Moglo se lako desiti da 13-godišnji D. S. iz Roterdama, a poreklom iz Priboja, glavom plati naivnu dečju igru! On i njegova dva vršnjaka iz ovog holandskog grada našli su se prošlog vikenda, ni krivi ni dužni, pred uperenim cevima automatskih pušaka specijalnih snaga holandske policije, samo zato što su u rukama imali dečje puške-igračke, kojima su se, oko 21 sat uveče, igrali u svom naselju, smeštenom u severnom delu ovog lučkog grada u Holandiji (Rechter Rottekade).
Priču, pre za rubriku „Verovali ili ne“ nego za medije, preneo nam je još uzbuđen onim što preživljava njegova porodica, otac dečaka R S.
– Pre nekoliko dana vratio sam se sa porodicom u Roterdam sa godišnjeg odmora koji smo delom proveli u mom rodnom Priboju. Jedan dan smo „skoknuli“ do Užica i tamo sam, na nagovor sina, u kineskoj radnji, za sitne pare, kupio tri dečje puške, sa kojima je on nameravao da se igra sa svojim drugovima po povratku u Holandiju. Tako je i bilo već prve večeri po našem povratku – započeo je on svoju ispovest .
R. S. nam priča da su te večeri mnoga deca iz naselja, po tamošnjem običaju koji se praktikuje tokom leta, kampovala na zelenoj površini između zgrada.
Podneli i prijavu suduDete mi je uplašeno i zbunjeno jer ne zna šta je toliko zgrešio da ga saslušavaju kao nekog kriminalca, jada se čovek. – Prekjuče je dobio poziv od suda, zakazan mu je razgovor 7. decembra da bi mu izrekli kaznu. Želim samo da se ova mora što pre okonča i da nastavimo život kao i dosada. |
– Za decu je to kao neka mala avantura, ne spavaju u svojim krevetima, nego napolju pod šatorom, a među njima je bila i majka jednog od dečaka iz našeg naselja. Moj sin se našao sa svoja dva najbolja druga-vršnjaka, jedan je poreklom Marokanac, a drugi „mešanac“ – majka Holanđanka, otac Turčin. Ne sluteći da bi išta moglo krenuti po zlu, oko 21 sat uveče pustio sam ga napolje da se igra, a sa sobom je poneo i te dečje puške. Bio sma umoran i ubrzo sam zaspao.
U međuvremenu, neko od komšija, još se ne zna tačno ko, u trojici dečaka, koji su se igrali dečjim puškama, video u naselju maskirane teroriste kako se šunjaju naoružani automatskim pištoljama marke uzi (čuveno oružje izraelske proizvodnje, velike ubojne moći i malih dimenzija, p. a.) i dojavio policiji u Roterdamu.
Za tili čas podignut je odred specijalaca koji su u svojim crnim uniformama sa fantomkama i pancirima, naoružani dugim cevima, opkolili pomenuto roterdamsko naselje. U potragu za „teroristima“ ubrzo se dao i helikopter, koji je nisko lebdeo iznad glava zaprepaštenih građana. Nišanima sa infracrvenim zracima specijalci su „šarali“ po naselju i tražili osumnjičene, a trojica dečaka isprepadana pojavom policajaca pobacali su svoje plastične puške u žbunje i time sebi, kako se ispostvilo – spasli živote.
Plastične puške zabranjene– Tek nakon sveg što se desilo, raspitao sam se i doznao sam da su te dečje puške koje sam kupio u Srbiji, zabranjene ovde u Holandiji, jer ispaljuju neke plastične kuglice. Dozvoljene su su u svim susednim zemljama, ali eto u Holandiji nisu. Ali, za to je, kako sam doznao, kazna 200 evra, a ne smrtna – rezignirano konstatuje Radoslav S. |
– Sin mi je kasnije ispričao da su otišli da pogledaju film u obližnjem Nordplejnu, a kad su se posle 15-ak minuta vratili i hteli da uđu u park vrata na ulazu su bila zatvorena, pa su deca, da ne bi obilazila oko zgrada, preskočila preko ograde. Na njihovo zaprepašćenje tu su ih specijalci uhapsili, stavili im lisice na ruke, a potom ih odveli u auto. Pitali su ih za ljude od oko 25 godina sa „uzijima“, jedan od dečka je rekao da su se oni igrali sa plastičnim igračkama i da nikoga drugog nisu videli. Tada se slučajno pojavila majka jednog od njih trojice i pitala šta se dešava i zašto joj privode sina. Uopšte nisu hteli da sa njom razgovaraju – priča nam R. S.
Kaže dalje da ga je iz sna probudila žena koja je organizovala kamp. Napolju je sve vrvelo od policije. Posle 20-ak minuta pozvao je neko telefonom iz roterdamske policije i obavestio ga da mu je sin priveden i da će ga obavestiti šta će se dalje dešavati.
– Pošto nas nije niko ponovo zvao, otišao sam u policijsku stanicu. Jedva su mi dozvolili da vidim dete. Izgledao je unezvereno i uplašeno, nije plakao, ali je kršio ruke od nervoze i brige. Nisam mogao ništa osim da mu kažem da se smiri i ne plaši. Objasnio sam da će morati da prespava u policijskoj stanici i da to nije ništa strašno. Proveli smo besanu noć i ujutro dok smo u porodici većali šta da radimo pojavio se policajac i obavestio nas da možemo da dođemo po sina.
Budite srećni što je živ!R S. priča da je policija dolazila još jednom u njihovu kuću i tražila da predaju igračke. Rekao im je da ih je bacio u kontejner i ponudio se da im pokaže gde, ali nisu bili zainteresovani. Umesto toga ponovo su uhapsili dečaka, ali su dozvoli da sa njim krene i otac. |
Izvor: Vesti , N. Popović
