Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja uputilo je dopis roditeljima/zakonskim zastupnicima, o načinu organizovanja učenja na daljinu.
Ceo dopis prenosimo u nastavku:
Učenje na daljinu – dopis Ministarstva roditeljima
SUDIJINA ĆERKA U PRIJEPOLJU ČAŠOM ISEKLA LICE DEVOJCI:
Aleksandra Đ. (18) unakažena je po nosu, glavi i vratu, kada je Ela A. iz tog grada iz čista mira nasrnula na nju usred noćnog kluba i isekla je staklenom čašom.
Aleksandrina drugarica tvrdi za „Alo!“ da je Ela odranije poznata policiji kao nasilna, da već ima dosije, a njena majka je sudija i navodno godinama prikriva sve njene ispade! Incident se dogodilo pre 10 dana u noćnom klubu „Bonami“ u Prijepolju, u koji su obe devojke izašle u provod.
– Ela je celo veče posmatrala Aleksandru! Bila je krajnje neprijatna, zbog čega je Aleksandra odlučila da je pitala zbog čega je uporno gleda i da li postoji neki problem. Međutim, Ela je iz čista mira razbila staklenu vinsku čašu i isekla je po licu i vratu. To joj nije bilo dovoljno, pa je tom istom čašom počela da je udara po glavi! Devojka je maltene ostala bez pola nosa! Moraće da ide u Beograd na estetsku operaciju zbog groznih ožiljaka! – kaže Aleksandrina drugarica, koja je insistira la na anonimnosti, pošto živi u istom gradu s nasilnicom.
Aleksandra je, prema rečima sagovornice, uspela samo da odgurne nasilnicu.
– Odmah je pozvana Hitna pomoć, koja je Aleksandru prevezla kod hirurga gde joj je rasekotina na nosu i licu ušivena – navodi izvor blizak porodici i otkriva šokantne detalje iz Hitne pomoći.
– Doktorka je Aleksandri ušila nos i bradu, a onda je na iznenađenje prisutnih upitala da li može da joj uslika bradu! Aleksandra je na to pristala, misleći da fotografiju hoće da priloži uz izveštaj, kao dokaz. Međutim, pored doktorke je stajala pripravnica, koja je dobra drugarica s Elom, a takođe radi u Hitnoj pomoći. Pripravnica je na svoju ruku uslikala devojku sa šavovima, podlivima i modricima te ju je poslala nasilnici. Ubrzo posle toga, fotka se proširila na društvenim mrežama! To je žrtvu dotuklo do te mere da noćima nije mogla da spava. Uznemirena je i ima psihičke probleme zbog ružnog ožiljka. Neverovatno je da Aleksandra uopšte ne zna zbog čega je unakažena – tvrdi sagovornik.
Aleksandrina porodica nije želela da daje izjave, navodeći da ne želi da ometa istragu.
Ceo clanak mozete procitati ovde
AUTOR: Alo! E.A
Predsednica Vlade Republike Srbije Ana Brnabić posetila Priboj
U okviru posete Priboju premijerka je do sada posetila firme u Slobodnoj Zoni Priboj, Mašinsko elektrotehničku školu, u kojoj je razgovarala sa mladim robotičarima, i radove na rekonstrukciji prostora u kome treba da bude otvoren regionalni startap centar.
U Slobodnoj zoni premijerku su dočekali predsednik opštine, Lazar Rvović i narodni poslanik Krsto Janjušević, koji su je u pratnji predstavnika firmi koje posluju u Slobodnoj zoni upoznali sa procesom proizvodnje i planovima ovih kompanija.
Narodni poslanik Krsto Janjušević rekao je da Priboj ima perspektivu zahvaljujući pomoći Vlade i najavio je da su u toku i pregovori sa jednim od najboljih privrednika Zapadne Srbije o novoj investiciji u Priboju.
„Biće to još jedna važna investicija koja će doprineti razvoju Priboja i najmlađe a najbrže rastuće Industrijske zone u Srbiji u kojoj već posluje 8 firmi koje zapošljavaju 500 radnika“, rekao je Janjušević.
U razgovoru sa članovima i mentorima tima, Elektrobot, koji se plasirao na evropsko takmičenje u robotici, Ana Brnabić im je ponudila podršku u njihovom daljem radu.
