Čudo u Priboju
Bez udaje dobila papire za Švedsku
Jedna, ko jabuka rumena Pribojka, 79′ godište, uspela je bez udaje da završi papire i registruje se u Švedskoj.
Iz Priboja je prošle godine, u martu, krenuka za Geteborg, u Švedsku, sa Šahin Šahko Mandalom, tada se još vodila u Priboju. On se, kako kaže, „godinu dana trudio oko nje“, pa je prošle nedelje na pregledu konstatovano da je fića potpuno ispravna, i da može u saobraćaj.
Želimo joj još puno pređenih kilometara.
S.B.
www.priboj033.com
Milorad pravi pribojski burek
Sloba Stefanović u kulinarskoj emisiji , „Mr. Kitchen“ ugostio je glumca Milorada Damjanovića, a pravili su pribojski burek.
Grigorije Božović – Pribojska Banja
Prenosimo putopis pisca Grigorija Božovića iz Pribojske Banje objavljen u Politici, u avgustu 1933. godine.
Kod Priboja na Limu
Pribojska Banja bila i za „okolna seljaka“ i za gospodu
Kad čovek dođe danas iz brda na Pribojsku Banju, a zna je iz ranijeg vremena, odista se prijatno iznenadi. Jer je to danas već prilično živa i vesela banja, glavno lečilište kraja i privlačna razonoda čak i za Bosnu. Iako je to banja, kao što rekoh za kraj, za mali svet, za okolna seljaka, ipak sam u njoj sreo gospodu iz Sarajeva i Srbije koja bi po svojim sredstvima i navikama mogla ići u mnogo skuplje i gromkije banje. Divan položaj, lekovitost toplih izvora i počeci uređenja privlače goste, željne planinskih lepota i svežine.
Na Limu, sasvim blizu do Priboja, u nekadašnjem starodrevnom Dabru, na jednoj uzvišenoj i čudesnoj zaravni, nahodi se Manastir Banja, zadužbina Uroša Hrapavoga. Po priči, a vrlo verovatno i po istini, kralj je tu podigao ovaj manastir naročito zbog ovih toplih izvora, koji izbijaju iz krša neposredno iznad manastirskih ograda. Ta umereno topla voda leči kostobolju, malokrvnost i kožne bolesti. Jer ima i joda i gvožđa. Hrapavi kralj možda se tu samo po priči lečio od krasta, ali je nesumnjivo i u stvari ovde našao najugodniju vodu za kupanje iz obične potrebe i uživanja. Imao je on u blizini još dve poznate terme: onu u Milutinovoj Banjsci kod Zvečana i onu u Deževi kod nekadanjega Rasa. Ali su obe te lekovite vode jako tople, te se u njima bez opasnosti ne može ostati više od pola časa. Naprotiv, ova ovde je sasvim umerena (na izvoru 36 stepeni), te se u njoj ugodno moglo ostajati i više kao nekada po rimskim kupalištima.
Nemanjići sa ukusom birali mesta za svoje zadužbine
Rekao sam jednom pre nekoliko godina da su Nemanjići s ukusom izabirali mesta za svoje zadužbine. U ovom pogledu se naročito odlikovao Uroš Hrapavi. Može biti po urođenom ukusu, možda pod uticajem svoje neobično kulturne žene Kraljice Jelene. Drugi su obično tražili pitoma tiha mesta u šumi, na ravni, u zelenilu i zavetrini. Primeri: Žiča i Dečani, Mileševo i Studenica. Kralj Hrapavi, naprotiv, polagao je pažnju prvo na visine, na velike vidike, na dobre izglede. Bilo mu je mnogo stalo do teferiča i kada čovek posmatra mesta njegovih zadužbina ne može da se otme slici kako taj kralj, hrapav i krupan, u ondašnjoj skromnoj i možda gruboj sredini, latinski uživa u predvečernjim lepotama koje je sunčev zalazak raskošno pisao po šumovitim brdima na Limu ili surim krševima dinarskoga krasa, koji se na čudo završuje baš kod Sopoćana. Prostran je i lep vidik i Sopoćana, koji su takođe na uzvišenoj zaravni. Ali je banjski nesravnjiv, te čini da se smelo može ustvrditi da posle Dečana Manastir Banja ima najlepši položaj od svih naših srednjevekovnih manastira.
