Od zuba vremena, koji je pod svoje još pre skoro dva veka uzeo srednjovekovnu tvrđavu, počeli su Pribojci da otimaju svoje istorijsko dobro, a kraj njega pronašli i – praistorijsko.
Na uzvišenju grad planine Mali Bić kod Priboja krenulo je iskopavanje kamene utvrde Jagat, najverovatnije izgrađene u 14. veku, čije bedeme i kule niko nije pokušao da spase propasti još od 1835. kada su se povukli Turci. A onda, srednjovekovnim tragovima na površini od 1,2 hektara došlo se do starovekovnih.
– Kraj utvrđenja, koje je vekovima bilo strateški vojna tačka, i čije zidine su čuvale grad iz koga je nastao Priboj, pronašli smo ostatke keramike koji najverovatnije potiču iz 8. veka pre nove ere. To upućuje na pretpostavku da se pored tvrđave nalazilo i naselje u gvozdenom dobu – kaže za „Blic“ Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja iz Priboja.
Savo Derikonjić, direktor Zavičajnog muzeja iz Priboja.
Najstariji pisani podaci o postojanju Jagata datiraju iz 1448. Zbog njegove važnosti, pod njegovim zidinama ginule su vojske srpskih despota i bosanskih banova. Padala je tvrđava iz jedne u drugu ruku sve do 1530. godine kada su Jagat osvojili Turci.
Ne samo u srednjem veku, planina Mali Bić strateški je bila važna i vekovima pre nove ere. Pribojci pretpostavljaju zašto – zbog čuvanja rudnika Jarmovac, jednog od četiri najstarija u Evropi iz kojih se vadio bakar.
– Postoje određeni dokazi da je Mali Bić naseljavan upravo zbog rudnika, još pre gvozdenog doba, kada je počela eksploatacija bakra. A imati bakar značilo je imati bogatstvo. Jarmovac je par kilometara od podnožja Malog Bića, ali je kota od 926 metara bila idealna da se kontroliše prolaz kroz pribojsku kotlinu i štiti rudnik – kaže Derikonjić.
Tek započeto „spasavanje“ Jagata, objašnjava sagovornik „Blica“, višegodišnji je projekat. Prva faza podrazumeva arheološka istraživanja gornjeg i donjeg dela Jagata, druga konzervaciju zidova, kula, bunara, cisterni za vodu, magacina za hranu, oružarnice, vojne kasarne i starešinske štabne prostorije. Sledi delimična rekonstrukcija, pa turistička promocija.
– Ako prilikom iskopavanja Jagata potvrdimo postojanje ostataka naseobine iz gvozdenog doba, i pronađemo još više materijalnih tragova, Mali Bić, kao istorijska i kulturna zaostavština, imaće dvomilenijumski značaj – dodaje Derikonjić.
Pet povezanih tvrđava
Sa Jagatom su lančano, na potezu od 40 kilometara, povezane još četiri tvrđave – Oštrik, Ravanjski grad i Ostro, građene u srednjem veku, i Sjeverin koji su podigli Rimljani. Sa vrha jedne tvrđave vidi se ona pre nje, što znači da je ovaj potez bio bitan za odbranu teritorija i kontrolu Polimlja koje je bilo glavni komunikacioni pravac i najbliža veza prema Jadranu i Dubrovniku.
Autor: Vladimir Lojanica
Preuzeto sa Blic.rs
Foto: FB stranica Zavičajni muzej Priboj
Video: RTS Sajt – Zvanični kanal
priboj033
Ostavite vaš komentar