Објављено

Radnici FAP-a na plaćenom odsustvu

Priboj — Radnici Fabrike automobila Priboj (FAP) od ponedeljka, 3. februara, biće na plaćenom odsustvu, a na prozivku i posao su dužni da se jave u utorak 18. februara.

Radnici FAP-a nedavno su organizvali blokade zbog stanja u tom preduzeću (B92, arhiva)

Odluka je obrazložena racionalizacijom i uštedom energije, potvrđeno je danas Tanjugu u tom preduzeću.

U međuvremenu, u opštim službama FAP-a biće isplaćena jedna minimalna zarada .

U ovom preduzeću se ne radi praktično od proleća prošle godine pošto su minulog leta zaposleni tri meseca proveli na plaćenom odsustvu. Tokom oktobra su bili u generalnom štrajku, kada je najavljeno da će FAP do 1. marta dobiti strateškog partnera i biti privatizovan.

Od tada su zaposleni dobili jednu zaostalu platu, dva minimalca, a 458 radnika je napustilo preduzeće po nekoj od tri varijante socijalnog programa.

I tokom janura radnici tog preduzeća, njih oko 1.200, od čega 800 u matičnoj, nisu radili i bili su na plaćenom odsustvu i tada sa obrazloženjem racionalizacije i uštede energije.

Inače, Fabrika automobila Priboj nema posla niti porudžbine za proizvodnju novih kamiona već mesecima, pa je u ovoj firmi sve u iščekivanju pronalaženja strateškog partnera.

Izvor: Tanjug, B92

Објављено

Хитна служба се измешта из прибојског Дома здравља

Прибој – После готово једногодишње активности на изради деобног биланса који наредних дана треба да буде усвојен на органима Здравственог центра Ужице, Дом здравља из Прибоја одвојиће се и званично од Здравственог центра Ужице. 

dom-zdravlja-priboj bolnica

Како је изјавио директор прибојског Дома здравља, др Александар Раковић, тај посао требало би да буде окончан у наредних месец дана.

„Да бисмо помогли нашим пацијентима, донели смо одлуку да хитну службу која се налазила у склопу објекта Дома здравља изместимо из старог дела града, јер је због удаљености од новог дела Прибоја, где живи гро становника, и лошег пута било врло тешко доћи до хитне службе. Сместићемо је у оквиру објекта дечјег диспанзера у новом делу Прибоја, а уместо ње у Дому здравља отворићемо Ургентни блок који ће имати своју функцију“, рекао је др Раковић.

Одлука о измештању хитне службе Дома здравља у нови део Прибоја, наишла је на одобравање Прибојаца.

Глас западне Србије

Објављено

Isključuju grejanje zbog dugova potrošača

Svaka druga toplana u našoj zemlji ima problema sa nabavkom energenata za zagrevanje stanova. Bez centralnog grejanja u sredu ostaju gradovi Smederevo, Priboj i Bajina Bašta

toplana_priboj stan grejanje

GOTOVO svakom drugom gradu u Srbiji ove zime, prema izveštajima iz gradskih toplana, preti cvokotanje zbog problema sa nabavkom mazuta ili gasa. U zalihama su energenti za jedan do 20 dana, pa strepnja u domaćinstvima koja greju lokalne elektrane nije bezrazložna. Tako bez centralnog grejanja mogu da ostanu domovi u mnogobrojnim gradovima, ne samo zbog „istanjenih“ rezervi energenata, već i zbog nagomilanih dugovanja koja su „blokirala“ rad toplana.

 U JKP „Energetika“ u Trsteniku, ističu i da imaju velikih problema u obezbeđivanju mazuta, koji kupuju isključivo avansno.

– Plaćanje je svih 12 meseci tako da novčani prilivi nisu dovoljni da se u hladnim danima obezbedi dovoljno sredstava za kupovinu mazuta. Opština avansnim uplatama za budžetske korisnike obezbeđuje kontinuitet snabdevanja toplotnom energijom Trstenika – kaže za „Novosti“ Boris Vukmirović, direktor JKP „Energetika“.

