Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6260
Valentina Vasilić iz Priboja predstavljace svoj grad i zapadnu Srbiju na izboru za Miss Srbije . Finale će se održati odrzati 9. oktobra u „Kombank dvorani“ sa početkom u 21 sat uz TV prenos uživo . Ovo je jedini zvanični izbor Miss Srbije pod licencom Miss World.
Za laskavu titulu najlepše devojke, koja će predstavljati Srbiju na svetskom izboru za Miss, boriće se 21 finalistkinja .
Valentina je od prošle godine učesnica više takmičenja na kojima je privukla pažnju svojom jedinstvenim šarmom i prirodnim izgledom. Na prvom takmičenju u Sunčanoj reci osvojila lentu miss fotogenišnosti zapadne Srbije . Ove godine je učestvovala na više polufinalnih takmičenja i osvojila dve lente. Prvu lentu, druge pratilje, je osvojila u Ubu, drugu lentu je osvojila u Kruševcu, takođe kao druga pratilja. Na kraju, u velikoj konkurenciji devojaka , na završnom kastingu u Beogradu, ušla je u finalni izbor za Miss Srbije .
Valentina Vasilić rođena je 2002. godine u Priboju.Učenica je treće godine ekonomskog smera, Mašinsko-elektrotehnicke škole u Priboju. Školovanje planira da nastavi na fakultetu za projekt i menadžment kao dobitnica stipendije koju kompanija MISS YU dodeljuje svim finalistkinjama .
U toku finalne večeri biće organizovano i internet glasanje za izbor Miss interneta Srbije .
„Javljaju mi da je u okolini Priboja uočen grizli! Svakog trenutka očekujemo zvaničnu potvrdu te vesti!“ Marko Gudurić ide u NBA ligu!?
Posle dve godine u Fenerbahčeu, srpski bek šuter mogao bi da nastavi karijeru u SAD, u dresu Memfis Grizlija!
Reprezentativni bek bio je 2017. „izlazno“ godište na NBA draftu, ali nije bio izabran. U međuvremenu, franšiza iz Tenesija je očigledno pratila njegov razvoj u Istanbulu, u klubu koji je prethodnih godina bio najveći rasadnik evroligaških igrača za američko tržište.
Ako Gudurić ode u SAD, broj košarkaša koje je Željko Obradović ispratio u NBA ligu iz Istanbula popeće se na čak SEDMORICU.
Ovaj transfer prvi je nagovestio agent srpskog internacionalca Miodrag Ražnatović, porukom na Twitteru: „Javljaju mi da je u okolini Priboja uočen grizli! Svakog trenutka očekujemo zvaničnu potvrdu te vesti!“
Povezivanje Memfisa sa „Gudurinim“ rodnim gradom učinilo je tu igru rečima jednostavnom i najavilo je odlazak u NBA nekadašnjeg đaka i prvotimca Crvene zvezde. Istu informaciju nagovestio je i novinar poznatog portala „TheAthletic“, dok je specijalizovani portal „Eurohoops“ potvrdio da će srpski košarkaš potpisati dvogodišnji ugovor sa Memfisom.
Gudurić je juniorski staž završio u Crvenoj zvezdi 2013, a seniorsku karijeru je počeo u FMP-u, za koji je igrao dve godine. Zatim je 2015. priključen prvom timu kluba sa Malog Kalemegdana, nakon što je sa mladom reprezentacijom osvojio Evropsko prvenstvo i bio proglašen najboljim igračem turnira.
Iste jeseni, dao je veliki doprinos da Zvezda uđe u Top 16 Evrolige i brzo je postao važan igrač ekipe Dejana Radonjića. Sa crveno-belima je na Mali Kalemegdan doneo dve titule ABA lige, Superlige Srbije i Kup Radivoja Koraća 2017, na kojem je bio najbolji igrač finala protiv Partizana.
U Fenerbahče je prešao 2017. godine, za značajno obeštećenje. Pod komandom Željka Obradovića je napredovao, sazreo, osvojio titulu prvaka Turske 2018. i ove sezone postizao 9,4 poena po meču u Evroligi.
Sudeći prema današnjim najavama, njegova budućnost biće u NBA ligi.
Masovna sportska manifestacija „Karavana radosti – Dunav osiguranje – Sportske igre mladih“, održana je juče u Priboju . Na sportskim terenima u Priboju, 1128 učenika osnovnih škola iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši , takmičilo se u 9 sportskih disciplina.
