teški su rastanci sa četvrtacima a već naredna godina ti nosi nova radovanja, nove izazove, sticanja znanja.
Najvažnije je, kaže, poverenje koje međusobno grade.
– Na početku učim decu da razviju poverenje u mene, da se oslobode straha od obaveza, neguju drugarstvo, da se pomažu.
Pored redovne nastave, učiteljica Snežana dosta pažnje poklanja vannastavnim aktivnostima.
– Jako su važne vannastavne aktivnosti kojima se učenici raduju. One svakako zadovoljavaju i mogu proširiti interesovanja, sklonosti i sposobnosti učenika za pojedine oblasti života, rada i stvaralaštva. Razvijaju kreativnost, doprinose socijalizaciji i motivišu učenike. Zato učestvujemo u literarnim i likovnim konkursima, muzičkim festivalima, saborima, ekološkim radionicama, humanitarnim akcijama.
Ni uspesi ne izostaju kada se ovako vredno radi.
– Grupa učenika I3 učestvovala je u projektu “CK Promocija humanih vrednosti”, gde su sa dramskom igrom “Crno jagnje” na slikovit način prikazali diskriminaciju kao pojavu u društvu. Trenutno pripremamo za Vaskrsnji sabor u Banji Vrujci kratku dramsku igru “Koledarska priča”, gde će đaci predstaviti zaboravljene običaje iz naših krajeva.
Svako od te dece zauvek ostane u njenom srcu.
– Emotivnih trenutaka je bilo u svakoj generaciji. Zajednički uspesi, osvajanja nagrada, odlasci učenika u drugi grad, oproštajne priredbe.
Učenici iz prve generacije koju je vodila Snežana Nikolić su već završili fakultet.
– Često mi se javljaju, posete me, pošalju poruku. Ostaju uspomene koje niko ne može izbrisati.
Film „Montevideo, vidimo se!“ govori o učešću domaće fudbalske reprezentacije na Prvom zvaničnom svetskom prvenstvu u Montevideu, 1930. godine. Inspirisana istinitim događajima ovo je priča o istorijskom uspehu domaćeg sporta i nastavak prvog filma koji je opisivao dešavanja koja su prethodila samom Prvenstvu. Fudbalska saga iz 1930. godine se nastavlja u glavnom gradu Urugvaja, gde se nakon napornog tronedeljnog putovanja preko Atlanskog okeana, prva formirana reprezentacija tadašnje Kraljevine Jugoslavije našla među učesnicama Prvog svetskog prvenstva. Ekipa iz jedne male balkanske zemlje, kojoj svi daju minimalne šanse za uspeh, žrebanjem dobija za protivnike glavnog favorita prvenstva, reprezentaciju Brazila! Predvođeni čvrstim entuzijazmom,vizijom i idejom zajedništva Tirke, Moša, Milutinac, Jakša i ostali momci iz tima, zahvaljujući svom talentu, mladošču i istrajnošću, ulaze na velika vrata sportske scene. Vest koja je obišla ceo svet je da je reprezentacija Jugoslavije osvojila treće mesto na Svetskom prvenstvu.
Uloge tumače Miloš Biković, Petar Strugar, Armand Assante, Viktor Savić, Elena Martinez, Branko Đurić, Predrag Vasić, Nebojša Ilić, Vojin Ćetković, Nikola Đuričko, Srđan Todorović, Srđan Timarov, Andrija Kuzmanović, Nenad Herakov i drugi.
Seljak, po imenu Pahomije, uveren je da će postići veliki uspeh kada konačno stekne toliko zemlje koliko je imaju veleposednici, najveća elita ruskog plemstva.
To je bio njegov cilj. Došao je dan kada je dobio začuđujuću ponudu – biće nagrađen, bez ikakvog troška, tolikom zemljom koliko može da obuhvati trčeći u jednom danu od izlaska do zalaska sunca.