POsle posete radova na rekonstrukciji startap centra, gde ju je sa planovima i idejnim projektom upoznao rukovodilac projekta Veljko Bojović, premijerka će govoriti na skupu u Domu kulture u Priboju.
Za sada nije poznato da li je premijerka Brnabić razgovarala sa predstavnicima optine o izgradnji džamije u novom delu grada, kako je ranije najavila odgovarajući u skuptini na pitanje Zukorlića.
www.priboj033.com
Zavičajni muzej u Priboju obeležava jubilej
Zavičajni muzej u Priboju u ovoj godini obeležava jubilej – 30 godina postojanja. Godina jubileja muzeja u Priboju, biće obeležena značajnim projektima .
Voz naleteo na odron u kanjonu Lima, lokomotiva ISKOČILA IZ ŠINA
Lokomotiva brzog voza koji je saobraćao na liniji Bar – Beograd danas oko 13.30 izletela je iz šina na deonici pruge u kanjonu Lima između železičkih stanica Vrbnica i Brodarevo na teritoriji opštine Prijepolje saznaje „Blic“.
Do incidenta,u kome niko od putnika nije povređen, je došlo pošto je lokomotiva voza 430 naletela na odron na pruzi.
Nekoliko kilometara posle Vrbnice, prve železničke stanice na barskoj pruzi posle crnogorske granice, kompozicija brzog voza udarila je u kamenje koje se otisnulo sa brda, usled čega je lokomotivi prva osovina izletela iz šina. Istom prilikom kiša kamenja zasula je prvi vagon iza lokomotive.
U vozu ima mnogo putnika za koje se još uvek ne zna kako će nastaviti putovanje. Traži se način da oni budu preveženi do 25 kilometara udaljenog Prijepolja, a čeka se da na ovaj deo pruge stigne vučni voz i vrati na šine lokomotivu.
Izvor: Blic Autor: V. Lojanica
Otvara se centar za obuku zanatlija u Slobodnoj zoni Priboj
U centru će se obučavati radnici zanatskih delatnosti. Prekfalifikacijom, uz praksu, oni treba da se obuče za rad u nekoj od kompanija, koje su već izrazile potrebu za novom i kvalifikovanom radnom snagom.
Iz tog razloga u sredu je, u Upravnoj zgradi Slobodne zone, potpisan trojni ugovor. Ugovor su potpisali u ime opštine Priboj Saša Vasilić, zamenik predsednika opštine Priboj, u ime Industrijskih parkova Priboj, direktor Milomir Lučić i Edita Kordić, direktor firme
„DAM PROJECTS DOO PRIBOJ “, koja će investirati u opremu i rukovoditi ovim Centrom, u kome već 15 polaznika obavlja teoretsku nastavu i edukaciju za buduće varioce.
Industrijski parkovi doo Priboj će obezbediti prostor u Slobodnoj zoni, koji će besplatno na dve godine ustupiti firmi „Dam projects“, a opština Priboj se ovim ugovorom obavezala da opremi prostor za budući Centar za obuku radnika mašinske struke.
„Mi smo kao lokalna samouprava ponosni što možemo danas da podržimo jednu ovakvu ideju, inače investitora u našoj Zoni i damo svoj doprinos u stvaranju uslova, da naši sugrađani dodatnom obukom pronađu svoja adekvatna radna mesta, a postojeći i dolazeći investitori u naš grad i Slobodnu zonu Priboj, kvalifikovane radnike“, rekao je zamenik predsednika opštine Saša Vasilić.
Obuka će biti besplatna za sve radnike mašinske struke sa srednjom stručnom spremom, kao što su varioci, bravari, limari i ostala deficitarna zanimanja, pre svega zanatske struke, a mnogi od njih, ovom prekvalifikacijom moći će sebi i da obezbede radno mesto u ovoj ili sličnim kompanijama.
PRIJAVLJENA EPIDEMIJA GRIPA U ZLATIBORSKOM OKRUGU
Zavod za javno zdravlje iz Užica prijavio je institutu za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut epidemiju gripa.