Deca iz Priboja ostvarila su plasman na državno takmičenj u Beogradu u 7 sportskih disciplina. Priboj će na državnom prvenstvu u Beogradu predstavlјati oko 35 takmičara .
Takmičari iz Priboja koji su se plasirali na Državno prvenstvo u Beogradu
Tenis ( Nikoleta Milićević i Dušan Kruškonja)
Odbojka na pesku – ekipa „Tvinsi“(Lidija Mandić i Anastasija Mandić) – II mesto (vajld kard)
Basket – Ekipa „Ice in my veins“ (Daris Alić, Luka Javorac, David Janjušević, Vukašin Ratković) – II mesto (vajld kard)
Mali fudbal – Ekipa „Memento“ (Emir Mandal, Rade Rvović, Teodor Papić, Miloš Reković, Uroš Stefanović, Marko Otašević, Danilo Stevanović)
Stoni tenis (Marina Gudurić, Blagojević Andrija, Luka Bojić)
Između dve vatre – „Mali Zmajevi“ (Sjeverin) (Tarik Hodžić, Vladimir Kitić, Damjan Luković, Vukašin Pantović, Katarina Vilotić, Jovana Gole, Julijana Gole, Lena Ivanović, Jelena Janjušević)
Prenosimo putopis pisca Grigorija Božovića iz Pribojske Banje objavljen u Politici, u avgustu 1933. godine.
Kod Priboja na Limu Pribojska Banja bila i za „okolna seljaka“ i za gospodu
Kad čovek dođe danas iz brda na Pribojsku Banju, a zna je iz ranijeg vremena, odista se prijatno iznenadi. Jer je to danas već prilično živa i vesela banja, glavno lečilište kraja i privlačna razonoda čak i za Bosnu. Iako je to banja, kao što rekoh za kraj, za mali svet, za okolna seljaka, ipak sam u njoj sreo gospodu iz Sarajeva i Srbije koja bi po svojim sredstvima i navikama mogla ići u mnogo skuplje i gromkije banje. Divan položaj, lekovitost toplih izvora i počeci uređenja privlače goste, željne planinskih lepota i svežine.
Na Limu, sasvim blizu do Priboja, u nekadašnjem starodrevnom Dabru, na jednoj uzvišenoj i čudesnoj zaravni, nahodi se Manastir Banja, zadužbina Uroša Hrapavoga. Po priči, a vrlo verovatno i po istini, kralj je tu podigao ovaj manastir naročito zbog ovih toplih izvora, koji izbijaju iz krša neposredno iznad manastirskih ograda. Ta umereno topla voda leči kostobolju, malokrvnost i kožne bolesti. Jer ima i joda i gvožđa. Hrapavi kralj možda se tu samo po priči lečio od krasta, ali je nesumnjivo i u stvari ovde našao najugodniju vodu za kupanje iz obične potrebe i uživanja. Imao je on u blizini još dve poznate terme: onu u Milutinovoj Banjsci kod Zvečana i onu u Deževi kod nekadanjega Rasa. Ali su obe te lekovite vode jako tople, te se u njima bez opasnosti ne može ostati više od pola časa. Naprotiv, ova ovde je sasvim umerena (na izvoru 36 stepeni), te se u njoj ugodno moglo ostajati i više kao nekada po rimskim kupalištima.
Nemanjići sa ukusom birali mesta za svoje zadužbine
Rekao sam jednom pre nekoliko godina da su Nemanjići s ukusom izabirali mesta za svoje zadužbine. U ovom pogledu se naročito odlikovao Uroš Hrapavi. Može biti po urođenom ukusu, možda pod uticajem svoje neobično kulturne žene Kraljice Jelene. Drugi su obično tražili pitoma tiha mesta u šumi, na ravni, u zelenilu i zavetrini. Primeri: Žiča i Dečani, Mileševo i Studenica. Kralj Hrapavi, naprotiv, polagao je pažnju prvo na visine, na velike vidike, na dobre izglede. Bilo mu je mnogo stalo do teferiča i kada čovek posmatra mesta njegovih zadužbina ne može da se otme slici kako taj kralj, hrapav i krupan, u ondašnjoj skromnoj i možda gruboj sredini, latinski uživa u predvečernjim lepotama koje je sunčev zalazak raskošno pisao po šumovitim brdima na Limu ili surim krševima dinarskoga krasa, koji se na čudo završuje baš kod Sopoćana. Prostran je i lep vidik i Sopoćana, koji su takođe na uzvišenoj zaravni. Ali je banjski nesravnjiv, te čini da se smelo može ustvrditi da posle Dečana Manastir Banja ima najlepši položaj od svih naših srednjevekovnih manastira.