Nad Limom, u dubokom koritu izdiže se šumovita obala, prošarana livadama i proplancima. Pri vrhu je to ne sasvim odvesno prisoje zasečeno gotovo pravim potezom, te se iza njega načinila ravna terasa, koju sa severa polukružno ograđuju zelena brda sa sitnogoricom. Ta je zaravan taman tolika koliko je mesta potrebno za jedan dobro uređen manastir i letovnik. Izgled prema jugu na brda i dolove ispod romantične župe Babina, koje se protežu onamo daleko do Čemerna iznad Pljevalja. Taj izgled daleko seže i uz Lim i niz njega koliko da bi slika bila punija: od kanjonskih neprekidnih poteza i sve drukčijih i drukčijih brdskih kupa i planinskih povijaraca oko se ne umara ni kad se veoma dugo posmatra. Ne znate kad je taj vidik čudesniji i igriviji: da li u zore, kad sunce počinje da igra sa gotovo svakidanjim lakim maglama limskim, da li kad ono zalazi tamo negde gde Lim svoju brzinu i prkos predaje drugoj plahovitoj reci, ili opet kad celu noć mutna mesečina šeretski, starovlaški, obasjava doline i reku. Takvih mesečnih noći, kroz koje se beli dvokubni manastir kao zaloga nepatvorene lepote, čovek ne može drugde po brdima videti.
Crkva je gotovo na sredini zaravni. Po porti su mnoge lipe i nešto skromnih zgrada za školu i manastirske konake. Iznad ograde je gostionica, nekoliko dobro podignutih drvenih baraka za banjske posetioce i u uglu dva kupatila: staro sa jednim velikim basenom na šljunku i novo sa tri u betonu, sa posebnim potrebnim prostorijama za razdevanje. U starom kupatilu se kupa po grupama i u određene časove i za grupe i za muške i ženske posetioce. Vode ima dosta i ona se pažljivo menja posle svake smene, jer se basen puni do vrha za svega sedam minuta. Druga tri nova basena služe za pojedince, za porodice ili manje grupe bližih poznanika ili prijatelja. Naravno da bi bolje bilo kad bi se kupatilo uredilo, kad bi se ozidale kade, jer bi vode bilo dosta, ali se opet i pod ovakvim pogodbama uprava banje trudi da redom zadovolji i goste i pripazi na čistoću i higijenu.
Teška je i čudna prošlost ovoga manastira.
A teška je i čudna prošlost ovoga manastira. Podigao ga je, kao što se zna, Uroš Hrapavi. Carski kao i Sopoćane. Vizantijsko obličje slično Studenici ili Mileševu, izvodili su dalmatinski neimari. Ko zna koliko je to lepa građevina bila i sa kakvim živopisom, kad se imaju na umu lepote Sopoćana. No pretendent Vladislav Drugi hteo je da se osveti stricu-ktitoru, koji je sedeo na prestolu njegova oca: najmio je bosanskoga vladara, njegovu vojsku, možda Mađare i Tatare, udario na strica i srušio mu manastir. Izgleda do osnova. Jer ga je docnije obnovio Kralj Dečanski sa sinom Dušanom i da je to bila obična obnova, ne bi ovaj kralj na fresci u glavnoj crkvi sebe proglasio za ktitora, držeći sa sinom sliku crkve čija je glavnina i danas. Zatim manastir je ograbio i spalio Sinan-paša, kad i Mileševo. Obnovio ga je tek patrijarh Antonije, poslednik Makarijev, da opet docnije bude rušen i paljen. Šezdesetih godina (prošlog veka) obnovili su ga sa narodom Borisavljevići i ostali prvaci kraja, dokle ga Turci 1875. nisu opet pretvorili u razvaline, da bi se obnovio tek 1900. godine pod starateljstvom arhimandrita Gedeona Marića, koji je, večan mu spomen, vek proveo u obnavljanju starih zadužbina. Ali se ta obnova vodila na brzu ruku i nevično za starine: u crkvi je gotovo sve zamazano i u pod i zidove metnuti mnogi značajni nadgrobni spomenici i drugi zapisi na kamenu. Propao je, verovatno za svagda, čitav jedan i muzej i bezbroj zapisa…