U stanovima koje greje pribojska toplana, grejanje prestaje u sredu popodne, jer toliko će da „izdrže“ zalihe mazuta. U somborskoj JKP „Energana“ mazuta ima za svega desetak dana. Čelnike ove toplane, međutim, posebno brine blokada računa zbog 150 miliona duga za gas. Račun toplane, koja greje 4.000 stanova sa oko 15.000 korisnika u blokadi je već desetak dana, pa može biti dovedeno u pitanje redovno grejanje.

– Račun je blokirao lokalni distributer gasa „Somborgas“ zbog neizmirenih dugovanja iz prethodnih sezona, ali je, zasada, nastavio snabdevanje energentom – kaže Milan Dozet, direktor „Energane“. – Potražujemo od potrošača oko 135 miliona. Taj dug je u poslednjih godinu i po dana porastao za 70 odsto, ali grejanje nikome nije isključeno.

Nakon što je 5.000 stanova ove zime u dva navrata ostalo bez centralnog grejanja, Smederevcima bi to moglo da se desi ponovo u sredu ili četvrtak. Zaliha praktično nema, jer je u utorak 13 kotlarnica, kapaciteta 1.000 tona, imalo jedva 50 tona mazuta.

– Uz štedljivo zagrevanje stanova, dnevno nam je potrebno 30 tona mazuta. Ukoliko se mazut hitno ne nabavi, što će biti teško, grad će ponovo ostati bez grejanja, treći put ove zime, kaže direktor JP za stambene usluge i toplifikaciju, Milorad Đorđević.

Do kraja sezone Smederevu je neophodno 2.000 tona mazuta. Upućen je apel građanima, koji duguju oko 170 miliona dinara, da redovno plaćaju račune. Dužnici se retko odazivaju, dok oni koji uredno plaćaju, prete da će prestati da izmiruju račune jer su radijatori više hladni nego topli.

Pre dva dana u večernjim časovima Toplana „BB term“ u Bajinoj Bašti prekinula je isporuku toplotne energije jer je potrošena sva količina raspoloživog mazuta. Prekid je trajao od 17 do 21 čas, a u utorak ujutro su radijatori bili topli jer je nabavljeno 25 tona mazuta, što će biti dovoljno za nekoliko dana.

Zalihe mazuta u vranjskom preduzeću „Novi dom“, potrajaće pet do sedam dana. Prema rečima direktora ovog preduzeća Saše Sentića, sa takvim problemima se suočavaju već mesec dana Mazut nabavljaju sukcesivno, ali za sada strahuju da grejanja neće biti.

Večernje Novosti

Објављено

Najniže plate u Ljigu i Priboju

Prosečna plata u Srbiji isplaćena u decembru prošle godine iznosi 50.820 dinara, a uključujući poreze i doprinose 70.071 dinara, saopštio je Republički zavod za statistiku.

novac_dinar_2652U odnosu na prosečnu zaradu iz novembra, decembarska neto plata je nominalno veća za 15,1 odsto, a realno za 14,9 odsto.

Prosečna neto plata, dakle bez poreza i doprinosa, isplaćena u decembru 2013. u odnosu na prosečnu platu iz decembra 2012, nominalno je veća za 8,3, a realno za šest odsto.

Ako se posmatra neto plata u periodu januar– decembar 2013, ona je nominalno veća za 6,2, a realno je manja za 1,5 odsto u odnosu na zarade iz perioda januar– decembar 2012, stoji u saopštenju RZS-a.

Najviše prosečne zarade za decembar u Srbiji isplaćene su zaposlenima u beogradskoj opštini Surčin – 86.870 dinara, a najniže zaposlenima u Ljigu – 24.397 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku (RZS).

U vrhu po visini plata u decembru posle Surčina, slede beogradske opštine Stari grad sa 75.834 dinara i Vračar – 70.298 dinara, zatim Vršac – 70.250 dinara i Kosjerić – 69.976 dinara.  Među opštinama sa najnižim platama, osim Ljiga su i Priboj sa 24.683 dinara, Niška Banja – 25.341 dinar, Malo Crniće – 25.553 dinara i Golubac – 25.561 dinar.  Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u uslužnim delatnostima u rudarstvu sa 163.908 dinara, a najmanje zaposleni u vodenom saobraćaju sa 18.140 dinara.