Nad Limom, u dubokom koritu izdiže se šumovita obala, prošarana livadama i proplancima. Pri vrhu je to ne sasvim odvesno prisoje zasečeno gotovo pravim potezom, te se iza njega načinila ravna terasa, koju sa severa polukružno ograđuju zelena brda sa sitnogoricom. Ta je zaravan taman tolika koliko je mesta potrebno za jedan dobro uređen manastir i letovnik. Izgled prema jugu na brda i dolove ispod romantične župe Babina, koje se protežu onamo daleko do Čemerna iznad Pljevalja. Taj izgled daleko seže i uz Lim i niz njega koliko da bi slika bila punija: od kanjonskih neprekidnih poteza i sve drukčijih i drukčijih brdskih kupa i planinskih povijaraca oko se ne umara ni kad se veoma dugo posmatra. Ne znate kad je taj vidik čudesniji i igriviji: da li u zore, kad sunce počinje da igra sa gotovo svakidanjim lakim maglama limskim, da li kad ono zalazi tamo negde gde Lim svoju brzinu i prkos predaje drugoj plahovitoj reci, ili opet kad celu noć mutna mesečina šeretski, starovlaški, obasjava doline i reku. Takvih mesečnih noći, kroz koje se beli dvokubni manastir kao zaloga nepatvorene lepote, čovek ne može drugde po brdima videti.
Crkva je gotovo na sredini zaravni. Po porti su mnoge lipe i nešto skromnih zgrada za školu i manastirske konake. Iznad ograde je gostionica, nekoliko dobro podignutih drvenih baraka za banjske posetioce i u uglu dva kupatila: staro sa jednim velikim basenom na šljunku i novo sa tri u betonu, sa posebnim potrebnim prostorijama za razdevanje. U starom kupatilu se kupa po grupama i u određene časove i za grupe i za muške i ženske posetioce. Vode ima dosta i ona se pažljivo menja posle svake smene, jer se basen puni do vrha za svega sedam minuta. Druga tri nova basena služe za pojedince, za porodice ili manje grupe bližih poznanika ili prijatelja. Naravno da bi bolje bilo kad bi se kupatilo uredilo, kad bi se ozidale kade, jer bi vode bilo dosta, ali se opet i pod ovakvim pogodbama uprava banje trudi da redom zadovolji i goste i pripazi na čistoću i higijenu.
Teška je i čudna prošlost ovoga manastira.
A teška je i čudna prošlost ovoga manastira. Podigao ga je, kao što se zna, Uroš Hrapavi. Carski kao i Sopoćane. Vizantijsko obličje slično Studenici ili Mileševu, izvodili su dalmatinski neimari. Ko zna koliko je to lepa građevina bila i sa kakvim živopisom, kad se imaju na umu lepote Sopoćana. No pretendent Vladislav Drugi hteo je da se osveti stricu-ktitoru, koji je sedeo na prestolu njegova oca: najmio je bosanskoga vladara, njegovu vojsku, možda Mađare i Tatare, udario na strica i srušio mu manastir. Izgleda do osnova. Jer ga je docnije obnovio Kralj Dečanski sa sinom Dušanom i da je to bila obična obnova, ne bi ovaj kralj na fresci u glavnoj crkvi sebe proglasio za ktitora, držeći sa sinom sliku crkve čija je glavnina i danas. Zatim manastir je ograbio i spalio Sinan-paša, kad i Mileševo. Obnovio ga je tek patrijarh Antonije, poslednik Makarijev, da opet docnije bude rušen i paljen. Šezdesetih godina (prošlog veka) obnovili su ga sa narodom Borisavljevići i ostali prvaci kraja, dokle ga Turci 1875. nisu opet pretvorili u razvaline, da bi se obnovio tek 1900. godine pod starateljstvom arhimandrita Gedeona Marića, koji je, večan mu spomen, vek proveo u obnavljanju starih zadužbina. Ali se ta obnova vodila na brzu ruku i nevično za starine: u crkvi je gotovo sve zamazano i u pod i zidove metnuti mnogi značajni nadgrobni spomenici i drugi zapisi na kamenu. Propao je, verovatno za svagda, čitav jedan i muzej i bezbroj zapisa…