Manastir se trudi da ostane živ i da njegova banja bude od koristi okolini, i dođe do većega značaja no što ga danas ima. Mladi i vredni sveštenik Jevđević čini sve što može. Ali su ti napori uzaludni dok crkva ne raščisti agrarne sukobe i ne obeleži tačno granice potrebne manastiru i banji, jer ovako kako je danas – nezgodno je i za banju i za manastir i za stare čipčije. A posle toga crkva treba da uloži novce iz svojih opštih ušteđevina kao zajam manastiru, da bi se ovde potpuno i savremeno uredila banja, toliko potrebna kraju, a naročito malom svetu i seljaku. Na ovaj način crkva bi povratila značaj i opravdanje manastiru. Pri pametnom uređenju banja bi bila vrlo dohodna, ne bi se izgubio ni dinar, a manastir bi mogao davati ili olakšana lečenja sirotinji i građanskoj i svešteničkoj kao i invalidima uopšte. Tako bi se najzgodine pružio od strane crkve razlog da se na manastire ne viče kao na preživelu ustanovu i da pravoslavac ne bude toliko pohlepan na njene proplanke i gajeve. U takvom slučaju i on bi se, valjda, ubio malo s obrazom…
Pored skromnosti Banja živa i vesela
Inače, pored sve skromnosti, banja je ovoga leta bila vrlo živa i vesela. Manastirska uprava izlazila je malom čoveku i seljaku u susret do krajnjih mogućnosti. Ono skromnih sobica nije zatvarala ni ispred koga, podizala venjake i poljske kuhinjice, stavljala na raspolaganje svu svoju portu i voćnjake za šetnje i dnevni odmor. Opet zakupac banje Rajko Cuca nije žalio truda: on kao i svaki Starovlašanin ponosno gleda na ovu banju i ne misli samo o dinaru kao takvom. Uredio je u gostionici i barakama priličan i snosan hotel, sa skromnim pansionom: za pedeset dinara sve. Dobre jagnjetine, mleka, sira, jaja, piletine. Uslužan i pažljiv. Uredio je sam poštu i stara se za prevoz gostiju do željezničke stanice u Priboju.
Tu se čovek može lepo odmoriti i polečiti ako je slab i umoran.
„Jel taj Priboj veći od Beograda“
Hiljade Pribojaca na privremenom radu u Sibiru
Priboj – „Hej bratac, koliki je taj Priboj, je li veći od Beograda?“, pita Rus svog kolegu iz Priboja, na jednom gradilišta u Sibiru. Kada mu ovaj kaže da je to malo mesto, Rus gladi injem prekrivenu bradu i u čudu vrti glavom. Pribojaca na ovim gradilištima ima na hiljade i bio je ubeđen da je Priboj milionski grad. U potrazi za zaradom u Sibiru, za razliku od ostalih kontinenata i mesta i gde su se naši rasejali, najviše je porodičnih ljudi. Odlaze tamo povremeno, ostanu od tri do šest meseci, retko duže, a skoro celu zaradu šalju porodicama u Srbiji. Gradilišta su razbacana svuda po Rusiju, od severapolarnog arktičkog kruga, centralnog Sibira, Jakutije, preko istoka , do granica sa Kinom. Ima i gradilišta po gradovima: rafinerije, koksare, zgrade, tržni centri… Naš sagovornik je poslovođa Dobri, nadimak su mu dali radnici zbog korektnog odnosa prema njima (ime poznato redakciji). Nije baš tipičan predstavnik radnika u Sibiru, nešto je mlađi i još uvek nema porodicu, ali ima dugogodišnje iskustvo.