Prema rečima dr Aleksandre Andrić na teritoriji Zlatiborskog okruga povećan je broj obolelih osoba sa simptomima sličnim gripu, a potvrđeni su i slučajevi virusa A i virusa B.
„Broj obolelih je uobičajen za ovo doba godine, uglavnom se u zdravstvene ustanove javljaju ljudi sa respiratornim infekcijama i sa simptomima sličnim gripu. Najviše obolelih je u uzrastu od 5 do 14 godina”, rekla je dr Aleksandra Andrić iz Zavoda za javno zdravlje Užice.
Zbog sprečavanja nastanka i širenja respiratornih infekcija, zabranjene su posete pacijentima u Opštoj bolnici Užice.
Prijavljivanje institutu za javno zdravlje Batut ne znači isto što i proglašavanje epidemije.
Preminuo slikar Hidajet Hido Maslačić
Sinoć je u Novom Pazaru, u 81. godini, preminuo likovni umetnik Hidajet Hido Masličić.
Hido je rođen 1939. godine u Beranama, gde je završio osnovnu školu.Tu je i počeo da radi kao nastavnik, zatim je prešao u Priboj. Umetničku školu završio je u Herceg Novom. Studije na Pedagoškoj akademiji započeo je u Ljubljani, nastavio u Sarajevu, gde je diplomirao 1972. godine.
U Priboju je živeo i radio, u prosveti je proveo ceo radni vek, a 1999. godine se preselio u Novi Pazar.
Imao je veliki broj kolektivnih i samostalnih izložbi, a kao likovni pedagog osvojio je mnoge nagrade sa učenicima.
U San Francisku, Moskvi, Oslu, osvojao je i međunarodne nagrade. Dobitnik je i međurepubličke nagrade za slikarstvo „Pivo Karamatijević“, 1970. godine, i Vukove nagrade „Zlatno pero“ 1988.
Zadnji put je u Priboju izlagao u Zavičajnom muzeju, u avgustu 2016. godine.
Poznati su njegovi akvareli na koje je prenosio mir i specifičnu atmosferu staropribojske čaršije.
Radeći sa mladima u Priboju, Hido je prepoznao talenat i u Nailu Ćeloviću, koji od 1992. godine živi u Holandiji gdje je veoma priznat slikar.
I u Pazaru je nastavio da radi sa mladima gde je pod njegovim mentorstvom i zadnjih godina, dosta mladih slikara započelo svoj rad.
S.B.
www..priboj033.com
Novo domaće borbeno oklopno vozilo iz Priboja
U fabrici FAP u Priboju u izradi je funkcionalni model novog domaćeg borbenog vozila koje po odlikama može da se svrsta u lake oklopne transpotere koji se u savremenoj terminologiji nazivaju MRAP vozila, piše portal Balkanska bezbednosna mreža.
Reč je o transportnom vozilu velikih dimenzija čija balistička zaštita daje šanse posadi i ukrcanim vojnicima da prežive nailazak na minu ili dejstva iz zasede, uključujući ručne raketne bacače (MRAP – Mine resistant ambush protected).
Domaći projekat po uzoru na svetska rešenja biće izrađen na šasiji standardnog vojnog terenskog vozila a za te potrebe izabran je FAP 2228, formule 6×6 i nosivosti šest tona.
Taj kamion je takođe jedna od novina u naoružanju Vojske Srbije.
Njegov razvoj završen je 2013. godine kada je prototip predat na završne provere i dve godine kasnije potpisan je akt o usvajanju u naoružanje. Nulta serija predata je VS 2018. godine.
Taj portal navodi da je predviđeno da novo vozilo bude zaštićeno čeličnim pločama koje mogu da obezbede prevoz ukrcanog odeljenja, u skladu sa karakteristikama MRAP vozila.
„Ta skraćenica je postala oznaka posebne kategorije borbenih vozila nastalih u SAD 2007. kada su za potrebe snaga angažovanih u ratu protiv terorizma u Avganistanu i Iraku naručena efikasna rešenja koja su trebala da povećaju šanse za preživljavanje vojnika u patrolama i zaštiti konvoja, baza i naselja… Na bazi terenskih vozila i komercijalnih kamiona projektovane su od SAD do Turske i Rusije desetine modela vozila MRAP“, dodaje se.
