Категорија: Uncategorized

На питање како завршити факултет за четири године, а не уписати у индекс ништа осим десетке, овогодишњи лауреат награде „Др Зоран Ђинђић“ за најбољег студента Универзитета у Новом Саду Ђорђије Трипковић одговара да је потребна само мотивација и инспирација, а рад, који за последицу има такве резултате, дође сам по себи.

А ту мотивацију и инспирацију Ђорђије је добио још када се на промоцији новосадског Технолошког факултета у родном Прибоју, одлучио да уместо у Београд, као што је планирао, оде на студије још даље, у Нови Сад.

– И нисам се покајао јер на Факултету је атмосфера одлична, професори нас гледају као своју децу, а ми њих као родитеље – каже Ђорђије. – Зато сам и могао, док сам студирао, да због обавеза не идем у Прибој чешће него једном у два-три месеца јер то је пут од више од осам сати, а сада стижем да одем и једном месечно.

Таква атмосфера свакако је и један од разлога што је овај двадесеттрогодишњак на основним академским студијама на Технолошком факултету у Новом Саду, на студијском програму Инжењерство материјала, три године заредом, 2010, 2011. и 2012, добијао награде Универзитета за изузетан успех у току студирања, што је 2011/2012. школске године проглашен за најбољег студента Технолошког факултета, а лане је добио и награду за најбољег студента Златиборског округа, коју додељује Регионална привредна комора Ужице. Уз таква признања уклопиле су се и стипендије Министарства за образовање и науку, Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду, Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“ и  Фондације „Привредник“, па и ових 200.000 динара које су му припале уз плакету „Др Зоран Ђинђић“.

Његов рад и таленат препознали су и баварска организација за Источну, Средњу и Југоисточну Европу БАYХОСТ, као и немачка служба за академску размену ДААД, чији је Ђорђије такође био стипендиста.

Још у току студија Ђорђије је активно учествовао у пројекту популаризације науке, а до сада је објавио и три научна рада па су му у складу с тим и планови за будућност.

– Планирам да останем на Факултету јер ту постоји тим који одлично ради – каже Ђорђије. – Наравно, уколико ми се укаже прилика да одем у иностранство на усавршавање, радо ћу је прихватити, али никако не као трајно решење јер мислим да моја генерација треба да остане и да се бори за то да нам будућност буде боља.

Инжењерство материјала, каже најбољи студент Универзитета у Новом Саду, није нарочито популаран студијски програм, мада има одличну перспективу, и зато га он препоручује свима који имају афинитета према техничкој и технолошкој струци.

Д. Девечерски

Izvor: www.dnevnik.rs

ПРИБОЈ – Радницима прибојског ФАП-а протекле седмице исплаћене су две зараде, за новембар и децембар, али су они и поред тога незадовољни, пре свега због тога што државни органи нису покренули истрагу о појединцима који су овог некадашњег привредног гиганта довели на ивицу опстанка.

Поред тога, синдикат „Слога“ указао је на неправилности приликом приказивања средстава у личној карти предузећа. Према речима председника ИО „Слоге“, Мирослава Мршовића, на захтев Министарства привреде и министра Саше Радуловића, у ФАП-у је спроведен свеобухватни попис имовине.

„Тиме је утврђено да је вредност недовршене производње 73 милиона динара, што је знатно мање раније навођеног износа у личној карти предузећа и финансијском извештају од 4,34 милијарде динара. Сматрамо да је вредност установљена пописом реалнија, и тражимо да се утврди ко је одговоран“, изјавио је он Гласу западне Србије.
Председник синдиката „Слога“, Петар петровић, истиче да се утврђивање одговорности за пропусте и пропадање ФАП-а не врши на прави начин. „Покреће се питање одговорности радника који су запослени у магацинским службама, и то за мањкове од неколико хиљада динара. Међутим, не разматра се одговорност за суму од преко четири милијарде динара, коју руководство покушава да прикаже као губитак, а ми је посматрамо као мањак“, напомиње он, и додаје да од надлежних органа очекују да утврде ко је кривац за пропаст пропаст предузећа.