Manastir se trudi da ostane živ i da njegova banja bude od koristi okolini, i dođe do većega značaja no što ga danas ima. Mladi i vredni sveštenik Jevđević čini sve što može. Ali su ti napori uzaludni dok crkva ne raščisti agrarne sukobe i ne obeleži tačno granice potrebne manastiru i banji, jer ovako kako je danas – nezgodno je i za banju i za manastir i za stare čipčije. A posle toga crkva treba da uloži novce iz svojih opštih ušteđevina kao zajam manastiru, da bi se ovde potpuno i savremeno uredila banja, toliko potrebna kraju, a naročito malom svetu i seljaku. Na ovaj način crkva bi povratila značaj i opravdanje manastiru. Pri pametnom uređenju banja bi bila vrlo dohodna, ne bi se izgubio ni dinar, a manastir bi mogao davati ili olakšana lečenja sirotinji i građanskoj i svešteničkoj kao i invalidima uopšte. Tako bi se najzgodine pružio od strane crkve razlog da se na manastire ne viče kao na preživelu ustanovu i da pravoslavac ne bude toliko pohlepan na njene proplanke i gajeve. U takvom slučaju i on bi se, valjda, ubio malo s obrazom…
Pored skromnosti Banja živa i vesela
Inače, pored sve skromnosti, banja je ovoga leta bila vrlo živa i vesela. Manastirska uprava izlazila je malom čoveku i seljaku u susret do krajnjih mogućnosti. Ono skromnih sobica nije zatvarala ni ispred koga, podizala venjake i poljske kuhinjice, stavljala na raspolaganje svu svoju portu i voćnjake za šetnje i dnevni odmor. Opet zakupac banje Rajko Cuca nije žalio truda: on kao i svaki Starovlašanin ponosno gleda na ovu banju i ne misli samo o dinaru kao takvom. Uredio je u gostionici i barakama priličan i snosan hotel, sa skromnim pansionom: za pedeset dinara sve. Dobre jagnjetine, mleka, sira, jaja, piletine. Uslužan i pažljiv. Uredio je sam poštu i stara se za prevoz gostiju do željezničke stanice u Priboju.
Tu se čovek može lepo odmoriti i polečiti ako je slab i umoran.
Priboj – „Hej bratac, koliki je taj Priboj, je li veći od Beograda?“, pita Rus svog kolegu iz Priboja, na jednom gradilišta u Sibiru. Kada mu ovaj kaže da je to malo mesto, Rus gladi injem prekrivenu bradu i u čudu vrti glavom. Pribojaca na ovim gradilištima ima na hiljade i bio je ubeđen da je Priboj milionski grad. U potrazi za zaradom u Sibiru, za razliku od ostalih kontinenata i mesta i gde su se naši rasejali, najviše je porodičnih ljudi. Odlaze tamo povremeno, ostanu od tri do šest meseci, retko duže, a skoro celu zaradu šalju porodicama u Srbiji. Gradilišta su razbacana svuda po Rusiju, od severapolarnog arktičkog kruga, centralnog Sibira, Jakutije, preko istoka , do granica sa Kinom. Ima i gradilišta po gradovima: rafinerije, koksare, zgrade, tržni centri… Naš sagovornik je poslovođa Dobri, nadimak su mu dali radnici zbog korektnog odnosa prema njima (ime poznato redakciji). Nije baš tipičan predstavnik radnika u Sibiru, nešto je mlađi i još uvek nema porodicu, ali ima dugogodišnje iskustvo.
U potrazi za zaradom i na kraj sveta
U jednom trenutku, u Rusiji je, po njegovoj proceni , radilo više od 4000 radnika iz Priboja, uglavnom farbari I skelari. Sad je taj broj značajno manji, jer se smanjila cena radnog sata zbog pada vrednosti rublje. Otišao je u Sibir dva meseca nakon završetka fakulteta, preko prijatelja koji je rukovodilac gradilišta. Nije znao ni reči ruskog jezika, a krenuo je malo avanturistički u celu priču , sa 40 dolara u džepu. Prvo radno mesto mu je bilo nalaziste nafte Moesojaha, 250 km severno od grada Novi Urengoj, poluostrvo Jamal. Leteo je avionom Beograd – Moskva – Novi Urengoj, a zatim se na 35 stepeni u minusu, 12 sati vozio nečim što samo liči na autobus, a u stvari je, kako kaže, furgon sa prozorima i vratima, postavljen na šasiju kamiona „Kamaz“. Do prvog grada, Tazovski, vozio se po putu koji je napravljen od betonskih ploča, prešao zaleđenu reku Taz, široku dva kilometra. Zatim je odatle do gradilišta putovao satima, putevima koji se zovu zimnik , kroz tundru, preko zaleđenih močvara i reka. Skoro potpuna odvojenost gradilišta od civilizacije, kao drugi svet na istoj planeti, kako kaže Dobri, jeste i najveći problem radnicima tamo .