Portal podseća da se u Srbiji u kategoriju MRAP vozila može svrstati prvi model Lazara 1 iz 2008. godine, koji nije ušao u naoružanje ali koji je poslužio kao osnova za aktuelni model koji polako stiže do jedinica VS.
„Lazar“ prethodnica
„Lazar 3 sada ulazi u naoružanje pešadijskih bataljona VS, ali za sada je izrađeno samo šest vozila 2016. koja su u 41. bataljonu i uskoro se očekuje sledećih šest vozila za 21. bataljon. Samo 12 vozila ekvivalent su jedne čete, a VS ima osam pešadijskih bataljona sa po tri čete. Čak ako se preoružanje predviđa samo za prioritetne jedinice razmeštene na jugu Srbije dinamika proizvodnje Lazara 3 veoma je niska“, ocenjuje se u tekstu Balkanske bezbednosne mreže.
Dodaje se da su upravo vreme potrebno za izradu i cena možda neki od razloga zbog koga se razvoj domaćeg borbenog vozila sada vraća nazad na MRAP, koji može da se za manje para proizvede u većoj količini u saradnji klastera koji čine FAP, proizvođač šasije FAP 2228 i finalista i Zastava – Tervo zadužena za izradu balističkih ploča.
Autor: S.A. izvor: Beta
Naši u Kini u vreme Korona virusa
Naš zemljak koji sa porodicom u Kini živi godinama priča o trenutnoj situaciji.
Ljudi iz jugozapadne Srbije, Sandžaka, Raške oblasti ili kako ko već voli da zove ovaj kraj, nema puno, ali su dobro raspoređeni po svetu. Ova lokalna pošalica postaje sve istinitija, pa tako pored uobičajenih destinacija za rad u inostranstvu, zapadne Evrope, Skandinavije, Amerike, Australije, Rusije, sada sve više zemljaka imamo i u Kini.
Dobra zarada
Razlog za to je prilično dobra zarada koju u Kini nude za nastavnike engleskog jezika. Dovoljno je solidno znanje, čak i da niste nastavnik po profesiji, tako da tog posla ima najviše. Ima, međutim u Kini i kuvara, prevodilaca, mornara i inženjera, pa i umetnika, iz ovih krajeva. Naš sagovornik je jedan od njih. Zbog delikatne situacije u Kini, izazvane korona virusom, on želi da ostane anoniman. Objašnjava zašto je došao i ostao u Kini.
– Razlozi za odlazak iz Srbije su za većinu naših ovde slični, a za boravak i rad u Kini svako ima svoju priču i nešto drugačije razloge. U Kini sam sa porodicom već više od pet godina. Mi smo ostali jer možemo normalno da živimo od zarade, putujemo i bavimo se stvarima koje volimo. Na neke stvari se nije bilo lako navići. Nije baš dostupna hrana koju smo navikli da jedemo. Zato se snalazimo, sami spremamo, nešto i proizvodimo, ćevape recimo. A recimo ima dobrog piva i veće je od našeg velikog, priča naš sagovornik.
„Nema neke velike panike, ali je strah prisutan i iz dana u dan sve veći. U početku ga nije bilo, malo ljudi je uopšte nosilo maske. Sada su već počele da se prave zalihe hrane u kućama, kupuju maske, deficitarne su. Prijateljica mi kaže da je stigla tranša iz Srbije. Porasle su im cene naglo. U većini gradova ovih dana ništa ne radi, cela Kina je u kući. LJude sede kod kuće i prate šta se dešava“.
On je sa porodicom izašao u jednu pograničnu zemlju, zahvaljujući ranije bukiranim kartama.
„U Kini je sada sezona godišnjih odmora, većina ljudi je izašla u okolne zemlje, zahvaljujući tome što su imali ranije bukirane karte. I mi smo tako pre nekoliko dana izašli. U Laosu smo. Da nismo bukirali ranije karte, verovatno bi ostali. Putovanje koje je trebalo da bude turističko nije baš tako bilo, stresno je, hiljade ljudi pod maskama. Nešto para koje sam uštedeo poneo sam na put, ako budem morao da ostanem duže vreme. Nisu svi koji su izašli poneli ušteđevinu, videćemo kako će se situacija odvijati“.
