Објављено

Digitalni mobilni mamograf u Priboju

Na inicijativu Ministarstva zdravlja Republike Srbije, a u cilju sprovođenja organizovanog skrininga karcinoma dojke u Domu zdravlja Priboj je stacioniran digitalni mobilni mamograf, koji će raditi od 02. do 30. septembra 2013.godine.

digitalni_mamografPozivaju se žene starosti od 50 do 69 godina da u tom periodu iskoriste priliku i urade mamografiju u cilju prevencije i ranog otkrivanja karcinoma dojke. Za pregled potrebna zdravstvena knjižica koja ne mora biti overena.
Za sve informacije obratiti se Službi za zdravstvenu zaštitu žena u Domu zdravlja Priboj lično ili na telefon 2445-680 lokal 116. Radno vreme digitalnog mamografa je od 8 do 20 časova sa pauzom od 14 do 15 časova svakim radnim danom uključujući i vikend.

Izvor: http://www.priboj.rs/sr/vesti-lat/24-vesti-lat/850-digitalni-mobilni-mamograf-u-priboju

Објављено

ПРВАКА СВЕ МАЊЕ

 

ПРИБОЈ – На територији општине Прибој кренуло је 186 првака распоређених у три градске и три сеоске, што је најмањи број полазника до сада.

djaci prvaci 2 450x258 ПРВАКА СВЕ МАЊЕОва општина доделила је свим полазницима по 3000 динара, а осим њима општина је определила новчану помоћ за све студенте лошијег материјалног стања док су за најбоље ученике у предстојећој школској години планирана су средства у виду награда.

 

Aутор: Весна Спарић/Глас западне Србије

Објављено

Filaret gradi luksuzni hotel u Pribojskoj banji

Pribojska banja je vraćena crkvi i započeto je njeno uređenje i obnova, a nakon okončanja prve faze radova, odmah će biti zaposleno 150 ljudi, izjavio je Tanjugu vladika mileševski Filaret. U trećoj najvažnijoj fazi projekta planirana je izgradnja velikog hotela, a iz Fonda za razvoj Srbije očekuje se kredit od milion evra.

Očekuje milion evra kredita od države: Vladika Filaret

– Poslovi bi trebalo da traju najmanje tri meseca, a ukoliko dozvole vremenske prilike, odvijaće se u tri smene – naveo je vladika Filaret. U prvoj fazi će se raditi obnova postojećeg hotela, koji je u veoma lošem stanju, bazena i kupatila, a u drugoj će se raditi pomoćni objekat, dijagnostički centar u kom će biti prostorije za fizikalnu terapiju, za lekare i pacijente i gde će se obavljati pregledi.

– Razgovarao sam sa ministrom Milanom Bačevićem, te će Ministarstvo prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja zaštiti vodu Pribojske banje, pa neće svako moći da je eksploatiše kao sad, a biće rađeno i njeno flaširanje – istakao je vladika. On je dodao da je očekivao da će se stvari brže odvijati, ali se čekalo s projektima.

– Sada su svi projekti gotovi, radio ih je Saobraćajni institut CIP, a postojali su i neki administrativni problemi, jer je osnovano novo preduzeće „Pribojska banja“, koje nije imalo završne račune za dve godine, ali je to prevaziđeno – naveo je on i dodao je da će radovi početi ovih dana. Filaret je objasnio da će banja ostati u sastavu Kliničkog centra Užice, sa kojim će biti sklopljen ugovor, i da će u njoj raditi medicinski stručnjaci.

Tajnug
Foto: M. Cvetković
Izvor:
http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/402876/Filaret-gradi-luksuzni-hotel-u-Pribojskoj-banji

Објављено

ЈП „Топлана Прибој“ – Саопштење за јавност

toplana priboj
„Имајући у виду општи интерес да се обезбеди грејање грађана и установа, а Фап-стан д.о.о. у реструктурирању није у могућности да то обезбди, дана 02.09.2013. године потписан је Уговор о пословној сарадњи између Фап-стан д.о.о. у реструктурирању и ЈП „Топлана Прибој“.

