Објављено

УГОВОР О САРАДЊИ „МЕРЦЕДЕСА“ И „ИКАРБУСА“ ДО КРАЈА ГОДИНЕ, ПРИЛИКА И ЗА ФАП

Генерални директор „Икарбуса“, Александар Вићентић потврдио је данас Гласу западне Србије да би ово предузеће до краја године требало да потпише уговор о стратешкој сарадњи са „Мерцедесом“, а корист од тога могао би да има и прибојски ФАП. Према његовим речима, то би подразумевало израду целокупног производног програма немачког произвођача у Земуну.

„Очекујемо потписивање дугорочног уговора до краја године, по основу којег би Икарбус производио аутобусе на Мерцедесовој самоходној шасији, односно читаву палету аутобуса од шест до осамнаест метара, почев од малих, мини-градских до високотуристичких“, навео је он.

Вићентић сматра да је ово велика шанса за техничко-технолошки напредак и излазак српске фабрике на светска тржишта, а, како додаје, аутобуси би требало да носе знак и „Мерцедеса“ и „Икарбуса“.

Ова сарадња била би добра прилика и за „ФАП“ из Прибоја, који би могао да врши монтажу возила, каже директор овог предузећа, Зоран Заковић. „Директор Мерцедеса, Јирген Роуф, посетио је нашу фабрику. То је била информативна посета, обишао је производне погоне, да би стекао увид у техничко-технолошке капацитете ФАП-а, сагледане су могућности и модели сарадње и изнешене су идеје“, рекао је он гласу западне Србије и изразио очекивање да ће сарадња бити остварена.

Извор – Глас западне Србије

Објављено

КОНКУРС ЗА ДИРЕКТОРЕ У ПРИБОЈУ ТАБУ ТЕМА

Весна Спарић/Глас западне Србије

ПРИБОЈ – Избор за директоре јаних предузећа у Прибоју, и то ЈКП „Услуга“, Дирекције за изградњу и ЈП „Топлана“, за јавност ове општине остао је непознаница.

DIREKTORI PRIBOJ 650x325 КОНКУРС ЗА ДИРЕКТОРЕ У ПРИБОЈУ ТАБУ ТЕМАНаиме, редакција Гласа западне Србије покушала је од председника изборне комисије, Љуба Шпице, да добије основне податке о броју и именима кандидата за директорска места и о валидности документације. Међутим, он није био расположен за разговор, и упорно нас је упућивао на општинску управу и секретара Скупштине општине, Ђорђа Дујовића,који је иначе на годишњем одмору. У тим службама су нас поново проследили на господина Шпицу, јер је он, уз чланове Комисије, био у контакту са приспелим пријавама и документацијама, због чега је логично да нам достави информације које смо тражили.

Али господин Шпица је, након упорног инсистирања новинара, рекао да није овлашћен да даје било какве информације у вези конкурса, да је докуметацију проследио секретару локалног парламента и да се њему обратимо када се врати са одмора.

И поред настојања наше редакције да дођемо до података о броју и именима кандидата на овом конкурсу, нисмо успели да дођемо до тих информација. Остаје нејасно због чега се наведене информације чувају у тајности и крију од очију јавности.

http://www.pravda.rs/2013/08/24/konkurs-za-direktore-u-priboju-tabu-tema/

Објављено

Porodice žrtava otmice iz Sjeverina traže naknadu

Fond za humanitarno pravo podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

 

Beograd – U ime 22 člana porodica žrtava ratnog zločina iz Sjeverina, Fond za humanitarno pravo podneo je žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U postupku za naknadu štete koji je 2007. godine pokrenut protiv Republike Srbije, sud ni nakon šest godina nije doneo pravnosnažnu presudu, navodi Fond za humanitarno pravo.

FHP je u junu 2007. godine, u ime članova porodica nestalih i ubijenih, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za naknadu nematerijalne štete protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za otmicu 16 sjeverinskih Bošnjaka u oktobru 1992. godine. Pravnosnažnom presudom u predmetu vođenom pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Milana Lukića i drugih, utvrđeno je da su otmicu i ubistva Sjeverinskih Bošnjaka izvršili pripadnici oružane formacije „Osvetnici“, koju je predvodio Lukić. Međutim, stav FHP-a je da odgovornost države Srbije za ovaj zločin proizilazi iz činjenice da su institucije Srbije kontinuirano pružale novčanu, kadrovsku i druge vidove podrške Vojsci Republike Srpske (VRS) koja je kontrolisala formaciju „Osvetnici,“ kao i zbog kršenja zakonske obaveze da osiguraju živote građana koji su putovali u zonu ratnih dejstava.