Mušice otkidaju komade mesa
Nije lako ni zimi ni leti
„Teški su i uslovi za rad zimi , svakodnevno se i neprekidno radi na ekstremno niskim temperaturama. Jedan broj ljudi nastrada od srčanog udara jer se na – 40 C naglo pove- ćava i krvni pritisak. Nije bolje ni na proleće, ako se to tako može nazvati , tada počne da se otapa ilovača i zbog tog silnog lepljivog blata svaki transport , osim helikopterskog , nije nemoguć“, priča Dobri. Dodaje da je transportni helikopter ustvari obična metalna šklopocija sa parkovskim klupama koje se tokom leta tresu zajedno sa putnicima. Najveća nedaća letnjih dana su neke posebne mušice, koje su, objašnjava Dobri, neuništive. Ima ih u neverovatnom broju, a za razliku od komaraca ne piju krv, nego otkidaju sitne komade mesa. Leto 2016. je bilo jedno od najtoplijih pa se desilo da se otope fosili životinja, irvasa zaraženih antraksom . – Srećom na našem gradilištu nije bilo zaraze, ali je bio prisutan veliki strah uz saznanje da na hiljade ljudi dolazi jedan lekar čiji se arsenal lekova svodi na brufen i paracetamol, po koju gazu i jod, a da je civilizacija kilometrima daleko, kaže naš sagovornik i dodaje da ni hrana na većini gradilišta nije neka. Jednolična je, makaroni , krompir, malo piletine i bljutava. Glavni razlog, pored nemaštine u rodnom kraju, što i pored svega toliki broj ljudi radi u Sibiru je što sve pare koje zarade ostaju. Jednostavno novac nema gde da se potroši, pa tih , u najboljem slučaju par hiljada dolara ostaje čista zarada.
Teški i rizični poslovi
Po Sibiru se uglavnom grade naftno-propusne stanice. One primaju naftu koja dolazi direktno iz bušotine, u njima se proverava njen kvalitet, skladišti se i šalje dalje prema rafinerijama koje se nalaze po većim gradovima. Grade se i i cevovodi dužine po nekoliko stotina kilometara, koji spajaju te stanice. Takođe se grade i ogromne elektrane, dalekovodi, dužine par stotina kilometara, rafinerije, fabrike za proizvodnju koksa i fabrike za preradu prirodnog gasa. Ne mogu reći da kompanije koje vode gradilišta ne ulažu brigu oko zaštite na radu, ali jednostavno ogroman broj radnika , teški uslovi rada i popuštanje koncentracije, dovode do raznih katastrofa kojih sam se nagledao za ovo vreme, a kojih se nerado sećam, kaže naš sagovornik i opisuje jedan strahotan slučaj pogibije radnika.
Velika usilica na gradilištu Sibiru
– Ogromna pokretna bušilica na specijalnom vozilu od preko 80 tona bušila je rupu na dubini od 20 metara. Radnik koji asistira rukovaocu je nepažnjom upao u tu rupu, ovaj nije video da čoveka nema, nanovo je spustio burgiju unutra i zabušio. Kad je izvadio burgiju, oko nje je bila umotana ljudska utroba
Bela mečka pojela kuvaricu
„To se desilo na jednom od naših gradilišta u Sibiru. Bila je snežna oluja, koja je verovatno donela mirise iz kuhinje. Mečka je pratila taj miris i došla blizu smeštaja. Kuvarica je izašla van kruga, da ispali cigaretu. Stalno se novajlije upozoravaju da je to opasno i zabranjeno. Na žalost ovo nije usamljen slučaj. Od divljih zveri, nastradali su i radnici , koji su mimo upozorenja na početnim treninzima, otišli da beru gljive“.
Predstavnici opštine Priboj i Osiječke pivovare, na „Danima hrvatskog piva“ u Osijeku, ugovarali su saradnju koja bi trebalo da rezultira proizvodnjom „Pribojskog piva“ u „Slobodnoj zoni Priboj“.
Predsednik Skupštine opštine Priboj Boris Mrdović i član Opštinskog veća zadužen za oblasti turizma i investicija Miralem Gogalić bili su u Osijeku, na svečanom otvaranju ove manifestacije, koja traje od 7. do 17 septembra i na radnom sastanku sa predstavnicima „Prve hrvatske pivovare“ dogovorili su osnovne faze saradnje u proizvodnji „Pribojskog piva“ i njegovom plasmanu na evropsko tržište.