Примедбе су изнете и због прекида Скупштине акционара, јер је председници овог тела, Весни Пејовић, било онемогућено да објави записник на званичној интернет страници ФАП-а и позове медије да присуствују заседању.
Она каже да је седница прекинута због тога што председник Надзорног одбора није поштовао скупштински ред, и наглашава да је престанак мандата члановима НО једна од последица неусвајања финансијског извештаја. „Они су због тога били у обавези да у року од 21 дана сазову ванредну седницу Скупштине акционара ФАП-а, на којој би био изабран ревизор за 2014. годину“, казала је она нашој редакцији.

У Фабрици аутомобила Прибој у току је потписивање уговора радника за неки од социјалних програма понуђеним од стране државе, што би требало да буде окончано током следеће седмице.

ИЗВОР: ГЛАС ЗАПАДНЕ СРБИЈЕ

Priboj — Radnici FAP -a, njih 440, koji su se dobrovoljno prijavili za napuštanje fabrike po nekoj od ponuđenih varijanti socijalnog programa, počeli su da se razdužuju. Настави са читањем „Razduživanje 440 radnika iz FAP-a“

Direktor Doma zdravlja u Beočinu, Aleksandar Ćetković je poginuo, a još troje ljudi je povređeno u teškoj saobraćajnoj nesreći jutros oko 7 sati, na regionalnom putu Novi Sad – Beočin, kod Ledinaca.

Prešao je u traku za vozila koja dolaze iz suprotnog smera i direktno udario u vozilo za čijim se volanom nalazio Ćetković.

Dvojica mladića koji su se nalazili u BMW, prema za sada nepotvrđenim informcijama, bili su u alkoholisanom stanju. Prošli su sa lakim telesnim povredama i dobro se osećaju, a policija još uvek ne otkriva njihov identitet.

 Ćetković je ostao na mestu mrtav, dok je njegov suvozač i koleginica iz Doma zdravlja hitno prebačena na Klinički centar Vojvodine gde se lekari bore za njen život.

Policija je uviđaj obavljala do 10.30, nakon čega je saobraćaj na ovoj deonici normalizovan.

Izvor:http://www.blic.rs/Vesti/Hronika/427093/Direktor-Doma-zdravlja-u-Beocinu-poginuo-lekari-se-bore-za-zivot-koleginice-udes-izazvao-pijani-vozac-BMWa

Vlada Srbije danas je obavezala Ministarstvo privrede i Fond za razvoj Srbije da uplate pozajmicu u visini minimalne zarade za novembar i decembar za zaposlene u Korporaciji Fabrika automobila Priboj (FAP).

Zaključak o pozajmici radnicima FAP-a donet na današnjoj sednici Vlade Srbije u skladu je sa Programom mera za kreditnu podršku ovom privrednom društvu, navedeno je u saopštenju vladine Kancelarije za saradnju sa medijima.

Izvor: Tanjug

.

Dotrajala: Istog dana kada je stigao telegram o isteku stogodišnje garancije, krov železničke stanice počeo da se urušava. Zla sudbina: Zgrada je replika stanice u bečkom Prateru, ali dok austrijska privlači na milione turista, ova broji poslednje dane.

Bio je to, naizgled, sasvim običan letnji dan. Dok su ljudi u hladu divljih kestenova eglenili uz pivo i bosansku kafu doljevašu, stigla je i posve neobična depeša iz Beča.
U njoj austrijska država obaveštava lokalne vlasti da je istekla stogodišnja garancija na zgradu stare železničke stanice na Uvcu, baš one ispred koje su sedeli, te da više nikakve primedbe neće uzimati u obzir.
Još se ljudi nisu ni načudili ovoj neobičnoj germanskoj preciznosti kada je krov zgrade počeo da se urušava. Kao po komandi, grede su popustile, a zajedno s njima poleteli su cigle i crepovi. Praktično istog dana kada je garancija istekla zgrada je popustila, a prisutni se razbežali kud koji. Da ne beše ovog neobičnog događaja i čudnih podudarnosti, možda bi nekadašnja prelepa zgrada zauvek i nestala u vremenu, mada joj vreme, kako stoje stvari, i dalje nije naklonjeno.

Najlepša na trasi

Čudna je i neverovatna sudbina ove velelepne zgrade na samom razmeđu Srbije i Bosne i Hercegovine, na nekadašnjoj pruzi uzanog koloseka Priboj-Sarajevo. Ovu pružnu deonicu gradila je Austrougarska monarhija punih deset godina i pustila u saobraćaj davne 1902. godine. Zgrada železničke stanice, tada ne samo poslednje stanice već i poslednje tačke u carevini na putu od Beča prema Kraljevini Srbiji, sagrađena je 1908. godine.