U potrazi za zaradom i na kraj sveta
U jednom trenutku, u Rusiji je, po njegovoj proceni , radilo više od 4000 radnika iz Priboja, uglavnom farbari I skelari. Sad je taj broj značajno manji, jer se smanjila cena radnog sata zbog pada vrednosti rublje. Otišao je u Sibir dva meseca nakon završetka fakulteta, preko prijatelja koji je rukovodilac gradilišta. Nije znao ni reči ruskog jezika, a krenuo je malo avanturistički u celu priču , sa 40 dolara u džepu. Prvo radno mesto mu je bilo nalaziste nafte Moesojaha, 250 km severno od grada Novi Urengoj, poluostrvo Jamal. Leteo je avionom Beograd – Moskva – Novi Urengoj, a zatim se na 35 stepeni u minusu, 12 sati vozio nečim što samo liči na autobus, a u stvari je, kako kaže, furgon sa prozorima i vratima, postavljen na šasiju kamiona „Kamaz“. Do prvog grada, Tazovski, vozio se po putu koji je napravljen od betonskih ploča, prešao zaleđenu reku Taz, široku dva kilometra. Zatim je odatle do gradilišta putovao satima, putevima koji se zovu zimnik , kroz tundru, preko zaleđenih močvara i reka. Skoro potpuna odvojenost gradilišta od civilizacije, kao drugi svet na istoj planeti, kako kaže Dobri, jeste i najveći problem radnicima tamo .
Nije lako ni zimi ni leti
„Teški su i uslovi za rad zimi , svakodnevno se i neprekidno radi na ekstremno niskim temperaturama. Jedan broj ljudi nastrada od srčanog udara jer se na – 40 C naglo pove- ćava i krvni pritisak. Nije bolje ni na proleće, ako se to tako može nazvati , tada počne da se otapa ilovača i zbog tog silnog lepljivog blata svaki transport , osim helikopterskog , nije nemoguć“, priča Dobri. Dodaje da je transportni helikopter ustvari obična metalna šklopocija sa parkovskim klupama koje se tokom leta tresu zajedno sa putnicima. Najveća nedaća letnjih dana su neke posebne mušice, koje su, objašnjava Dobri, neuništive. Ima ih u neverovatnom broju, a za razliku od komaraca ne piju krv, nego otkidaju sitne komade mesa. Leto 2016. je bilo jedno od najtoplijih pa se desilo da se otope fosili životinja, irvasa zaraženih antraksom . – Srećom na našem gradilištu nije bilo zaraze, ali je bio prisutan veliki strah uz saznanje da na hiljade ljudi dolazi jedan lekar čiji se arsenal lekova svodi na brufen i paracetamol, po koju gazu i jod, a da je civilizacija kilometrima daleko, kaže naš sagovornik i dodaje da ni hrana na većini gradilišta nije neka. Jednolična je, makaroni , krompir, malo piletine i bljutava. Glavni razlog, pored nemaštine u rodnom kraju, što i pored svega toliki broj ljudi radi u Sibiru je što sve pare koje zarade ostaju. Jednostavno novac nema gde da se potroši, pa tih , u najboljem slučaju par hiljada dolara ostaje čista zarada.
Teški i rizični poslovi
Po Sibiru se uglavnom grade naftno-propusne stanice. One primaju naftu koja dolazi direktno iz bušotine, u njima se proverava njen kvalitet, skladišti se i šalje dalje prema rafinerijama koje se nalaze po većim gradovima. Grade se i i cevovodi dužine po nekoliko stotina kilometara, koji spajaju te stanice. Takođe se grade i ogromne elektrane, dalekovodi, dužine par stotina kilometara, rafinerije, fabrike za proizvodnju koksa i fabrike za preradu prirodnog gasa. Ne mogu reći da kompanije koje vode gradilišta ne ulažu brigu oko zaštite na radu, ali jednostavno ogroman broj radnika , teški uslovi rada i popuštanje koncentracije, dovode do raznih katastrofa kojih sam se nagledao za ovo vreme, a kojih se nerado sećam, kaže naš sagovornik i opisuje jedan strahotan slučaj pogibije radnika.