Suđenje je počelo u junu 2008. godine, čak godinu dana nakon podnošenja tužbe i pismene urgencije advokata FHP-a. U februaru 2009. godine, Prvi opštinski sud je doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev porodica otetih Sjeverinaca kao neosnovan. FHP je na ovu presudu uložio žalbu Okružnom sudu u Beogradu u aprilu 2009. godine. Nakon reforme pravosuđa 2009. godine, ovaj predmet je prešao u nadležnost Apelacionog suda u Beogradu.

Zbog nepostupanja Apelacionog suda po žalbi, advokat FHP-a je u dva navrata podnosio urgencije postupajućem veću (predsednica Veća – sudija Melanija Santovac), a zatim i pritužbu predsedniku suda. U odgovoru na pritužbu, u oktobru 2012. godine zamenica predsednika suda Milica Popović-Đuričković je obavestila FHP da je postupajućem veću naložila da o žalbi FHP-a donese odluku u roku od mesec dana. Od tada je prošlo više od 10 meseci.

FHP ustavnom žalbom zahteva da Ustavni sud utvrdi kako je država Srbija prekršila pravo na pravično suđenje, garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, time što sudski postupak koji su porodice žrtava ratnog zločina pokrenule protiv Republike Srbije traje neopravdano dugo, i da im po tom osnovu isplati naknadu štete u ukupnom iznosu od 22 miliona dinara. FHP podseća i da je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije odbilo zahteve porodica žrtava iz Sjeverina da im se prizna status civilnih žrtava rata.

AUTOR: S. B.

http://www.danas.rs/dodaci/sandzak/porodice_zrtava_otmice_iz_sjeverina_traze_naknadu.42.html?news_id=266438#sthash.oilI1zmf.dpuf

Објављено

Grad zamenio selom

Lazar Kotlaja (46) komforan život u Priboju zamenio dalekim i neudobnim selom. Ostao bez posla u FAP-u posle 25 godina, ista sudbina zadesila i suprugu

Lazar Kotlaja

SELO Bubetići je najzapadnija tačka opštine Priboj, a uvučeno u teritoriju Republike Srpske i Crne Gore. Tu, 50 kilometara daleko od grada, što asfaltom, što makadamom i seoskim lokvama, nedavno se nastanio Lazar Kotlaja (46) sa nešto mlađom suprugom Ljubicom, dve ćerke i sinom.

– Tu mi je donedavno živela majka, koja je oslepela, ali joj ni naš dolazak nije produžio život. Olujni vetar napravio je ogromnu štetu na pomoćnim objektima i porodičnoj kući, što je zapisnički konstatovao i građevinski inspektor Stanimir Drobnjak. Aktuelni predsednik Lazar Rvović mi je obećao pomoć za sanaciju porodičnog domaćinstva i nadam se da će stići pre zime, jer ovde na 1.000 metara visine, zima brzo dolazi – kaže za „Novosti“ Lazar Kotlaja, koji je zanat mašinbravara završio u Rudom kao podstanar kod strica.

U FAP-u je nakon 25 godina rada, ostao bez posla, a iste sudbine bila je i supruga, bivša radnica trikotaže „Inkop“.

-Sada smo „ortodoksni“ seljaci, kao nekad u detinjstvu – kaže Kotlaja. – Na fakultetima u Beogradu, na završnim godinama studija su nam ćerke Ivana i Milica, a sin Vukašin je u Priboju završio četvrti razred osnovne škole, a u međuvremenu je teško oboleo (distrofija mišića) i otežano hoda. Njega da izlečim, ne žalim da prodam stan u Priboju i sve šta treba. A, trebaće mnogo novca koji ja zarađujem sakupljanjem gljiva i šumskih plodova. No, sve je teže, jer su naišle neke sušne godine. Nabavili smo i kravu, konjče i nešto živine.

Kotlaje su poreklom sa Boljanića u opštini Pljevlja, a Bubetići se nekako i nalaze na četvoromeđi Priboja, Pljevalja, Čajniča i Rudog. Pogled na četiri strane sveta zaklanjaju samo daleka brda. Seoska vrela, uprkos suši, još su izdašna.