Овим Уговором ЈП „Топлана Прибој“ преузима на себе обавезу обезбеђивања наредне грејне сезоне, тј. да створи неопходне услове до 15.10.2013. године, везано за неопходни ремонт и поправке које су у току производног и дистрибутивног система, као и набавку неопходних количина мазута и потрошног материјала. Моле се грађани да редовно измирују своје обавезе како би успешно започели грејну сезону.“

ЈП „Топлана Прибој“

Извор: http://priboj.rs/vesti/10-vesti/848-jp-toplana-priboj-saopstenje-za-javnost-sep13

Објављено

41. Лимске вечери поезије – Конкурс

Дом културе „Пиво Караматијевић“ расписује Конкурс за 41. Лимске вечери поезије. Право учешћа на Конкурсу имају ученици средњих школа са простора Србије и Црне Горе.

На Конкурс је потребно пријавити необјављен циклус од пет песама, а радове откуцане у четири примерка и потписане шифром као и разрешење шифре (у посебној коверти), слати на адресу:
Дом културе „Пиво Караматијевић“
31330 Прибој
Радове слати најкасније до 12. октобра 2013. године, након чега ће жири од приспелих радова одабрати циклусе који ће бити награђени.
Прва награда је штампање збирке поезије, а завршни програми Манифестације реализоваће се децембра 2013. године.

Извор: http://priboj.rs/vesti/10-vesti/845-41-limske-veceri-poezije

banner konkurs 41 limske veceri poezije

Објављено

Потписан Уговор између општина о оснивању заједничког привредног друштва „Регионална санитарна депонија комуналног отпада Бањица“

 Данас је у Прибоју потписан Уговор о оснивању заједничког друштва са ограниченом одговорношћу „Регионална санитарна депонија комуналног отпада Бањица“, између општина Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница.

Уговоре су потписали председници општина, након што су се коначно стекли законски али и технички услови за формирање једног оваквог предузећа, као и за аплицирање за средства код европских фондова и Владе Србије. Изградњом заједничке депоније Бањица планирано је да се реши проблем одлагања отпада у ове четири општине. Подсећања ради, општине Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница су још 2003. године ушле у причу изградње депоније и донеле одлуке о свом учешћу, али је пројекат кочио недостатак средстава. У целу причу се пре пар година укључио и Програм ЕУ ПРОГРЕС, како би кроз партнерство са општинама помогао да се реализује већ усвојени заједнички Регионални план управљања отпадом. До сада су на депонији завршени земљани радови и припремљена техничка документација.
Ове године, на локалним заседањима Скупштина општина, Предлогом одлуке о стављању ван снаге Одлуке о оснивању ЈКП Регионална санитарна депонија чврстог комуналног отпада „Бањица“, одустало се од заједничког јавног предузећа, обзиром на нови Закон о јавним предузећима који иста, као таква не предвиђа. Одлучено је да се оснује привредно друштво са ограниченом одговорношћу, које би обављало послове изградње, експлоатације и одржавања регионалне санитарне депоније комуналног чврстог одпада, на локацији Бањица, на територији општине Нова Варош.

Извор: Радио Лим

Објављено

ВЛАДА СРБИЈЕ И „МЕРЦЕДЕС“ ЈЕДИНА НАДА ЗА ФАП

Прибој – Фабрика аутомобила Прибој већ 10 година се налази у процесу реструктурирања, предузеће је у све горем положају, а некадашњи гигант са преко 5000 радника морао је да пошаље преосталих 1000 на одмор до половине септембра.

Синдикалци су незадовољни стањем, а поједини сматрају да чињеница да већ осам месеци није потписан ни један уговор о испоруци производа фабрике осликава, како кажу, неспособност менаџмента предузећа, али недавна посета директора „Мерцедеса“ у Србији враћа наду да ће посла бити.

„Дешавају се чудне ствари, од 2006. године нема скупштина акционара, али ни избора. Синдикати верни директору воде главну реч, а једини који је устао против плаћеног одсуства је синдикат Слога“, казао је Петар Пејовић из синдиката „Слога“.

Годишњи одмор почео је почетком јуна, а потом је за све раднике уследило плаћено одсуство, које ће трајати до 16. септембра. „То су објаснили недостатком посла, радом око припреме за скупштину и изналажењем могућности реорганизације фирме, као и постављањем директора. Иако су принудни одмори продужени исплате касне још од априла“, истиче Зоран Станић, један од радника.