Uvrhu po visini plate su i zaposleni u upravljačkim delatnostima i savetovanju – 151.938 dinara, proizvodnji koksa i derivata nafte – 134.503 dinara, proizvodnji duvanskih proizvoda – 134.224 dinara i delatnosti udruženja – 129.097 dinara.  Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u proizvodnji kože i predmeta od kože – 22.551 dinar, iznajmljivanju i lizingu – 23.532 dinara, pomoćnim delatnostima u finansijskim uslugama i osiguranju – 23.855 dinara i delatnosti pripremanja i posluživanja hrane i pića – 23.918 dinara.

 

Izvor: Blic

Објављено

Шанса за наставак рада РХ центра у Прибојској бањи

Прибој – Након што је решењем Републичке здравствене инспекције забрањен рад Служби за физикалну медицину и рехабилитацију, у саставу Здравственог центра Ужице, при Општој болници у Прибоју, што је изазвало оштре реакције у овој општини, појавило се ипак решење овог проблема.

Како нам је рекао др Драган Пјевчевић, директор Рехабилитационог центра у Прибојској Бањи, наредних дана биће обављен разговор са одговорним људима у Здравственом центру Ужице, како би се рад Службе организовао у оквиру Опште болнице у Прибоју и на тај начин очувало медицинско језгро Рехабилитационог центра у Прибојској Бањи.

др Драган Пјевчевић.

„Двадесет пет лекара и медицинских радника су врло стручни, уиграни и способни да наставе да раде свој посао. Они неће остати на улици, распоредићемо их у оквиру Опште болнице у Прибоју, где смо нешто раније распоредили и 20 немедицинских радника. Уколико договоримо наставак рада Службе у оквиру опште болнице у Прибоју, несметано ће функционисати физикална медицина и рехабилитација болсника“, казао је данас др Драган Пјевчевић.

Πредседник општине Лазар Рвовић

„И ми смо за то да се настави рад Службе за физикалну медицину и рехабилитацију и подржаћемо и помоћи евентуални договор око организовања рада у оквиру Опште болнице у Прибоју. Рачунамо да би објекат Рехабилитационог центра у Прибојској Бањи, за чију адаптацију недостаје 40 милиона динара, могао до почетка јуна да буде готов. У сваком случају, локална самоуправа ће помоћи Милешевској епархији са 40 милиона, а да нам они заузврат у Прибоју уступе део Калуђерског поља где смо обавезни да градимо трафостаницу, а имаћемо могућност као општина и да располажемо делом земљишта на врло атрактивној локацији за градњу пословних објеката. Чинимо очајничке кораке, узели смо ствар у своје руке како би се што пре урадио Рехабилитациони центар, одвојићемо од наших уста да то и урадимо, другог избора немамо, то је наш најбољи ресурс и у интересу грађана Прибоја морамо да га искористимо“, навео је Лазар Рвовић, председник општине Прибој.

Он истиче да је само за годину дана у путеве у Прибојској Бањи уложено преко седам милиона динара, ускоро ће бити готов правац до Чајетине дужине двадесетак километар, који ће ово лечилиште приближити гостима који долазе на Златибор. „У томе смо видели своју шансу да туристи дођу и у прибојски крај“, напомиње Рвовић.

Глас западне Србије

Објављено

FAP Livnicu napustio 91 radnik

PRIBOJ, Livnicu sa nadgradnjom u Prijepolju, koja posluje u sastavu Fabrike automobila Priboj (FAP), napustio je 91 radnik zahvaljujući socijalnom programu.

http://djorovic.comp.rs/files/2012/08/logo-fap_livnica.jpg

„Od 204 zaposlena, preduzeće je ovih dana napustio 91 radnik, čime je broj zaposlenih smanjen gotovo za polovinu“, rekao je juče generalni direktor FAP-a, Zoran Zaković.

On je dodao da je socijalni program realizovan po principu dobrovoljnosti, a najveće interesovanje je bilo kod radnika kojima do penzije treba manje od pet godina radnog staža, pa je trećina onih koji su otišli upravo iz te kategorije.