– Samo kod mene voda iz česme curi kao konac, a trebalo bi da ide punim tokom. No, ne da bivši šumar, jedini stanovnik Bubetića i moj komšija, jer je uzurpirao rezervoar koji smo mi, bez njega, pravili za osam kuća. Morao sam zbog toga da idem u Priboj u Komunalnu policiju. Došli su na uviđaj i nadam se da će me, pored sve moje muke i nevolje, na miru ostaviti šumar. Ne mogu da zamislim život u selu gde žive samo dva čoveka, a da ne govore. Sramota me to i reći, ali i to je neka realnost. Život mi se odmotava, sudbina ga zamotava i tako ukrug. Sve ukazuje da će biti više krugova, a izdržati se mora – kaže Lazar.

SUSRET NA ŽITNOM GUVNULAZAR obećava da će dogodine svoju pšenicu da vrše sa konjima, kao i onaj Milorad Zec na čajničkoj međi u čiju kuću on gleda. Čisto zbog očuvanja tradicije i etno turizma, a lepo je tim povodom se naći i na stranicama „Novosti“. Uz čvrst stisak ruke, dadosmo na rastanku, jedan drugom obećanje o susretu na žitnom guvnu, dogodine u Bubetićima.

 

Autor: R. MILOVIĆ
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:450323-Priboj-Grad-zamenio-selom

Објављено

Održan, možda, poslednji biatlon

Zbog očekivane gradnje hidroelektrana na Limu

Održan, možda, poslednji biatlon

AUTOR: S. BJELIĆ

Priboj – Prošle nedelje, od 15. do 18. avgusta, u okviru Međunarodnog limskog biatlona i Lim festa u Priboju su organizovana različita sportska i muzička dešavanja.

Održan, možda, poslednji biatlon U okviru Limskog biatlona, koji se ove godine održao po šesti put u organizaciji Turističke organizacije Priboj i Razvojne agencije Rudo, pored raftinga Limom na deonici Priboj-Rudo organizovan je, prvog dana, i skraćeni spust čamcima za decu sa teškoćama u razvoju. Za bezbednost učesnika na ovoj skraćenoj deonici na Limu, od Priboja do Uvca, pobrinuli su se članovi Rafting kluba „Eko Lim“.

– Ovogodišnji rafting zbog učešća dece sa teškoćama u razvoju ima dodatni kvalitet, dodatnu vrednost. Ja sam bio oduševljen , a priznajem i pomalo iznenađen, sa kojim žarom i odgovornošću su ova deca učestvovala u našim rafting timovima, rekao je Dejan Puzović, predsednik Rafting kluba. Puzović dodaje da se nada „da će oni koji odlučuju imati razuma i sačuvati Lim od najavljene izgradnje brana na njemu, jer ovo što imamo sada mnogo više vredi“.

Drugog dan biatlona vožena je ustaljena rafting deonica Priboj – Rudo (Setihovo) na koju je iz Priboja krenulo oko 300 učesnika. Čamaca je ove godine bilo nešto manje, ali je spust prošao potpuno bezbedno, najviše zahvaljujući prethodno održanoj obuci za skipere, koji su upravljali čamcima, i kompletnoj opremi koju su imali svi učesnici. Ukoliko u narednoj godini počne realizacija planova izgradnje brana i hidroelektrana na Limu ovo će biti poslednji rafting koji je organizovan na ovoj deonici. Ovogodišnji biatlon organizovan je u okviru projekta „Unapređenje manifestacije Međunarodni limski biatlon Priboj – Rudo – Setihovo – regata za sve“, koji finansira Evropska unija.

Paralelno sa biatlonom u Priboju je održana i muzička manifestacija „Lim fest“ na kojoj su pored lokalnih rok bendova „Helm“ i „Voltera“ nastupali i poznati izvođači , „Galija“ i „Projekt rakija“. Ovaj događaje finansirale su Evropska unija i Vlada Švajcarske, kroz program EU PROGRES.

Izvor: http://www.danas.rs/dodaci/sandzak/odrzan_mozda_poslednji_biatlon_.42.html?news_id=266436

Објављено

Директор Мерцедеса у Србији у посети ФАП-у

Уговор о стратешкој сарадњи између светског гиганта у ауто-индустрији „Мерцедеса“ и домаћег произвођача аутобуса „Икарбуса“ требало би да буде потписан на јесен, након чега ће у Земуну и почети производња целокупног производног програма „Мерцедесових“ аутобуса.