Директор предузећа, Зоран Заковић, на функцији је тек шест месеци, и сматра да су проблеми и тешкоће последица, како је нагласио, агоније која траје већ читаву деценију. „Многе ствари зависе оф будућих потеза Владе, нарочито њене реконструкције, односно раздвајање финансија од привреде. Тиме ће већа пажња бити посвећена привреди, па и ФАП-у“, изјавио је он Гласу западне Србије.

Према његовим речима прошле седмице директор „Мерцедеса“ у Србији посетио је прибојску фабрику, али наглашава да је посета била информативног карактера, како би се сагледали капацитети и могућности ФАПА и модели могуће сарадње.

Ово је некада била највећа фабрика у Србији, а запошљавала је више од половине радно способних становника Прибоја. Данас је остало свега око 1100 радника.

Извор: http://glaszapadnesrbije.rs/374435/VLADA-MERCEDES-NADA-ZA-FAP-PRIBOJ/

Објављено

Прибој, пет одборника ДСС-а прешло у СНС

Од укупно седам одборника, колико је ДСС имала у општини Прибој, пет је прешло у СНС, рекао председник општинског одбора ДСС-а у Прибоју Драгомир Минић.

Председник општинског одбора Демократске странке Србије у Прибоју Драгомир Минић потврдио је Танјугу да је пет, од укупно седам, одборника те партије прешло у Српску напредну странку. Према његовим речима, највероватније ће то учинити и преостала два одборника.

„Овај корак је направљен због огромног незадовољства које одавно тиња због небриге и незаинтересованости централе ДСС према унутрашњости“, навео је Минић.

Минић додаје да сматра да промене које је почео да спроводи вицепремијер Александар Вучић треба пресликати и на локални ниво, односно на општину Прибој.

„Чак и посланике Демократске странке Србије у Скупштини не интересују проблеми са којима се суочавају у општинама и градовима“, истакао је Минић наводећи да су они „екипа која гледа само сопствене интересе“.

Минић је подсетио да је Прибој једна од седам општина где је ДСС самостално изашла на прошлогодишње мајске изборе, као и да је њихова општина остварили најбољи резултат.

Према речима потпредседника ОО СНС и потпредседника општине Прибој Крсте Јањушевића, сви они који прихватају програм који је до сада профилисала СНС у Влади Србије добродошли су у њене редове. Јанушевић је истакао да су то су пре свега економски опоравак земље и борба против криминала и корупције коју спроводи председник Александар Вучић.

Прибојски општински парламент има укупно 41 одборника. До сада су власт чинила 24 из редова СНС, СПС, НС и ДС, а у опозицији су били ЛДП, СДП, Група грађана „Најбоље за Прибој“ и ДСС.

Извор: http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/56/%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0+%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81/1385598/%D0%9F%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%98,+%D0%BF%D0%B5%D1%82+%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0+%D0%94%D0%A1%D0%A1-%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%88%D0%BB%D0%BE+%D1%83+%D0%A1%D0%9D%D0%A1.html

Објављено

Najniže plate u Priboju !!!

Najviše prosečne zarade za jul u Srbiji isplaćene su zaposlenima u beogradskoj opštini Stari grad – 69.819 dinara, a najniže zaposlenima u Priboju – 22.450 dinara.

U vrhu po visini plata u julu posle Starog grada sz Lazarevac sa 62.439 dinara, zatim Apatin – 61.360 dinara, Kostolac – 61.360 dinara, kao i beogradska opština Surčin – 61.009 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Među opštinama sa najnižim platama, osim Priboja jesu Žabari sa 24.068dinara, Kovačica 24.956, bela palanka – 25.226 dinara i Golubac – 25.918.

Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 119.065 dinara, a najmanje zaposleni u oblasti iznajmljivanja i lizinga 19.927 dinara.

U vrhu po visini plate su zaposleni u usližnim delatnostima i rudarstvu – 99.035 dinara, proizvodji koksa i derivata nafte – 91.889dinara, finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova – 87.506dinara.

Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u kinematografiji, televizijskoj i muzičkoj produkciji – 20.017 dinara, preradi drveta, osim nameštaja – 23.382 dinara, proizvodnji odevnih predmeta – 23.406 dinara i zaštitnim i istražnim delatnostima – 23.788 dinara.

Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u julu je iznosila 44.182 dinara.
(G.A.)

Tekst objavljen u štampanom izdanju Blic-a, 27.8.2013. godine

Објављено

PRIBOJ – ČETIRI KANDIDATA ZA DIREKTORE JAVNIH PREDUZEĆA

Na završenom konkursu za direktore javnih preduzeća u Priboju, i to JKP „Usluga“, Direkcija za izgradnju i JP „Toplana“, javila su se svega četiri kandidata, od kojih su trojica već na direktorskim pozicijama, kazao je sekretar Skupštine opštine Priboj, Đorđe Dujović, u izjavi za Glas zapadne Srbije. Prema njegovim rečima, za direktora Direkcije za izgradnju kandidat je Zdravko Pešut, koji je trenutno na rukovodećoj funkciji ovog javnog preduzeća. Takođe, navodi dalje Dujović, jedan kandidat konkuriše za direktora JKP „Usluga“, dosadašnji rukovodilac Željko Ječmenica, a za JP „Toplana“ javila su se dva kandidata, Dušan Radović, trenutni direktor, i Miroljub Nikolić, koji jedini prema oceni petočlane komisije nije ispunjavao uslove propisane konkursom.

„Miroljub Nikolić završio je višu školu, a za direktora je propisana visoka stručna sprema, odnosno fakultet. Ostala trojica kandidata ispunjavaju tražene uslove“, rekao je on, i dodao da će odluka o direktorima javnih preduzeća u Priboju biti doneta na sledećem zasedanju lokalnog parlamenta, koje će se, prema njegovim rečima, najverovatnije održati krajem septembra ili početkom oktobra.

Inače, komisija za izbor direktora broji pet članova, a to su Ljubimir Špica, predsednik, Simbad Ćelović, Duško Topsirović, Miroslav Mirković i Marko Jeftović.

Izvor – Glas zapadne Srbije
http://www.glaszapadnesrbije.rs/vest226076.html

Објављено

УГОВОР О САРАДЊИ „МЕРЦЕДЕСА“ И „ИКАРБУСА“ ДО КРАЈА ГОДИНЕ, ПРИЛИКА И ЗА ФАП

Генерални директор „Икарбуса“, Александар Вићентић потврдио је данас Гласу западне Србије да би ово предузеће до краја године требало да потпише уговор о стратешкој сарадњи са „Мерцедесом“, а корист од тога могао би да има и прибојски ФАП. Према његовим речима, то би подразумевало израду целокупног производног програма немачког произвођача у Земуну.

„Очекујемо потписивање дугорочног уговора до краја године, по основу којег би Икарбус производио аутобусе на Мерцедесовој самоходној шасији, односно читаву палету аутобуса од шест до осамнаест метара, почев од малих, мини-градских до високотуристичких“, навео је он.

Вићентић сматра да је ово велика шанса за техничко-технолошки напредак и излазак српске фабрике на светска тржишта, а, како додаје, аутобуси би требало да носе знак и „Мерцедеса“ и „Икарбуса“.

Ова сарадња била би добра прилика и за „ФАП“ из Прибоја, који би могао да врши монтажу возила, каже директор овог предузећа, Зоран Заковић. „Директор Мерцедеса, Јирген Роуф, посетио је нашу фабрику. То је била информативна посета, обишао је производне погоне, да би стекао увид у техничко-технолошке капацитете ФАП-а, сагледане су могућности и модели сарадње и изнешене су идеје“, рекао је он гласу западне Србије и изразио очекивање да ће сарадња бити остварена.

Извор – Глас западне Србије

Објављено

КОНКУРС ЗА ДИРЕКТОРЕ У ПРИБОЈУ ТАБУ ТЕМА

Весна Спарић/Глас западне Србије

ПРИБОЈ – Избор за директоре јаних предузећа у Прибоју, и то ЈКП „Услуга“, Дирекције за изградњу и ЈП „Топлана“, за јавност ове општине остао је непознаница.