Disciplinom protiv Korona virusa
Prema njegovim rečima, Kinezi su neverovatno disciplinovani, sistem strog i ulažu veliki napor u zaustavljanje širenja korona virusa.
„Svakodnevno se čujem sa prijateljima iz grada u kome smo bili. Neki od njih danonoćno rade na prevenciji širenja virusa i kako čujem stvari idu na bolje. Ima dosta slučajeva izlečenja. Videćemo šta će biti sad posle perioda inkubacije“, zaključuje naš anonimni sagovornik.
Premijerka Brnabić dolazi u Priboj radi dogovora o izgradnji džamije
Odgovarajući na pitanje poslanika Muamera Zukorlića premijerka Ana Brnabić izjavila je danas u Skupštini Srbije da će, pre posete Priboju, proveriti u Republičkoj direkciji za imovinu dokle se stiglo sa predmetom o izgradnji džamije u Novom Priboju.
Poslanik Muamer Zukorlić rekao je da je od Islamske zajednice dobio pitanje da li se može računati na pomoć Vlade Srbije u rešavanju problema lokacije za džamiju u novom delu Priboja. Brnabić je najavila da bi u prvoj polovini februara trebalo da poseti Priboj, planirano je da to bude 10. februara ukoliko u posetu Srbiji ne stigne šef diplomatije Italije.
– Predlažem da imamo sastanak i da tada u Priboju razgovaramo oko ovoga, a ja ću do tada proveriti sa Republičkom agencijom za imovinu o čemu se radi, dokle je stigao taj predmet, ako postoje neki problemi da ih rešimo, pa da u Priboj dođem sa odgovorom – rekla je Brnabić.
www.prioj033.com
Ekipa robotičara iz Priboja i Prijepolja na prijemu kod ministra
Ministar za inovacije i tehnološki razvoj Nenad Popović primio je juče, na Savindan, učesnike međunarodnog FALL takmičenja u lego-robotici koje je održano u Sloveniji. Mladi inovatori iz Prijepolja i Priboja u konkurenciji 90 timova iz regiona uspeli su da obezbede direktan plasman u finale Evropskog prvenstva koje će biti održano u martu u slovenačkom gradu Kopru.
“Imamo sjajnu talentovanu decu širom Srbije. Zato i gradimo inovacione startap centre u gradovima i opštinama u regionima, jer želimo da deca i mladi u tim mestima imaju jednake uslove za razvoj kao i njihovi vršnjaci u Beogradu, Novom Sadu i Nišu“, izjavio je ministar Popović koji je talentovane i kreativne inovatore ugostio na Svetog Savu, školsku slavu.
Ministar je istakao da je obrazovanje što većeg broja inženjera tehničkih nauka strateški cilj Srbije.
„Mladi koji žele da se bave inženjerstvom, predstavljaju novu budućnost naše zemlje koja se zasniva na inovacijama, znanju i kreativnosti naših mladih generacija. Zbog toga će država nastaviti sa podrškom mladima širom Srbije u razvoju njihovih inovacionih i preduzetničkih potencijala“, rekao je Popović.
Regionalni startap centar u Priboju
On je naveo da će u Priboju ove godine biti izgrađen Regionalni inovacioni startap centar površine 518 kvadratnih metara, za čiju realizaciju je njegov Kabinet izdvojio sredstva u vrednosti od preko 42 miliona dinara.
„Centar će biti mesto gde će mladi imati sve uslove za rad na najsavremenijoj opremi i gde će dobijati mentorsku i svaku drugu podršku za osnivanje učeničkih i stratap kompanija“, kazao je Popović.
Škola ElektRobot počela sa radom u Priboju
Škola ElektRobot počela je sa radom u decembru 2017. godine u Priboju, a već naredne godine, usled velike zainteresovanosti učenika, krenuli su sa radom i u Prijepolju. Na predlog profesora sa Katedre za robotiku Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu ovi inovativni učenici kandidovali su se za učešće na takmičenju First Lego League.
Predstavljaju Srbiju
Pripreme za međunarodno takmičenje FALL trajale su od septembra prošle godine, a uz Prvu kragujevačku gimnaziju bili su jedini predstavnici Srbije na ovom turniru mladih inovatora.