Осим „Икарбуса“, као предузећа које би такође могло да направи сарадњу са „Мерцедесом“, је и ФАП из Прибоја. Директор Мерцедес бенза у Србији Јирген Роуф је данас обишао погоне ФАП-а и разговарао са управом предузећа, као и представницима локалне самоуправе.
У излагању плана сарадње директор ФАП-а Зоран Заковић је рекао да ФАП има жељу да добије могућност да изврши монтажу возила која би се пласирала на наше, или околно тржиште. Други део сарадње би се односио на могућности да се врши производња и испорука Мерцедес бензу одређених позиција које се могу, у задовољавајућем квалитету, направити у ФАП-у. Као предност у остваривању будуће сарадње наводи се и договор који је постигнут са Икарбусом којем би ФАП могао да производи шасије за Икарбусове аутобусе.
Представници ФАП-а И локалне самоуправе су се сложили да не очекују да ће се доћи брзо до договора са Мерцедесом, али се надају успешности преговора иако је оцена о стању производне опреме на нивоу осамдесетих година.

Извор: http://www.priboj.rs/vesti/10-vesti/833-direktor-mercedesa-u-fapu

Објављено

„Dolaze Mercedes, Boš i Japanci“

Beograd — Prvi potredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u Srbiju stići brojne strane kompanije, među kojima su nemački Mercedes i jedna japanska firma.

Foto: Tanjug
Foto: Tanjug

„Želimo da Srbija bude mnogo jača u ekonomskom pogledu nego što je bila do danas. Razgovori s Mercedesom o Ikarbusu ušli su u završnu fazu, a očekujemo dalazak Mercedesa i u FAP u Priboju“, najavio je Vučić u Vladi Srbije.

Prema njegovim rečima, u novembru će u Pećincima biti otvorena Bošova fabrika u kojoj će se zaposliti oko 600 radnika, a kako je naveo, prvi put posle 13. godina u Srbiju će doći i japanske kompanije.

„Očekujemo da će jedna japanska kompanija iz oblasti autoindustrije otvriti 1.000 radnih mesta“, najavio je potredsednik.

On je kazao da se svakog dana razgovara s novim ministrom finansija Lazrom Krstićem i drugim ljudima sa kojima se prave ozbiljni dugoročni planovi za ekonomski oporavak zemlje.

Vučić je istakao da će on lično insistirati da u Srbiji svi plaćaju porez i da neće biti izuzetka. 

„Srbija to ne sme da dozvoli, ja to neću da dozvolim, svi moraju da plaćaju porez“, istakao je Vučić.

Kako je rekao ne sme se dozvoliti da prihod od akciza i poreza budu kao u februaru ove godine, kada se u budžet slilo 50 milijardi dinara.

„Rekao sam više ne sem da nam prođe ni jedan mesec da nam prihodi od akciza, poreza na dobit, i svega drugog bude ispod 72 milijarde, a u julu i avgustu ne smeju da da idu ispod 80-85 miliajrdi“,kazao je Vučić.

IZVOR: BETA

Originalni tekst:

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2013&mm=08&dd=20&nav_id=744604

Објављено

Regata i saradnja Srbije i BiH: Lim – reka koja spaja

Uokviru razvoja prekogranične saradnje, opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH, u subotu je po šesti put organizovan „Međunarodni limski biatlon Priboj – Rudo – Setihovo – regata za sve“. Oko 500 raftera je krenulo Limom i oko 15 sati prešlo granicu sa BiH. Ova zanimljiva manifestacija ima dve discipline, rafting i biciklizam.

 

 

 
Lim je još jednom pokazao svu svoju lepotu, i na svoje talase privukao oko 500 raftera iz Prijepolja, Čačka, Ljubovije, Banjaluke, Užica, Bajine Bašte, Niša, Lajkovca i gradova domaćina.

Spoju adrenalina, lepote i neponovljivog događaja na bukovima Valine nisu odoleli ni članovi arhometalurške ekipe iz Nemačke, Italije, Engleske i Rusije koji rade na međunarodnom projektu istraživanja rane metalurgije na Balkanu u pribojskom naselju Jarmovac.

Vesna je iz Lajkovca, i nije na Limu prvi put, ali na ovoj deonici jeste. Splavarila je od Berana do Prijepolja, kaže da je Tara najlepša, ali i da Lim ima svojih draži i da je ovo je jedan događaj koji treba doživeti.