DIREKTORI PRIBOJ 650x325 КОНКУРС ЗА ДИРЕКТОРЕ У ПРИБОЈУ ТАБУ ТЕМАНаиме, редакција Гласа западне Србије покушала је од председника изборне комисије, Љуба Шпице, да добије основне податке о броју и именима кандидата за директорска места и о валидности документације. Међутим, он није био расположен за разговор, и упорно нас је упућивао на општинску управу и секретара Скупштине општине, Ђорђа Дујовића,који је иначе на годишњем одмору. У тим службама су нас поново проследили на господина Шпицу, јер је он, уз чланове Комисије, био у контакту са приспелим пријавама и документацијама, због чега је логично да нам достави информације које смо тражили.

Али господин Шпица је, након упорног инсистирања новинара, рекао да није овлашћен да даје било какве информације у вези конкурса, да је докуметацију проследио секретару локалног парламента и да се њему обратимо када се врати са одмора.

И поред настојања наше редакције да дођемо до података о броју и именима кандидата на овом конкурсу, нисмо успели да дођемо до тих информација. Остаје нејасно због чега се наведене информације чувају у тајности и крију од очију јавности.

http://www.pravda.rs/2013/08/24/konkurs-za-direktore-u-priboju-tabu-tema/

Објављено

Porodice žrtava otmice iz Sjeverina traže naknadu

Fond za humanitarno pravo podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku

 

Beograd – U ime 22 člana porodica žrtava ratnog zločina iz Sjeverina, Fond za humanitarno pravo podneo je žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U postupku za naknadu štete koji je 2007. godine pokrenut protiv Republike Srbije, sud ni nakon šest godina nije doneo pravnosnažnu presudu, navodi Fond za humanitarno pravo.

FHP je u junu 2007. godine, u ime članova porodica nestalih i ubijenih, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za naknadu nematerijalne štete protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za otmicu 16 sjeverinskih Bošnjaka u oktobru 1992. godine. Pravnosnažnom presudom u predmetu vođenom pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Milana Lukića i drugih, utvrđeno je da su otmicu i ubistva Sjeverinskih Bošnjaka izvršili pripadnici oružane formacije „Osvetnici“, koju je predvodio Lukić. Međutim, stav FHP-a je da odgovornost države Srbije za ovaj zločin proizilazi iz činjenice da su institucije Srbije kontinuirano pružale novčanu, kadrovsku i druge vidove podrške Vojsci Republike Srpske (VRS) koja je kontrolisala formaciju „Osvetnici,“ kao i zbog kršenja zakonske obaveze da osiguraju živote građana koji su putovali u zonu ratnih dejstava.

Suđenje je počelo u junu 2008. godine, čak godinu dana nakon podnošenja tužbe i pismene urgencije advokata FHP-a. U februaru 2009. godine, Prvi opštinski sud je doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev porodica otetih Sjeverinaca kao neosnovan. FHP je na ovu presudu uložio žalbu Okružnom sudu u Beogradu u aprilu 2009. godine. Nakon reforme pravosuđa 2009. godine, ovaj predmet je prešao u nadležnost Apelacionog suda u Beogradu.

Zbog nepostupanja Apelacionog suda po žalbi, advokat FHP-a je u dva navrata podnosio urgencije postupajućem veću (predsednica Veća – sudija Melanija Santovac), a zatim i pritužbu predsedniku suda. U odgovoru na pritužbu, u oktobru 2012. godine zamenica predsednika suda Milica Popović-Đuričković je obavestila FHP da je postupajućem veću naložila da o žalbi FHP-a donese odluku u roku od mesec dana. Od tada je prošlo više od 10 meseci.

FHP ustavnom žalbom zahteva da Ustavni sud utvrdi kako je država Srbija prekršila pravo na pravično suđenje, garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, time što sudski postupak koji su porodice žrtava ratnog zločina pokrenule protiv Republike Srbije traje neopravdano dugo, i da im po tom osnovu isplati naknadu štete u ukupnom iznosu od 22 miliona dinara. FHP podseća i da je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije odbilo zahteve porodica žrtava iz Sjeverina da im se prizna status civilnih žrtava rata.