Realizacijom socijalnog programa samo su djelimično riješeni problemi u preduzeću, dok će suštinske promjene uslijediti usvajanjem najavljenih zakona o javnim preduzećima, o radu i o stečaju.

Poslije realizacije socijalnog programa Livnica u Prijepolju zapošljava 113 radnika.

Tanjug

Објављено

Napuštanje FAP-a uz socijalni program

Pribojsku korporaciju FAP-a napustilo je oko 440 radnika koji su se opredelili za, jednu od četiri opcije, socijalnog programa Vlade Republike Srbije. Radnicima su, iz budžeta Republike Srbije, isplaćene jednokratne otpremnine u ukupnom iznosu od 233 miliona dinara.

 fap-1118-08Prvih radnih dana u Novoj godini dosta je posla za zaposlene u pribojskoj ispostavi prijepoljske Filijale Nacionalne službe za zapošljavanje zbog prijavljivanja radnika FAP Korporacije koji su napustili svoja radna mesta po socijalnom programu za rešavanje viška zaposlenih.

Prihvatajući jednu od četiri ponuđene opcije tog programa, Korporaciju FAP napustilo je 440 radnika, kojima je na ime jednokratnih otpremnina iz budžeta Republike Srbije isplaćeno 233 miliona dinara.

 

Oni koji su pred penzijom primaće mesečnu novčanu naknadu sa Tržišta rada sve do sticanja uslova za penzionisanje a najduže pet godina.

 

Izvor: radio Koran

Објављено

FAP čeka 1. mart: Grad će živeti ili nestati, trećeg nema

U Priboju je počelo odbrojavanje. Primiče se 1. mart, najznačajniji datum u novijoj istoriji varoši na Limu. Oročio ga je lično – vicepremijer.

Surovo, ali tako je: znaće se da li će grad živeti ili ostati mesto napuštenog rudnika. S obavezom poslednjem koji ode, u slučaju ovog drugog, da ugasi svetlo.

Trista kilometara je do prestonice a sve oči gledaju u Nemanjinu 11. Aleksandar Vučić je javno obećao da će Fabrika automobila Priboj, hranitelj grada, mart dočekati sa strateškim partnerom koji će preduzeće dići sa kolena.

– Katanac na FAP znači katanac na Priboj – zvoni alarm upaljen krajem oktobra.

Tu su prazni stomaci masovno izašli na barsku prugu, u lice rekli državi da su gladni. Posle je došao Vučić, dao reč da će FAP raditi.

fap-vucic

– Šta samrtniku ostaje nego da veruje da će preživeti. Kolektivno smo na ivici egzistencije. Ko ima selo taj redovno jede. Komšija komšiji prinosi pola hleba, dotle je došlo. Na recku kupujemo, na recku se hranimo, – priča radnica FAP-a.

Ne želi da joj ime navodimo, kaže, plaši se da joj deca, bar dok ručka redovno ima, ne naslute da će možda za koji dan tanjir biti prazan.

– Dva minimalca smo primili od štrajka, četiri i po plate nam duguju, – priča Miodrag Dragaš, vođa jesenašnje radničke bune.

– Pravićemo deset kamiona za Vojsku Srbije, priča se i 26 za vatrogasce. Spominju i neki ugovor sa Fincima, fabrika je to koja pravi vojne transportere, – dodaje Dragaš.

Nagomilali se računi Pribojaca…

– U februaru je preduzeće osnovano, a naša potraživanja su već izgurala na 40 miliona dinara. Naplata je loša, a grejna sezona ugrožena. Teško je nabaviti mazut, – priča Dušan Radović, direktor „Toplane“.

Kad duga kolona nevoljnika jutrom krene ka socijlanoj kuhinji, glasno zvekeću prazne šerpe.

– Dobro je da bar nad kazanom ima za sve – ukazuje predsednik  opštine Lazar Rvović.

Član je radne grupe koja traži strateškog partnera FAP-u.

– Šef tog tima je Nemac, a Nemci ne vole da gube, to je šansa. Rekli smo im – nemamo pamet ali hoćemo da radimo. Najbrutalniji oblik korupcije je kada narod korumpirate nadom. Ali, mi prvi put verujemo nadi. Druge opcije nema. Dugo smo bili na dnu, – poručuje Rvović.