„Bio sam na Drinskoj regati, ovde sam prvi put, oduševljen sam i prirodom i rekom i  organizacijom. Pored Čačana u čamcu su još i prijatelji iz Prijepolja, Priboja i  Rudog. Imamo svu potrebnu opremu, a pošto prelazimo državnu granicu imamo i sva  potrebna dokumenta,“ priča Milan iz Čačka.

Rafting na Limu, 17. avgust 2013.

Aleksandar Aca Pastir iz Banjaluke, predsednik balkanske i instruktor svetske rafting federacije, vođa ovogodišnje regate za RSE je potvrdio da je vreme da se Lim  promoviše kao turistička destinacija.

„Moramo da shvatimo da je Lim reka koja spaja države i da je to priča koju treba  ispričati. Za mene kao ljubitelja prirode vrlo je važno da obale Lima budu potpuno  čiste. Ono što ja zagovaram to je povezivanje više opština kroz koje protiče Lim, od izvora do ušća, jer Lim zaslužuje jednu petodnevnu regatu koja bi povezivala, Crnu Goru, Srbiju i BIH, i verujem da će se i lokane vlasti i rafteri ubrzo odlučiti za takav događaj. Posebna pažnja ove godine posvećena je bezbednosti učesnika, svi  učesnici regate imaju potrebnu opremu, a unošenje alkohola u čamce je strogo  zabranjeno.“

Stazu od Priboja do Rudog oko 33 kilometra rafteri prelaze za oko četiri sata do  krajnjeg odredišta Setihova gde ih čekaju bukovi Valine. Pre avanture na bukovima, u  Rudom – BiH, za sve je kratki odmor uz neizostavan vojnički pasulj.

Raftere uz obalu Lima prate i biciklisti iz Priboja i Rudog prolazeći kroz živopisan predeo levom stranom Lima. Propratni deo ovgodišnje manifestacije finansiran od  strane EU i Vlade Švajcarske kroz program EU PROGRES je i “Lim  fest“ na kome  su se prethodne dve večeri smenjivale lokalne rok  grupe, a petak uveče je niška  grupa Galija održala pravi rok spektakl.

Pokrovitelji međunarodnog Limskog biatlona su opštine Priboj i Rudo, Opštinska  razvojna agencija iz Rudog i Turistička organizacija Priboj.

Autor: Danica Gudurić

Originalni tekst: http://www.slobodnaevropa.org/content/regata-i-saradnja-srbije-i-bih-lim-reka-koja-spaja/25078335.html

Објављено

Brzi voz za Bar iskočio iz šina kod Užica, 250 putnika čeka pomoć

Brzi voz koji je jutros u 9.10 krenuo iz Beograda za Bar iskočio je iz šina oko 13. 30 izlazeći iz Užica. Prema prvim informacijama, niko od putnika u punom vozu nije povređen.

Nezgoda se dogodila na mestu Turica gde je maksimalna dozvoljena brzina 20

kilometara na čas. Kako javlja reporter „Blica“ sa mesta udesa, oko 250 putnika još se nalazi pored voza gde čekaju prevoz do Užica.

Na lice mesta je krenuo pomoćni voz i on praktično treba da vrati lokomotivu na šine da bi ona nastavila putovanje. Prema prvim informacijama, najverovatniji uzrok nesreće je dotrajalost šina i pragova.

– Čeka se pomoćno vozilo iz Požege koje će vagone i putnike vratiti na železničku stanicu u Užice. Potom treba „podići“ lokomotivu na šine, pa i nju vratiti nazad. Trebaće barem par sati da se saobraćaj normalizuje – ispričao nam je jedan železničar koga smo zatekli u Turici.

Nema naznaka da će saobraćaj na ovom delu pruge uskoro biti ponovo uspostavljen.

– Sedeli smo u vozu i pojma nismo imali zašto kompozicija stoji. Onda su nas drugovi pozvali telefonom i pitali nas jesmo li živi i zdravi. Tek kada su nam rekli da je naš voz iskočio iz šina, o čemu mi pojma nismo imali, postalo nam je jasno otkuda takva pitanja. Inače, oni su tu vest pročitali na „Blicovom“ sajtu, – ispričali su nam pre nekoliko minuta dvojica Beograđana koji se nalaze u havarisanom vozu na dva kilometra od glavne železničke stanice u Užicu.