Pahomije prodade sve svoje vredne stvari samo da bi stigao do tog udaljenog mesta odakle je stigla ta velikodušna ponuda. Posle mnogo nevolja on stiže i dogovori da već sutradan ostvari svoju veliku priliku.
Od početka Pahomije je počeo da trči opasnom brzinom. Jureći po blistavom jutarnjem suncu, njegov cilj mu je neprestano bio pred očima. Trčao je po nesnosnoj vrućini ne gledajući ni levo ni desno. Celog dana nastavio je istim tempom, ne zaustavljajući se ni zbog jela, ni zbog pića, ni zbog odmora.
Sa svakim korakom, njegov posed je postajao sve veći. Konačno, kada sunce zađe iza horizonta i mrak prekri zemlju, Pahomije posrćući dođe do kraja. Pobeda! Njegov cilj je bio ostvaren. Uspeh.
A onda, sa poslednjim korakom, Pahomije pade mrtav od iscrpljenosti.
Sve što mu je na kraju od zemlje trebalo, bilo je onih dva metra iznad njega.
Lav Nikolajevič Tolstoj
U POTRAZI za rasutim blagom srpskih srednjovekovnih manastira, malobrojni su istraživači kojima se posrećilo da pronađu „ključ“ i otvore narodne riznice. Taj čudesni blagoslov, pre četiri decenije, imala je Mirjana Šakota, istoričar umetnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Tokom arheoloških radova na manastiru Svetog Nikole u Pribojskoj Banji, Šakota je ispred oltara crkve Uspenja presvete Bogorodice, sa kolegama otkrila 40 crkvenih predmeta od srebra i zlata.
– Posle 280 godina, svetlost dana „ugledale“ su ripide, kivoti, kadionice, putiri, čaše, konfetnici, vodički, ručni i naprsni krstovi, kašike i panagije – otkriva „Novostima“ Marko Papić, protojerej stavrofor iz Priboja. – Većina stručnjaka, najvrednijim predmetima riznice smatra par ripida od pozlaćenog srebra, koje je manastiru 1559. i 1560. godine darovao Makarije Sokolović, prvi patrijarh 1557. godine obnovljene Pećke patrijaršije. On je, inače, često boravio u ovom manastiru, kako je zapisano „zbog zdravlja, a i važnih poslova iz života Patrijaršije i Crkve“.
Lepotom i finoćom izrade, pažnju pleni i kivot od pozlaćenog srebra, dar dabarskog mitropolita kir Josifa iz 1573. godine, kao i srebrne kadionice, pozlaćeni putiri, darohranilica i krst od srebra i gorskog kristala.
– Pojedini istoričari umetnosti smatraju da su posebna vrednost riznice našeg manastira srebrne i zlatne pričesne kašike koje, kažu, nemaju čak ni veliki evropski muzeji. Od pet raritetnih kašika, dve su takozvanog apostolskog tipa, jednu je lično koristio vojskovođa Stefan Sabo i ima njegov grb, a preostale dve potiču iz Venecije – kaže naš sagovornik.
Papić naglašava da riznica manastira ima i numizmatičku i zbirku keramičkih predmeta.
– Riznice su zakopavane u teškim danima i godinama, obično pred naletom vojski koje su pljačkale sve vredno što bi zatekle u manastirima. I sudbina monaha bila je neizvesna, ali se obično dešavalo da neki od njih preživi i kasnije riznicu otkopa i vrati u manastir. Međutim, očigledno je da monasi koji su zakopali ovu riznicu, ta teška vremena nisu preživeli – kaže Papić i naglašava da je Mirjana Šakota smatrala da je sklonjen još jedan kovčeg sa blagom ovog manastira.
I ovo blago, pronađeno 1974. godine, bilo je deo postavke Muzeja srpske pravoslavne crkve u Beogradu više od 30 godina. Vraćeno je 2007. godine tamo gde pripada, manastiru u Pribojskoj Banji.