Izvor: Westinfo

Објављено

Пола рукометне репрезентације Прибојци

Прибој – Безмало пола рукометне репрезентације Србије која ових дана игра на Европском првенству у Данској је из Прибоја. На синоћњој утакмициу Данској, када је побеђена Пољска, доминирао је транспарент са натписом „Прибој“, што није случајно.

Наиме, град на Лиму је одувек био изузетно јак рукометни центар, не само у Србији, него и у бившој Југославији, у којој је имао вишегодишњег прволигаша, чак и репрезентативца и освајача златне олимпијске медаље у Минхену 1976. године. Тдашњи најбољи рукометни голман на свету, Зоран Тута Живковић, најсјајније одличје на Олимпијади освојио као члан РК „ФАП“ из Прибоја.

1477345_10202851506952521_2117488947_nРаније РК „ФАП“, а данас РК „Прибој“, за 60 година постојања, преко пола века је стални прволигаш, у бившим државама СФРЈ, СРЈ и данас у Србији. Овај клуб дао је на десетине сјајних рукометаша и интернационалаца и одувек је имао највећу посету у региону и најбоље навијаче. Рукометне утакмице у спортској дворани прати понекад и по 5000 гледалаца, иако објекат располаже са тек око 3000 седишта.

Прибојски рукометаши су својевремено на стадиону поред Лима побеђивали и Европске шампионе, падали су бањалучки „Борац“, бјеловарски „Партизан“ и РК „Загреб“ из главног града Хрватске.

Рукометни клуб „ФАП“ је био и финалиста Купа Југославије 25. маја 1971. године, када је тесно изгубио у Кумровцу, од Загребачког „Медвешчака“, а прича се да би прибојски рукометаши у било ком другом емсту засигурно победили, јер су загрепчани у Титовом родном емсту играли пред својим навијачима.

Данас за рукометну репрезентацију Србије игра Алем Тоскић из Прибоја, који је у овом граду започео сјајну каријеру, а данас је интернационалац у Македонији. Он је у овој репрезентацији рекордер са 140 наступа у дресу Србије, за коју је постигао преко 400 голова. Уз Тоскића, за репрезентацију Србије у Данској играју браћа Петар и Драшко Ненадић, изданци прибојске рукометне лозе и синови су Велибора Ненадића. Наиме, такође браћа Велибор и Александар Ненадић, бивши рукометаши Црвене звезде, били су и чланови рукометне репрезентације Југославије. Петар и Драшко, данас рукометни интернационалци, за себе кажу „да су Београдски Прибојци“, јер су детињство и младост најрадије проводили у Прибоју и „увек су се сматрали Прибојцима, изданцима чувене прибојске рукометне школе“.

Интересантно да је још један Прибојац, такође изданак рукометне школе са Лима, репрезентативац, али Босне и Херцеговине. Реч је о Мирсаду Терзићу најбољем рукометашу суседне државе.

Навијачи из Прибоја

[zooeffect A0JAtYL_Tu-V]

Глас западне Србије
Фото: Прибој033

Објављено

EU PROGRES donirao Domu zdravlja Priboj kolposkop

Za potrebe Doma zdravlja Priboj (Službe za zdravstvenu zaštitu žena), Evropska unija i Vlada Švajcarske kroz Program evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES donirali su Domu zdravlja kolposkop.

Aparat kolposkop služi za rano otkrivanje premaligniteta i maligniteta na grliću materice i neophodan je za kvalitetnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu žena. Nabavkom kolposkopa povećaće se efikasnost u prevenciji bolesti grlića materice, unaprediti kvalitet i bezbednost rada i smanjiti procenat oboljevanja od raka grlića materice u opštini Priboj.

colposcope

euprogres logo

priboj.rs

Објављено

PRIBOJ 033 – Godinu dana sa Vama !

Na današnji dan pre tačno godinu dana počeo je sa radom naš i Vaš portal www.priboj033.com – Priboj na dlanu. U prvoj godini objavili smo oko 500 članaka u raznim kategorijama i  nepristrasno izveštavali sa gotovo svih dešavanja u Priboju.
U 2013. godini ostvarili smo preko 260000 pregleda, što za nas predstavlja veliki uspeh, jer je sam sajt zasnovan isključivo na volonterskom radu njegovih urednika.