Lokomotiva iskliznula sa šina: Putnici i dalje čekaju pored voza

 

U podnožje pruge gde je voz iskliznuo iz šina jedan za drugim pristižu taksisti. Očajne putnike, koji više ne mogu da izdrže paklenu vrućinu, prevoze polako u Užice.

– Krenuli smo jutros supurga, ja i naša unuka. Putujemo za Priboj. Tri godine pre ovoga nisam seo u voz, baš zbog katastrofalnog stanja na železnici. Vraćamo se u Užice, čekamo autobus, ako uopšte i budemo imali novca za karte, – ispričao nam je jedan Pribojac.
 – Osetila sam samo da je voz naglo ukočio… Neke stvari su popadale sa polica… Nije delovalo strašno… Posle par minuta pogledali smo kroz prozor i videli konduktera i mašinovođu pokraj lokomotive. Krenuli samo na more, pitanje je kada ćemo stići, – priča nam Irena Marković iz Valjeva.

 

Putnici koji su bili u drugom delu kompozicije kažu da nisu osetili trenutak kada je lokomotiva isklizala iz šine.
– Mislili smo da je crveni signali, ukrštanje ili nešto slično. Tek posle nekoliko minuta pronelo se da je došlo do nezgode i da ćemo još dugo čekati, – priča brkati Podgoričanin.

http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/397326/Brzi-voz-za-Bar-iskocio-iz-sina-kod-Uzica

Објављено

Umro poslednji potomak Mehmed-paše Sokolovića.

RUDO – U selu Sokolovići, nadomak Rudog, rodnog mjesta čuvenog Mehmed-paše Sokolovića, umro je u 88. godini Ljubo Kiridžić, poslednji potomak velikog vezira.

Ljubo je do smrti živeo u velikoj nemaštini, u trošnoj kući bez struje. Decenijama je svim namernicima s ponosom pričao razne događaje iz života slavnog pretka.

Seoce iz kog je kao janjičar u Tursku odveden Mehmed-paša deluje usnulo i pusto. Ostali su u njemu uglavnom starci, mladih gotovo i nema, a godinama se ovde nije čuo plač novorođenčeta.

Flickr-iharstenLjubina rodbinska veza s čuvenim turskim vojskovođom nije mu pomogla da ima udobniji život. Decenijama je s ponosom pričao svima koji su pohodili Sokoloviće o svom pretku, pokazujući im ruševine porodične kuće Dimitrija Sokolovića, Mehmedovog oca.

Ljubo Kiridžić je za života pričao da se 1943. kod njega u selu Ravanci, koje se naslanja na Sokoloviće, krio đeneral Draža Mihailović, s kojim se on rukovao u zoru 13. marta 1946, ne sluteći izdaju i hvatanje Draže samo koji sat kasnije.

Meštani kažu da je baš zbog Draže zaselak Ravanci, u kome su Ljubo i njegova supruga Milja (83) dugo bili jedini stanovnici, posle rata bio kažnjen i zaboravljen, bez struje i osnovnih sredstava za život. Tako je ostalo do dan danas.

Starina Ljubo je svojevremeno ispričao nešto što nisu dokučili ni mnogobrojni istoričari. U autobiografiji Mehmed-paše Sokolovića majka velikog vezira zvala se Marija. To mu je potvrdio deda koji je bio rođen 1848. i živeo ravno 100 godina, a njemu opet njegov deda, što se kao živo predanje prenosilo s kolena na koleno.

Ovih dana selo Sokolovići je sablasno pusto, s tek desetak raštrkanih, uglavnom napuštenih kuća. Selom dominira po drugi put obnovljena džamija, koju je Mehmed-paša sagradio svom ocu Dimitriju, koji je prelaskom u islam postao Sinan-beg.

Pokojni Ljubo je tvrdio da je stotinak metara dalje od džamija Mehmed-paša sagradio i crkvu svojoj majci Mariji, ali je ona ostala porušena u šipražju i nikada nije obnovljena.

Zanimljivo je da vodovod pravljen pre pet vjekova u ovom selu i danas funkcioniše. Na autobuskom stajalištu na natpisom „Sokolovići“ na putu Rudo – Sarajevo, dominiraju gomile otpada i šuta.

U šest vekova dugoj istoriji Osmanske carevine, za vreme 36 sultana, izmenjalo se na vlasti ukupno 210 velikih vezira. Međutim, turski istoričari se slažu da među njima Mehmed-paša Sokolović zauzima istaknuto mesto jer je najzaslužniji za uzdizanje turske imperije.

