Od Priboja, do ušća Lima u Drinu, postoji ukupno 17 srednjovekovnih gradova, gradina i tvrđava. Neki su izgrađeni na mestima starijih naselja, još iz vremena praistorijskih rudara, a svi svedoče o značaju Polimlja i kriju tajne vekova. Evidentirani su na arheološkim mapama, ali, izuzev Jagata, u kome se nastavljaju istraživanja, ostali, kao da su zaboravljeni.
Високо над Лимом, готово неосвојиво утврђење римског императора Семптимија Севера, чије име носе још два европска града, сведочи о царским друмовима, драгоценим рудама које су овде вађене и владарима који су се смењивали.
Direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić navodi da se po načinu zidanja mogu razlikovati periodi gradnje.
U rimskom zidanju, kako objašnjava, zidovi se rade u tehnici riblje kosti, kamen se slaže ukoso, a u srednjem veku je izvršena dogradnja.
„Kula je, sada kada je pogledamo, očuvana, visina otprilike osam do devet metara. Ona je svakako bila viša“, kaže Derikonjić.
Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja u Priboju
Rov ispunjen vodom sa severozapada, ambis na jugoistoku i visoka kula, zidovi širine oko tri metra, Sjeverin su činili bezbednim utvrđenjem, poput Oštrika, Jagata, Ravanjskog grada, Ostroga, zatim Klaka, Kovingrada i Mileševca, svaki susednom vidljiv, strateški razmešteni na vrlo važnom području.
Tako raspoređena, utvrđenja su u Srednjem veku imala i značajnu komunikacijsku ulogu, pa je po tom principu i vest o smrti Sulejmana Veličanstvenog u opsadi Beča 1566. godine, za samo 12 sati stigla do Istanbula, što je omogućilo da se preduzmu sve mere kako bi se sačuvao mir u carstvu.
Sa Jagata, iznad Priboja, motrilo se na karavane i uhode, i branilo od osvajača.
„Znači, negde oko 5.800 godina pre nove ere, pa do današnjih dana, uvek su različiti narodi, različite civilizacije, različite kulture imale svoje prisustvo na ovim područjima“, ukazuje Derikonjić.
Opština je obezbedila novac i za nastavak istraživanja, i očekuje se da će biti potvrđeno dvomilenijumsko trajanje i značaj ove baštine.
Oštrik, Ravanjski Grad, Ostro i Sjeverin, na takva istraživanja, još će čekati.
Sreten Jelić iz Rutoša kod Priboja kaže se u njivi kopanjem nađu predmeti specifičnog izgleda, koje on odvaja.
„Možda ima još, nego ja nisam našao. Znači da je to neka civilizacija bila, koja i kadašnja“, priča Sreten Jelić iz Rutoša, kod Priboja.
Zapisana u kamenu, prošlost je ovde još vidljiva – i još može da posvedoči o događajima i kulturi iz prohujalih vekova – dok je potpuno i nepovratno ne prekrije zemlja i osvoji rastinje.
Preuzeto sa RTS
Autor: Jelena Božović
Ostavite vaš komentar