Tadašnji izvođač radova ovoj zgradi dizajniranoj u stilu tadašnjih modernih zdanja u zapadnoj Evropi dao je garanciju na neverovatnih 100 godina. Istekla je 2008. godine, o čemu je Austrija i zvanično obavestila vlasti u Rudom, na čijoj se teritoriji administrativno nalazi. Da sve bude zanimljivije, ova zgrada je po sačuvanim zapisima i sećanjima starijih bila i najlepša na pruzi od Beča do Priboja, potpuno identična železničkoj stanici u bečkom Prateru, koja i danas privlači na milione turista. Jedino što je veća barem deset puta u odnosu na ovu kod Uvca.
Austrougarska monarhija je, po svemu sudeći, strogo vodila računa o svom imidžu u svetu, pa je tako i svoju najlepšu železničku stanicu sagradila na samoj granici sa Srbijom, valjda da bi impresionirala uvek neposlušne i nepokorne Srbe prema velikim svetskim silama. Ovde je bila i čuvena okretnica lokomotiva, za povratak sa granice sa Srbijom u Austrougarsku, a i danas stoji ispred ove zgrade. Koliko se zna, takva više ne postoji nigde u svetu.
Kada je odlukom tadašnjih vlasti 1977. godine prugom uzanog koloseka od Sarajeva prema Priboju (drugi krak je vodio preko Višegrada, Mokre gore i čuvene Šarganske osmice prema Užicu i Beogradu) prošao poslednji „ćira“, železnička stanica Uvac prestala je da se koristi. Od tada u njoj je bila kafana „Složna braća“, u kojoj su ovde na graničnoj međi Srbije i Bosne bile čuvene pijanke i terevenke, krvave tuče, obavezne animir dame, a sve je to, po pričama ovdašnjih žitelja, poslužilo i kao inspiracija za istoimenu televizijsku seriju emitovanu pre desetak godina. Bila je tu potom i seoska prodavnica, pa opet kafana, a donedavno su tu bile i prostorije mesne zajednice Uvac. Trenutno je u njoj magacin, zgrada je svačija i ničija, a u nju se, nakon ukidanja pruge, useljavao ko je hteo, tu je stanovao, pretvarao u kafanu, prodavnicu ili magacin.

Izbegli belaj

– Živim u blizini nekadašnje stanice i zadesio sam se baš kraj nje kada je stigla depeša iz Beča – priča Radovan Nikitović sa Uvca. – Ljudi su opušteno pili pivo i čitali telegram kada su počele da se obrušavaju grede. More, umalo da dođe do velikog belaja. Jedva smo glave sačuvali!
Nakon ovog neobičnog događaja, zgrada železničke stanice Uvac privukla je pažnju i Ambasade Austrije u Sarajevu.
– U jednom razgovoru su obećali da će nam dati kompletnu donaciju za sanaciju zgrade i njeno dovođenje u prvobitno stanje – kaže nam Milko Čolaković, načelnik opštine Rudo, kojoj administrativno pripada mesna zajednica Uvac. – Međutim, od tada Austrijanci su se nešto ućutali i zaista ne znam šta će s njom biti.
Slučaj je hteo da je Milan Radišić, koji već dve decenije živi i radi u Beču, rođen i odrastao tik uz zgradu železničke stanice Uvac, a sve vreme boravka u Beču živeo je opet tik uz tamošnju identičnu železničku stanicu, što je neverovatna koincidencija.
– Ovde u Beču, uz njihovu železničku stanicu, osećam se kao da sam u zavičaju, u rodnom Uvcu, uz istu našu stanicu koju su pravili Austrijanci pre više od jednog veka – kaže nam Milan Radišić na kraju nevesele priče o zgradi na međi Srbije i Bosne i Hercegovine. – Zgrada železničke stanice u Beču blista, a velika je šteta što niko nije spreman da uloži u revitalizaciju ovog zdanja na Uvcu. Ako se nešto hitno ne preduzme, stanica će se jednostavno urušiti, a možda i još nekog ozbiljno pritisnuti.

Autor: Damir Bjelopoljac
http://www.pressonline.rs/vesti/Reportaze/183937/depesa-iz-beca-srusila-zgradu.html