Njegov život od ličnog sultanovog sobara i oružara, admirala mornarice, vojnog komandanta turske vojske, osvajača Sigeta, Arabije i Bagdada, održao ga je u službi čak kod tri sultana.

„I danas je neverovatno i nepojmljivo kako je Mehmed-paša Sokolović u svom selu, prije 450 godina, mogao graditi i crkvu i džamiju, biti i Srbin i musliman, i pravoslavac i Turčin odjednom, pa imati za brata srpskog patrijarha Makarija Sokolovića i ujedno biti sultanov zet, dizati ćupriju na Drini svom narodu i planirati Suecki kanal drugim narodima“, priča u dahu Bojan Bajić, stanovnik Rudog.

 

Izvor: Naše novine

Објављено

Oduzeta energetska dozvola graditelju HE Brodarevo na Limu

Upravni sud Srbije odlučio je da poništi rešenje o dodeljivanju energetske dozvole kanadskoj kompaniji REV, koja je planirala da gradi hidrocentrale Brodarevo 1 i Brodarevo 2 na reci Lim, saopštio je Portalu Analitika izvršni direktor NVO „Euromost“ Almer Mekić.

– Odlukom suda postupak se vraća na početak. Energetska dozvola je poništena na osnovu žalbe koju su predale naše kolege iz NVO sektora iz Brodareva i Prijepolja, preko advokata Sretena Đorđevića. Ovo je još jedan dokaz da se ceo postupak vodio na nezakonit način, na šta su ukazivale nevladine organizacije iz Srbije i Crne Gore – naveo je Mekić.

za-sada-potraga-bez-uspeha-jezero-i-he-potpec-1350926417-222136
Ilustracija: He Potpeć

Podsetio je da je Vlada Srbije dala pozitivno mišljenje na studiju uticaja na životnu sredinu kompaniji REV u kojem je prekršila ESPO konvenciju. Komisija koju je formirala Agencija za životnu sredinu Crne Gore, je u svome izveštaju jasno naglasila da studija mora da se doradi.

Najavio je da opština Bijelo Polje uskoro organizuje okrugli sto na temu najave izgradnje hidrocentrala u Brodarevu, na osnovu građanske inicijative koju su pokrenule NVO, kroz peticiju koju su potpisali građani Bijelog Polja da se o ovom problemu raspravlja u lokalnom parlamentu.

Izvor: http://www.portalanalitika.me/ekonomija/vijesti/109149-oduzeta-energetska-dozvola-graditelju-he-na-limu-.html

Објављено

Вратили се преварени сезонци из Шведске

 Након неколико дана проведених у мочварама на североистоку Шведске, у Прибој се јутрос вратило 46 преварених сезонских радника. Уместо посла на плантажи јагода, одведени су у мочварну шуму, а није било ни обећане зараде.

У Прибој се јутрос вратило 46 сезонских радника који су данима били у мочварама код градића Бодена, на североистоку Шведске.

Група од 76 Прибојаца старих од 25 до 35 година отишла је у Шведску на предлог суграђанина Е.Г. који живи у тој земљи, а обећао им је дневницу од 50 евра на плантажама јагода у Бодену.

Они су јутрос рекли новинарима, уз жељу да им се не објаве имена, да су, уместо на плантажу, одведени у мочварну шуму, а није било ни обећане зараде.

За већину је Општина Прибој платила аутобуски превоз и дала им џепарац за повратак, а тридесетак се враћа сопственим средствима.

Извор: Бета

Објављено

Počela obuka za skipere Limskog biatlona

Danas je u Priboju počela obuka za skipere koji će upravljati rafting čamcima na ovogodišnjem Limskom biatlonu . Obuka u oraganizaciji Turističke organizacije Priboj trajaće pet dana , a sprovodi je Aleksandar Pastir, predsednik  Rafting saveza BiH i instruktor Svetske rafting federacije  .

IMG_1944

Većina učesnika obuke su članovi pribojskog rafting kluba „Eko-Lim“ na čelu sa Dejanom Puzovićem koji već ima značajno iskustvo i edukaciju u ovom ekstremnom sportu. Među polaznicima obuke za skipere na raftin čamcima ima i onih koji se prvi put susreću sa raftingom .