Takmičenje je prilagođeno deci osnovnoškolskog i srednjoškolskog uzrasta od 9 do 16 godina i ujedno predstavlja i najeminentnije takmičenje na svetskom nivou. Koncipirano je tako da deca uz pomoć mentora rešavaju zadate probleme, konstruišu robota, programiraju ga, testiraju, bave se određenim realnim problemom u zadatoj oblasti, osmišljavaju prezentaciju i sve to na kraju prezentuju na samom takmičenju.
Izvor: https://inovacije.gov.rs/
Žao mi je što nisam otišla sa 20 godina
Vladana Moićević je godinama radila kao medicinska sestra u Službi hitne pomoći u pribojskom Domu zdravlja, a onda odlučila da posao potraži u Nemačkoj.
Želela je promenu, a i izvesniju budućnost za svoju porodicu.
– Odluku nisam donela naprasno, krenula sam neobavezno da učim jezik i čekala da se ukaže prilika za posao, što se ubrzo i desilo. Prijatelji me nisu ozbiljno shvatali, u šali su govorili: „Eto je za 15 dana.“ Čim sam dobila vizu, otišla sam, a prvi put došla kući tek za devet meseci, priča naša sagovornica.
Odlazak u Nemačku ona nije doživela preozbiljno.
Nije previše očekivala, shvatila je novi početak kao neku vrstu zabave, kao malu ekskurziju. Tako je sebi promenu i odlazak učinila lakšim. Prihvatala je poslove koji joj se nude i borila se za svoje mesto.
– Sigurno da nije bilo uvek lako, ali vremenom se pred vama otvaraju razne mogućnosti i pogodnosti. Menjala sam i gradove i poslove, radila sam i u domu za stare i na klinici. Moj posao je u Nemačkoj takav da je velika mogućnost napredovanja. Poslodavci su voljni da plate svako usavršavanje, a ono što smo moje kolege i ja u Srbiji radili sami tamo je podeljeno na više radnih mesta, na kojima je angažovano više ljudi; tačno se zna ko je za šta zadužen, tvrdi Vladana Moićević.
Vladana je trenutno angažovana u poslovima kućne nege i jako je zadovoljna tim poslom. Za sada ne planira da se vraća u Srbiju. Kaže da se brzo i lako u potpunosti navikla na nemački sistem rada i način života. Osim porodice ipak joj ponekad nedostaju i prijatelji.
– Tamo ima puno „naših“ ljudi, tako da često ni nemam osećaj da sam u Nemačkoj. Nisam nešto preterano nostalgična za prošlošću i životom u Srbiji, a lepe uspomene mi pomažu da održim trenutni osećaj vlastite vrednosti i identiteta. Možda bih se vratila ako bi se značajno popravile društvene i ekonomske prilike u Srbiji, kao i kad bi se otvorila mogućnost za dobar i siguran posao, ali koliko vidim od toga u skorijoj budućnosti nema ništa. Iz ove perspektive mi je jedino žao što nisam otišla kada sam imala 20 godina, priča Vladana.
Tviter kao razbibriga
Vladana ima i jednu aktivnost koja je opušta. Naime ona se odavno približila cifri od 10.000 pratilaca na Tviteru i time se kandiduje za „uticajnog tviteraša“. Priča nam da ni tu „zanimaciju“ ne shvata preozbiljno.
– Tviter je godinama moja razbibriga i tu se manje-više uglavnom šalim na svoj račun. Premda je mnogo zlobe i sujete isplivalo na toj društvenoj mreži, ne odustajem od tog načina komunikacije.
Često sam u prilici da pročitam komentare i postove u kojima ljudi tvrde da mi koji smo otišli na rad u zapadne zemlje znamo samo za „pidžamu i radno odelo“. Moram da ih razočaram, imamo više slobodnog vremena nego što bi i mogli da pretpostave, a njega, i privilegiju da živimo u državi koja nije naša, koristimo na pravi način.
Premijera filma „Otac“
Film „Otac“, reditelja Srdana Golubovića, koji je većim delom sniman u Priboju, imaće uskoro svetsku premijeru na „Berlinskom festivalu“, a otvoriće i ovogodišnji FEST-u u Beogradu.