AUTOR: S. B.

http://www.danas.rs/dodaci/sandzak/porodice_zrtava_otmice_iz_sjeverina_traze_naknadu.42.html?news_id=266438#sthash.oilI1zmf.dpuf

Објављено

Grad zamenio selom

Lazar Kotlaja (46) komforan život u Priboju zamenio dalekim i neudobnim selom. Ostao bez posla u FAP-u posle 25 godina, ista sudbina zadesila i suprugu

Lazar Kotlaja

SELO Bubetići je najzapadnija tačka opštine Priboj, a uvučeno u teritoriju Republike Srpske i Crne Gore. Tu, 50 kilometara daleko od grada, što asfaltom, što makadamom i seoskim lokvama, nedavno se nastanio Lazar Kotlaja (46) sa nešto mlađom suprugom Ljubicom, dve ćerke i sinom.

– Tu mi je donedavno živela majka, koja je oslepela, ali joj ni naš dolazak nije produžio život. Olujni vetar napravio je ogromnu štetu na pomoćnim objektima i porodičnoj kući, što je zapisnički konstatovao i građevinski inspektor Stanimir Drobnjak. Aktuelni predsednik Lazar Rvović mi je obećao pomoć za sanaciju porodičnog domaćinstva i nadam se da će stići pre zime, jer ovde na 1.000 metara visine, zima brzo dolazi – kaže za „Novosti“ Lazar Kotlaja, koji je zanat mašinbravara završio u Rudom kao podstanar kod strica.

U FAP-u je nakon 25 godina rada, ostao bez posla, a iste sudbine bila je i supruga, bivša radnica trikotaže „Inkop“.

-Sada smo „ortodoksni“ seljaci, kao nekad u detinjstvu – kaže Kotlaja. – Na fakultetima u Beogradu, na završnim godinama studija su nam ćerke Ivana i Milica, a sin Vukašin je u Priboju završio četvrti razred osnovne škole, a u međuvremenu je teško oboleo (distrofija mišića) i otežano hoda. Njega da izlečim, ne žalim da prodam stan u Priboju i sve šta treba. A, trebaće mnogo novca koji ja zarađujem sakupljanjem gljiva i šumskih plodova. No, sve je teže, jer su naišle neke sušne godine. Nabavili smo i kravu, konjče i nešto živine.

Kotlaje su poreklom sa Boljanića u opštini Pljevlja, a Bubetići se nekako i nalaze na četvoromeđi Priboja, Pljevalja, Čajniča i Rudog. Pogled na četiri strane sveta zaklanjaju samo daleka brda. Seoska vrela, uprkos suši, još su izdašna.

– Samo kod mene voda iz česme curi kao konac, a trebalo bi da ide punim tokom. No, ne da bivši šumar, jedini stanovnik Bubetića i moj komšija, jer je uzurpirao rezervoar koji smo mi, bez njega, pravili za osam kuća. Morao sam zbog toga da idem u Priboj u Komunalnu policiju. Došli su na uviđaj i nadam se da će me, pored sve moje muke i nevolje, na miru ostaviti šumar. Ne mogu da zamislim život u selu gde žive samo dva čoveka, a da ne govore. Sramota me to i reći, ali i to je neka realnost. Život mi se odmotava, sudbina ga zamotava i tako ukrug. Sve ukazuje da će biti više krugova, a izdržati se mora – kaže Lazar.

SUSRET NA ŽITNOM GUVNULAZAR obećava da će dogodine svoju pšenicu da vrše sa konjima, kao i onaj Milorad Zec na čajničkoj međi u čiju kuću on gleda. Čisto zbog očuvanja tradicije i etno turizma, a lepo je tim povodom se naći i na stranicama „Novosti“. Uz čvrst stisak ruke, dadosmo na rastanku, jedan drugom obećanje o susretu na žitnom guvnu, dogodine u Bubetićima.