Prvi dan obuke koja je danas započela  je teoretskog karaktera i izvodi se na obali Lima ispod ugostiteljskog objekta „Helm“  . Trener Aleksandar Pastir se na početku predstavio učesnicima i objasnio da je obuka za skipere ozbiljan posao koji zahteva isti takav pristup , naglasivši da će bezbednosт  učesnika predstojećeg raftinga u okviru Limskog Biatlona u mnogome zavisiti od njih.

 

IMG_1942

IMG_1943

IMG_1947

 

 

Објављено

Kole bira između „FAP“-a ili 14. Oktobra.

 

„Vlada Srbije je lider i ima lidera, ujedinitelja“, rekao je predsednik MK grupe i napomenuo da bi Srbija mogla da bude kao Švajcarska

Miodrag Kostić, Vensan Dežer, foto Tanjug

BEOGRAD – Predsednik MK Grupe Miodrag Kostić je na skupu „Srbija okrenuta ekonomiji“ rekao da 13 godina nije član nijedne stranke, ali da razmišlja sada da se učlani u Srpsku naprednu stranku (SNS).

„Šalim se, neću se učlaniti u SNS, ali sam spreman, kao i klub Privrednik, da vam pomognemo u sprovođenju nepopularnih mera i zakona zbog dobrobiti svih nas i dobrobiti Srbije“, rekao je Kostić, koji je Vladi Srbije ponudio svoju pomoć u restruktuiranju društvenih preduzeća, dok mu je ministar finansija i privrede Mlađan Dinkić rekao da može da bira između fabrika FAP Priboj ili „14. oktobar“ iz Kruševca.

„Vlada Srbije je lider i ima lidera, ujedinitelja„, rekao je Kostić i napomenuo da bi Srbija mogla da bude kao Švajcarska, ukoliko bi iskoristila svoje kapacitete u rudnom bogatstvu ili u navodnjavanju i ukrupnjavanju poljoprivrednih parcela.

„Mi smo spremni ukoliko nas Vlada Srbije zamoli ili zatraži pomoć da prenesmo svoje know-how. Ja nemam mnogo vremena, ali hoću da pomognem. Dajte mi neko preduzeće, ne da ga privatizujem, već da pomognem da od neprofitnog postane profitno“, rekao je Kostić.

Dinkić je ponudio FAP ili „14. oktobar“, a Kostić je ponovio da je spreman da pruži svoje usluge.

Izvor: http://www.kurir-info.rs/bogata-udavaca-kostic-hoce-u-sns-clanak-881529

Објављено

Priboj osvojio 14 medalja na MOSI igrama.

Finalnom utakmicom u fudbalu Prijepolje – Nova Varoš i pobedom Zlataraca na penale sa 3:2, u nedelju su završene 50. MOSI, na kojima se pet dana u 12 disciplina nadmetalo oko 2.000 sportista iz 28 gradova sa tromeđe Srbije, BiH i Crne Gore. Pobednik u ukupnom plasmanu je ekipi Prijepolja, koja je osvojila 1.650 bodova, skoro 750 više od drugoplasirane Bajine Bašte, a treće mesto pripalo je Rogatici. Najuspešniji takmičari Igara su Gorana Cvijetić iz Sokoca, sa pet medalja, od kojih po dve zlatne i srebrne, i Predrag Ranđelović iz Užica, koji se okitio sa dve zlatne i jednom srebrnom.

Sportisti Priboja su na MOSI ukupno osvojili 14 medalja. Zlato za Priboj osvojio je Igor Raović u skoju u vis, Miloš Raović u trci na 400m sa rezultatom 48,27, oborivši tako raniji rekord MOSI od 49,13. Sanel Kukić je uzeo zlatu medalju u ribolovu. Rukometaši Priboja su se takođe okitili zlatnom medaljom. Srebrnu medalju osvojili su ribolovci ekipno, odbojkaši, ženska ekipa u katama. Igor Raović osvojio je je još jednu medalju za Priboj, srebro u troskoku. Bronzane medalje osvojile su Marija Vojinović u bacanju kugle i Arijana Berbo u trci na 400m. Vojinović Njegoš je u karate borbama do 78 kg bio treći. Fudbaleri Priboja su osvojili bronzanu medalju. Bronzana medalja u bič voleju osvojila je muška ekipa .U generalnom plasmanu sportisti Priboja u muškoj konkurenciji bili su treći. Svečanom predajom zastave MOSI budućem domaćinu Novom Pazaru završene su jubilarne 50. MOSI. Domaćin Igara 2015. godine biće Požega.

 

Izvor: http://www.radiolim.rs/