EPISKOPIJA SVETOG SAVE
– NAŠA svetinja je u istoriji poznata kao manastir Svetog Nikole u Dabru, a u hijerarhiji srpske crkve pripada joj peto mesto. Ne zna se tačno kada je podignuta, ali se pouzdano zna da je u vreme Svetog Save manastir bio ugledno monaško središte. Štaviše, godinu posle dobijanja autokefalnosti, Sveti Sava je ovaj manastir odredio za središte jedne od sedam novih episkopija samostalne srpske crkve – otkriva Papić i naglašava da je manastir bio i srednjovekovni centar pismenosti budući da je tokom poslednjih arheoloških istraživanja otkriven divit, luksuzni pisarski srebrni pribor koji se sastoji od dva stila za pera i mastionice sa očuvanim okamenjenim mastilom.
| TRI CRKVE – MANASTIRSKI kompleks čine tri crkve posvećene Svetom Nikoli, Uspenju presvete Bogorodice i Svetom Iliji, što se sreće samo još u Pećkoj patrijaršiji, koja ima četiri crkve. O važnosti bisera „na svetim vodama Lima“ svedoči i to što su ga gradili i obnavljali kralj Uroš Prvi i Stefan Dečanski, da se o njemu starala vlastelinska porodica Vojinovića sve do njihovog poslednjeg izdanka Nikole Altomanovića – kaže Papić. |
Vecernje Novosti,
J. MATIJEVIĆ, Foto D. Milovanović
Овај велики проблем, не само за ученике Музичке школе, већ и за предаваче у протеклом периоду препознала је локална самоуправа у Прибоју, која је издвојила одређена средства за адаптацију и опремање једног кабинета музичке наставе. Кабинет који је адаптиран готово да није могао бити у употреби, имајући у виду изузетно лоше услове за рад, па је тим поводом урађена комплетна адаптација. Извршено је глетовање свих зидова, кречење, изолација, постављен је нови ламинат, а купљен је и нови намештај и то плакар, радни сто, столице као и тракасте завесе. Инвестиција вреди око 157.000 динара. Улагањем у опремање овог кабинета, коначно су створени адекватни услови за боравак и рад са децом која похађају Музичку школу, а тим поводом, директорка Основне музичке школе из Пријепоља, Драгана Томашевић срдачно се захвалила Општини Прибој у име колектива школе и родитеља на разумевању и улагању у овако тешким економским условима.
priboj.rs
У организацији Завичајног музеја Прибој, у уторак, 4. фебруара 2014. године, биће отворена изложба ученика Уметничке школе из Ужица. Изложба ће бити отворена у 19 сати у Галерији Завичајног музеја из Прибоја.
Уметничка школа у Ужицу је средња ликовина четворогодишња школа за образовање даровитих ученика из области примењених уметности и дизајна. У протеклих 12 година свог постојања, ова школа постала је својеврсна ризница радова младих који су попунили депое и кабинете, тако да ова изложба пружа тек мали увид у велику продукцију која се увећава сваким даном. На отварање изложбе су добродошли сви суграђани и љубитељи уметности.
Каталог можете погледати овде.
priboj.rs
Повдом Савиндана, школске славе свих школских установа у Србији и празника који је посвећен првом српском просветитељу и утемељивачу школства у Србији, општина Прибој данас је наградила најбоље ученике свих основних и средњих школа, по разредима и оствареним резултатима до полугођа.
Награде су добили најбољи ученици са полугођа првог, другог, трећег и четвртог разреда две средње школе у Прибоју, као и ученици шест основних школа који су на полугодишту остварили најбоље резултате у својим генерацијама. Општина Прибој је за сваку школу издвојила по 20.000 динара, што је у укупном износу 160.000 динара издвојених за награде, за све школе на територији општине Прибој.
Празник Савиндан се иначе обележава у школама као радни, али ненаставни дан, те ђаци долазе у школу да би присуствовали школској слави.
Priboj.rs
Izabel Žefroa večeras će publiku podsetiti na numere sa njena dva do sada objavljena albuma Настави са читањем „ZAZ STIGLA NA MEĆAVNIK: Večeras pravimo haos!“