 

Autor: R. MILOVIĆ
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/srbija.73.html:450323-Priboj-Grad-zamenio-selom

Објављено

Održan, možda, poslednji biatlon

Zbog očekivane gradnje hidroelektrana na Limu

Održan, možda, poslednji biatlon

AUTOR: S. BJELIĆ

Priboj – Prošle nedelje, od 15. do 18. avgusta, u okviru Međunarodnog limskog biatlona i Lim festa u Priboju su organizovana različita sportska i muzička dešavanja.

Održan, možda, poslednji biatlon U okviru Limskog biatlona, koji se ove godine održao po šesti put u organizaciji Turističke organizacije Priboj i Razvojne agencije Rudo, pored raftinga Limom na deonici Priboj-Rudo organizovan je, prvog dana, i skraćeni spust čamcima za decu sa teškoćama u razvoju. Za bezbednost učesnika na ovoj skraćenoj deonici na Limu, od Priboja do Uvca, pobrinuli su se članovi Rafting kluba „Eko Lim“.

– Ovogodišnji rafting zbog učešća dece sa teškoćama u razvoju ima dodatni kvalitet, dodatnu vrednost. Ja sam bio oduševljen , a priznajem i pomalo iznenađen, sa kojim žarom i odgovornošću su ova deca učestvovala u našim rafting timovima, rekao je Dejan Puzović, predsednik Rafting kluba. Puzović dodaje da se nada „da će oni koji odlučuju imati razuma i sačuvati Lim od najavljene izgradnje brana na njemu, jer ovo što imamo sada mnogo više vredi“.

Drugog dan biatlona vožena je ustaljena rafting deonica Priboj – Rudo (Setihovo) na koju je iz Priboja krenulo oko 300 učesnika. Čamaca je ove godine bilo nešto manje, ali je spust prošao potpuno bezbedno, najviše zahvaljujući prethodno održanoj obuci za skipere, koji su upravljali čamcima, i kompletnoj opremi koju su imali svi učesnici. Ukoliko u narednoj godini počne realizacija planova izgradnje brana i hidroelektrana na Limu ovo će biti poslednji rafting koji je organizovan na ovoj deonici. Ovogodišnji biatlon organizovan je u okviru projekta „Unapređenje manifestacije Međunarodni limski biatlon Priboj – Rudo – Setihovo – regata za sve“, koji finansira Evropska unija.

Paralelno sa biatlonom u Priboju je održana i muzička manifestacija „Lim fest“ na kojoj su pored lokalnih rok bendova „Helm“ i „Voltera“ nastupali i poznati izvođači , „Galija“ i „Projekt rakija“. Ovaj događaje finansirale su Evropska unija i Vlada Švajcarske, kroz program EU PROGRES.

Izvor: http://www.danas.rs/dodaci/sandzak/odrzan_mozda_poslednji_biatlon_.42.html?news_id=266436

Објављено

Директор Мерцедеса у Србији у посети ФАП-у

Уговор о стратешкој сарадњи између светског гиганта у ауто-индустрији „Мерцедеса“ и домаћег произвођача аутобуса „Икарбуса“ требало би да буде потписан на јесен, након чега ће у Земуну и почети производња целокупног производног програма „Мерцедесових“ аутобуса.

Осим „Икарбуса“, као предузећа које би такође могло да направи сарадњу са „Мерцедесом“, је и ФАП из Прибоја. Директор Мерцедес бенза у Србији Јирген Роуф је данас обишао погоне ФАП-а и разговарао са управом предузећа, као и представницима локалне самоуправе.
У излагању плана сарадње директор ФАП-а Зоран Заковић је рекао да ФАП има жељу да добије могућност да изврши монтажу возила која би се пласирала на наше, или околно тржиште. Други део сарадње би се односио на могућности да се врши производња и испорука Мерцедес бензу одређених позиција које се могу, у задовољавајућем квалитету, направити у ФАП-у. Као предност у остваривању будуће сарадње наводи се и договор који је постигнут са Икарбусом којем би ФАП могао да производи шасије за Икарбусове аутобусе.
Представници ФАП-а И локалне самоуправе су се сложили да не очекују да ће се доћи брзо до договора са Мерцедесом, али се надају успешности преговора иако је оцена о стању производне опреме на нивоу осамдесетих година.

Извор: http://www.priboj.rs/vesti/10-vesti/833-direktor-mercedesa-u-fapu