Grad zamenio selom

SELO Bubetići je najzapadnija tačka opštine Priboj, a uvučeno u teritoriju Republike Srpske i Crne Gore. Tu, 50 kilometara daleko od grada, što asfaltom, što makadamom i seoskim lokvama, nedavno se nastanio Lazar Kotlaja (46) sa nešto mlađom suprugom Ljubicom, dve ćerke i sinom.

– Tu mi je donedavno živela majka, koja je oslepela, ali joj ni naš dolazak nije produžio život. Olujni vetar napravio je ogromnu štetu na pomoćnim objektima i porodičnoj kući, što je zapisnički konstatovao i građevinski inspektor Stanimir Drobnjak. Aktuelni predsednik Lazar Rvović mi je obećao pomoć za sanaciju porodičnog domaćinstva i nadam se da će stići pre zime, jer ovde na 1.000 metara visine, zima brzo dolazi – kaže za „Novosti“ Lazar Kotlaja, koji je zanat mašinbravara završio u Rudom kao podstanar kod strica.

U FAP-u je nakon 25 godina rada, ostao bez posla, a iste sudbine bila je i supruga, bivša radnica trikotaže „Inkop“.

-Sada smo „ortodoksni“ seljaci, kao nekad u detinjstvu – kaže Kotlaja. – Na fakultetima u Beogradu, na završnim godinama studija su nam ćerke Ivana i Milica, a sin Vukašin je u Priboju završio četvrti razred osnovne škole, a u međuvremenu je teško oboleo (distrofija mišića) i otežano hoda. Njega da izlečim, ne žalim da prodam stan u Priboju i sve šta treba. A, trebaće mnogo novca koji ja zarađujem sakupljanjem gljiva i šumskih plodova. No, sve je teže, jer su naišle neke sušne godine. Nabavili smo i kravu, konjče i nešto živine.

Kotlaje su poreklom sa Boljanića u opštini Pljevlja, a Bubetići se nekako i nalaze na četvoromeđi Priboja, Pljevalja, Čajniča i Rudog. Pogled na četiri strane sveta zaklanjaju samo daleka brda. Seoska vrela, uprkos suši, još su izdašna.

– Samo kod mene voda iz česme curi kao konac, a trebalo bi da ide punim tokom. No, ne da bivši šumar, jedini stanovnik Bubetića i moj komšija, jer je uzurpirao rezervoar koji smo mi, bez njega, pravili za osam kuća. Morao sam zbog toga da idem u Priboj u Komunalnu policiju. Došli su na uviđaj i nadam se da će me, pored sve moje muke i nevolje, na miru ostaviti šumar. Ne mogu da zamislim život u selu gde žive samo dva čoveka, a da ne govore. Sramota me to i reći, ali i to je neka realnost. Život mi se odmotava, sudbina ga zamotava i tako ukrug. Sve ukazuje da će biti više krugova, a izdržati se mora – kaže Lazar.

SUSRET NA ŽITNOM GUVNULAZAR obećava da će dogodine svoju pšenicu da vrše sa konjima, kao i onaj Milorad Zec na čajničkoj međi u čiju kuću on gleda. Čisto zbog očuvanja tradicije i etno turizma, a lepo je tim povodom se naći i na stranicama „Novosti“. Uz čvrst stisak ruke, dadosmo na rastanku, jedan drugom obećanje o susretu na žitnom guvnu, dogodine u Bubetićima.

Autor: R. MILOVIĆ
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:450323-Priboj-Grad-zamenio-selom