„Otac“ je priča o čoveku kome u Centru za socijalni rad decu zbog njegovog siromaštva. To je priča o gubitniku, otpadniku i poniženom čoveku koji kroz svoje putovanje peške od sela na jugu Srbije do prestonice, sa jednog kraja zemlje na drugi, iz protesta, dostojanstva i želje da se dokaže sebi i drugima, iz očaja – postaje heroj.
Scenario za film koji potpisuju Srdan Golubović i Ognjen Sviličić rađen je po istinitom događaju, a glavnu ulogu igra proslavljeni i svetski poznati glumac Goran Bogdan .
Film, koji je uz koprodukciju šest zemalja producirala domaća – “ Film House Baš Čelik„, na 70. Međunarodnom filmskom festivalu u Berlinu, ( koji će se održati od 20. februara do 1. marta), biće premijerno prikazan u okviru programa Panorama, u udarnom terminu , za vikendu prve nedelje festivala .
„Jako mi je drago, velika mi je čast što je moj film Otac u programu ovogodišnjeg Berlinala, to je moj treći film u Berlinu, što me posebno čini srećnim. To daje neku nadu da ovo što radimo ima nekog smisla. Posebno se zahvaljujem mojim saradnicima, neki od njih su sa mnom još od prvog filma. „, rekao je reditelj i scenarista filma, Srdan Golubović.
„Otac“ otvara ovogodišnji FEST
Domaćom premijerom u Beogradu, u Sava centru, „Otac“ će svečano otvoriti i 48. FEST koji se ove godine održava od 28. februara do 8. marta, pod sloganom „Skupljači emocija“, a u znaku Bekima Fehmiu, jednog od najvećih glumaca jugoslovenskog filma.
Snimanje filma započeto je pre oko godinu i po, u septembru 2018. a u Priboju, (snimano je još na lokacijama u Beogradu, Zaječaru, Knjaževcu i Boru) je sniman na lokacijama u Fapu, bolnici, zgradi Opštine, kao i u okolnim selima. Film traje 120 minuta. Distributer za Srbiju je kuća MCF Megacom Film.
Milica Janevski/Foto: Maja Medić 
Foto : Maja Medić 
Foto: Maja Medić
Glavna uloga je prvobitno bila namenjena Nebojši Glogovcu, koji je preminuo posle kraće bolesti, pre početka snimanja filma. Uloga je dodeljena Goranu Bogdanu, a ostale veće uloge tumače poznati glumci – LJubomir Bandović, Boris Isaković, Nada Šargin, Milica Janevski, Vahid DŽanković, Jovo Maksić i Nikola Rakočević.
Direktor fotografije je Aleksandar Ilić. Film je montirao Petar Marković. Kostimografkinja je Ljljana Petrović, a scenografi Goran Joksimović i Predrag Petrović.
Uloge dece poverene su Muharemu Hamziću iz Priboja i Ajli Šantić, koji prvi put igraju na filmu, nakon što su prošli kasting u kome je učestvovalo više od 250 dece, a koji je pre godinu i po dana u Priboju i Novoj Varoši organizovao i sproveo Slobodan Dedeić , asistent režije u poznatim filmovima, među kojima je i poslednji „Mlečni put“ Emira Kusturice.
U filmu „Otac“, u manjim ulogama pojavljuju se i glumci pribojskog i novovaroškog pozorišta.
Filmovi Srdana Golubovića uspešni na festivalima
Srdanov prvi igrani film je „Apsolutnih sto“. Drugi, „Klopka“, bio jekonkurenciji za Oskara u kategoriji filmova van engleskog govornog područja. Kao i „Otac“, film „Krugovi“, govori o istinitom događaju i Srđanu Aleksić koji je poginuo braneći mladića druge nacionalnosti, tokom rata u Trebinju, imao je svetsku premijeru na filmskom festivalu Sandens, a evropsku na Berlinalu . Na oba festivala osvojio je nagrade.
S.B.
www.priboj033.com
Kakav vazduh udišu Pribojci
Kvalitet vazduha u Priboju prati i analizira Zavod za javno zdravlje Užice. Na jedinom mernom mestu u Priboju se na dnevnom nivou očitavaju parametri tri zagađujuće materije: čađi, sumpor dioksida i azot dioksida.