– Njima je zbog tržišta zanimljiva naša lokacija, trome|a Srbije, Bosne i Crne Gore, a oni znaju i da imamo dobru vodu koja je osnov kvaliteta piva. Nama je, sa druge strane , bitno njihovo veliko iskustvo i tradicija u proizvodnje piva , duga četiri veka , kaže za naš list Boris Mrdović.
Tri faze do proizvodnje
On još dodaje da su na sastanku okvirno dogovorene tri faze. U prvoj će se raditi na razvoju brenda „Pribojsko pivo“, u drugoj bi se omogućilo punjenje gotovog piva , a u trećoj otvaranje pivare u „Slobodnoj zoni , Priboj“ i otpočinjanje proizvodnje.
Domaćini iz Osijeka su delegaciju iz Priboja upoznali sa dugom tradicijom njihove pivare kao i procesom proizvodnje organskog piva, bez aditiva i konzervanasa. Oni su , na kraju posete, izrazili zadovoljstvo zaključcima radnog sastanka i iskazanim interesom za saradnju .
Konkretizacija saradnje i otpočinjanje prve faze, brendiranja , trebalo bi da počnu do kraja godine, a u narednim fazama se očekuju pomoći Opštine Priboj u skladu sa subvencijama koje su planirane u „Slobodnoj zoni“. Ali i od države , jer se, kao su rekli predstavnici opštine Priboj, radi o skupoj investiciji .
Mustafa Hasanagić, centarfor čuvene generacije „Partizanovih beba“, rođen je 20. aprila 1941. godine u Priboju. Prve fudbalske korake napravio je u FAP-u iz Priboja, a 1961. kao vrlo talentovan igrač dolazi u Partizan.
Ovogodišnja manifestacija „Dani planinara Srbije“ održava se u organizaciji Železničkog kluba planinara “Ljeskovac” iz Priboja, a pod pokroviteljstvom Planinarskog saveza Srbije i Opštine Priboj.
Planinarski tabor, biće popostavljen u prostoru Osnovne škole „Nikola Tesla“ u Pribojskoj Banji, od 30. juna do 2. jula.
Film o Priboju ( Srbija ), opisuje nastanak i razvoj urbanog područja, značajne istorijske momente koji su uticali na razvoj grada, ali i lični stav Damira Didarevića o urbanističkoj šemi i ahitekturi grada.
Sanita Lisica primjer da gdje god se nalazili i koliko god da je život lijep i ugodan, jedini iskreni osmijeh na licu samo je kod svoje kuće. Rođena u Priboju, diplomatski radnik, umjetnica, humanitarka, iz svog rodnog grada nikad nije ni željela otići.
Ovaj stari film, koji govori o pobratimstvu i suživotu ljudi različitih nacionalnosti u pribojskim selima, od propadanja i zaborava su spasili Derviš Dado Dedović, snimatelj TV Priboj, i Džemail Džele Leđenović iz pribojskog Doma kulture.
„Mi jedni bez drugih ne možemo da preživimo“, govori jedan od aktera filma , otkrivajući tajnu opstanka u ovim surovim predelima i vremenima.Tu jednostavnu istinu zaboravljamo često , smanuti opsenama ratnih huškača i raznih drugih interešdžija .
Kako su jedni druge spasavali od klanja i gladi? Zašto su se bratimli i sestrimli, išli jedni drugima na mobe?
Pogldajte ovaj kratki film snimljen iz 1973. koji govori i o ranijim vremenima, prizovite univerzalne istine.
„Na tromeđi“ kratki dokumentarni film iz februara 1973.- Jugoslavija ; Reditelj Ratomir Ivkovic. Scenario Dusan Neškovic; Produkcija „Dunav fim“.
U predškolskoj ustanovi „Neven“ u Priboju od ukupno deset vaspitača njih devet dobilo је decu u 2015. godini. Druže se još od studentskih dana, a sad rade u istom vrtiću i uživaju dok im deca rastu zajedno. Настави са читањем „Dеvеt vаsрitаčiса devet beba u jednoj godini“
Maksimu Šarčeviću iz Priboja je 9. decembra, na Dan ustanove, na Medicinskom falkultetu u Beogradu uručena pohvalnica, kao jednom j od najboljih studena posle prve godine medicine, sa prosekom ocena 10, 00.