Hvala na poverenju – mi smo tu za Vas !

Untitled
Grafikon poseta sajta po mesecima, za 2013 godinu.
Објављено

Uvac preti da postane ekološka bomba

Šta sve dovodi do zagađivanja akumulacija sa kojih se vodom snabdeva petina Srbije. Ne kontroliše se ulivanje otpadnih voda, zona sanitarne zaštite, dohranjivanje ribe…

 
uvac

NAJVIŠE problema u zagađivanju akumulacionih jezera izazivaju divlja gradnja, ulivanje otpadnih voda, prihranjivanje ribe, nepoštovanje zone sanitarne zaštite od 500 metara.

Neke od akumulacija su pod nadzorom i u dobrom su stanju, ali ima i onih koje su na granici da postanu ekološke bombe.Jedna od takvih je Uvačko jezero, koje će ako se hitno ne preduzmu mere, za tri-četiri godine biti – mrtva voda!

– Kanalizaciona mreža Sjenice, otpadne vode iz klanice, mlekara i rudnika uglja Štavalj su zagadile polovinu jezera u kanjonu, 13 kilometara do Ledene pećine, pa je voda četvrte kategorije, a u donjem delu, ka brani HE „Uvac“ – treće kategorije – kaže Branko Bjelić, direktor Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Agencije za zaštitu životne sredine je prošle godine u četiri navrata merila kvalitet vode.

Otpadne vode donosi reka Grabovica, koja protiče kroz Sjenicu, i obližnja Vapa, dok je Uvac, čije je izvorište na Ozrenu, i dalje kao suza.

Strepi se i za sudbinu dva nizvodna jezera – Zlatarskog i Radonjskog, u kojima je voda – druge kategorije. Iz Radonjskog jezera snadbeva se Priboj.

Tri jezera na Uvcu – sa 550 miliona kubika, najveća su akumulacija vode za piće u Srbiji. Predviđano je da se u dogledno vreme, preko rzavskog sistema, snadbevaju gradovi Šumadije.

Akumulacija „Gruža“, sa koje se snabdeva Kragujevac, je u dosta dobrom stanju – kažu u kragujevačkom JKP „Vodovod“. Kvalitet vode proverava se svakodnevno.

Ipak postoje problemi, a jedan od njih je, kako kaže Obren Ćetković, direktor „Vodovoda“, divlja gradnja:

– Na samoj obali jezera izgrađen je veliki broj vikendica, čak i čitavo etno-selo. Zbog tih problema godinama se vode sudski postupci po zahtevu „Vodovoda“, ali ništa nije učinjeno. A i vlasnici zemlje u okolini jezera koriste veštačko i stajsko đubrivo koje može da dospe u jezero.

Građani Leskovca, Pirota i Kruševca ne treba da brinu.

– Leskovčani piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji – tvrdi, za „Novosti“, direktor „Vodovoda“ Zoran Stojanović. Nijedan rezultat analize vode, za dve i po godine, nije negativan.

– U neposrednoj zoni nismo dozvolili izgradnju objekata, kao ni poribljavanje. To je planinski kraj, gde nema obradive zemlje pa nema ni fosfora – objašnjava Stojanović.

Stanovnici Kruševca vodu koriste iz akumulacije „Ćelije“.

– Imamo vrhunsku tehnologiju – ističe, za „Novosti“, Slavica Mrfat, pomoćnik direktora JKP „Vodovod Kruševac“ – i možemo da budemo bezbrižni.


STROGE KAZNE ZAKOČILE BI DIVLJU GRADNJU
PROBLEM divlje gradnje i nedozvoljenih aktivnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta za vodosnabdevanje može zaustaviti strogim kaznama – kaže, za „Novosti“, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Ove akumulacije podležu strogim zahtevima nadzora.

Radović kaže da država vrši monitornig.

– Broj uzoraka u toku godine na ovim akumulacijama je dovoljan samo da bi se dobila opšta slika stanja, ali ne služi praćenju. Ovo je obaveza korisnika.

Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:472457-Uvac-preti-da-postane-ekoloska-bomba