Dok izmereni parametri sumpor i azot dioksida tokom godine gotovo nikada ne prelaze dozvolljene vrednosti , vrednosti čađi su u protekloj, 2019. godini, 42 dana bile veće od dozvoljenih 50µg/m3, što je u odnosu na, 2018 godinu za 5 dana više.
Koncetracija čađi početkom 2020. značajno veća od dozvoljene
Loš kvalitet vazduha po istom parametru bio je izraženo prisutan i u drugoj nedelji ove godine, svaki dan od 8. do 14. januara 2020. je koncentracija čaći bila veća od dozvoljene, (od 58 do 130 µg/m3), a 8. januara je Izmerena koncentracije čađi od čak 130 mikrograma po metru kubnom.
Kada se u Priboju posmatraju prosečne vrednosti prisustva čađi, na godišnjem nivou, one su zadovoljavajuće, i krećču se oko 22 µg. U Užicu, koje spade među najzagađenije gradove u regionu, je ta prosečna godišnja vrednost 32 µg. U Užicu je u toku 2018. godine 72 dana bila veća vrednost prisustva čestica čaćđi od dozvoljene.
– U Priboju je situacija sa aerozagađenjem nešto bolja nego u Užicu, ali su uzroci povećanog prisustva čađi u grejnoj sezoni slični, a to su grejanje na čvrsta i fosilna goriva u individualnim ložitima, kao i slaba prirodna pokretljivost vazduha – gradovi se nalaze u kotlinama. Ove godine tome su doprinele i meteorološke prilike, to jest anticiklon, koji nad gradovima u kotlinama „zarobi“ hladan vazduh ispod toplog, a sa njime i smog, rekao je za “Priboj033” Dragan Čučković, specijalista toksikološke hemije Zavoda za javno zdravlje Užice.
U Priboju nema savremenog merenja sitnih čestica
Kako saznajemo, u Priboju se ne meri PM10.To je drugi parametar, savremenog merenja, za istu vrstu zagađenja. Za taj parametar savremeni uređaj odbacuje krupnije čestice i zadržava samo one ispod 10 mikrona. A za PM 2,5 odbacuje sve krupnije čestice od 2,5 mikrona. Naučno je dokazano da čestice od 2,5 ulaze u disajne puteve i one udisanjem mogu da pređu u cirkulaciju preko alveola. A PM 10 čestice su malo krupnije i one ulaze u gornje disajne puteve ali i u njima ima sitnijih čestica koje praktično udišemo.
U Užicu, i tamo gde se ti parametri mere, iz uporednih merenja može se videti da mnogo više dana ima gde je PM10 preko granice nego dana sa povišenim parametrima čađi.
Jedno merno mesto
Jedino merno mesto kvaliteta vazduha, u opštini Priboj, se se u zadnjih par godina nalazi kod stomatološke ambulante u Starom Priboju, gde je premešteno sa dečijeg dispanzera u novom delu grada, na kom se ranije nalazilo. Parametre očitavaju zaposleni u higijenskoj službi Doma zdravlja u Priboju, a rezultati se u ZZJ Užice prikupljaju i analiziraju na nedeljnom nivou, svake srede.
S. Bjelić
www.priboj033.com
Plivanje za Časni krst u Priboju (FOTO)
U čast obeležavanja hrišćanskog praznika Bogojavljenja, u Priboju je i ove godine organizovano plivanje za Časni krst.
Ovogodišnje plivanje, koje je najavljeno kao netakmičarsko, pratilo je veliko interesovanje građana koji su se, u blizini visećeg mosta, na šetalištu pored Lima, okupili u velikom broju.
Pobedniku takmičenja Ivanu Avramoviću, i jedinoj ženskoj takmičarki nagradu je uručio sveštenik Marko Papić.
Kuvala se rakija, vino i čaj, guslalo i pevala kajda.
Od prošle godine takmičenje se više ne organizuje na Banjskom čamcu , gde je pre 5 godina prvi put sprovedeno, jer je na tom mestu u toku izgradnja hidroelektrane.
Za obezbeđenje na vodi zaduženi su bili članovi rafting kluba Eko Lim.
www.prioj033.com