– Ogromna pokretna bušilica na specijalnom vozilu od preko 80 tona bušila je rupu na dubini od 20 metara. Radnik koji asistira rukovaocu je nepažnjom upao u tu rupu, ovaj nije video da čoveka nema, nanovo je spustio burgiju unutra i zabušio. Kad je izvadio burgiju, oko nje je bila umotana ljudska utroba
Bela mečka pojela kuvaricu
„To se desilo na jednom od naših gradilišta u Sibiru. Bila je snežna oluja, koja je verovatno donela mirise iz kuhinje. Mečka je pratila taj miris i došla blizu smeštaja. Kuvarica je izašla van kruga, da ispali cigaretu.
Stalno se novajlije upozoravaju da je to opasno i zabranjeno. Na žalost ovo nije usamljen slučaj. Od divljih zveri, nastradali su i radnici , koji su mimo upozorenja na početnim treninzima, otišli da beru gljive“.
Izvor: „Danas“ Autor: Saša Bjelić
U Pribojskoj Banji praški turisti opljačkali američku novinarku
„Pored banje razastrli su šator i u restoranu Siniše Radojkovića proveli celu noć u pijančenju!“
Настави са читањем „U Pribojskoj Banji praški turisti opljačkali američku novinarku“
Tvrđave u dolini Lima, zaboravljeni svedoci prošlosti (video)
Od Priboja, do ušća Lima u Drinu, postoji ukupno 17 srednjovekovnih gradova, gradina i tvrđava. Neki su izgrađeni na mestima starijih naselja, još iz vremena praistorijskih rudara, a svi svedoče o značaju Polimlja i kriju tajne vekova. Evidentirani su na arheološkim mapama, ali, izuzev Jagata, u kome se nastavljaju istraživanja, ostali, kao da su zaboravljeni. Настави са читањем „Tvrđave u dolini Lima, zaboravljeni svedoci prošlosti (video)“
Padobranac protiv pirata
Neočekivane okolnosti često poremete nečije životne planove, a materijalni razlozi nateraju mnoge da se bave poslovima o kojima nisu ni sanjali.
Slava ti i hvala Milutine Milankoviću, Srbine koji nisi bitan Srbima
Na današnji dan 1958.godine svet je ostao bez jednog od najvećih naučnika. Jednog od najčešće citiranog naučnika. Čoveka koji je osmislio najprecizniji kalendar koji nikada nismo prihvatili. Onog koji je razvio teoriju o ledenim dobima i million drugih teorija. Настави са читањем „Slava ti i hvala Milutine Milankoviću, Srbine koji nisi bitan Srbima“
Ovnovi iz Priboja imaju četiri i više rogova
Neđo Ćalov iz sela Sočice u opštini Priboj već 23 godine uzgaja ovnove koji imaju četiri ili više rogova. Veterinari za ovu pojavu kažu da nije prirodna i da se najverovatnije radi o nekoj genetskoj mutaciji. Настави са читањем „Ovnovi iz Priboja imaju četiri i više rogova“
Nektar OK Fest 2017
Ostalo je još svega četiri dana do početka još jedne OK avanture na Tjentištu. Pripreme se polako privode kraju i organizatori spremno dočekuju sve one koji su se odlučili za nezaboravnu letnju zabavu u NP Sutjeska od 30.6. do 2.7. na Nektar OK Fest 2017!
Čudovište iz Loh Potpeća!
Ekipa iz Starog Priboja u sastavu Mišo Ratkovic i Kemal Salkanović izvukla je ovu zver na obalu ! Настави са читањем „Čudovište iz Loh Potpeća!“
“Cheerleader” posvećen Srpkinji
Amerikanac Ron Holsej je svetski muzički hit “Cheerleader”, obradio uz trubače i posvetio jednoj Beograđanki.
Lutalice nisu opasne, evo šta da radite ako naiđete na ČOPOR PASA
Veliki je hendikep kad zbog straha ne možete da pomazite predivne ulične pse koji bi sve dali da budu nečiji. A nisu ničiji – rekao je za magazin Pas dr vet. med. Budimir Grubić, direktor JKP Veterina Beograd. Настави са читањем „Lutalice nisu opasne, evo šta da radite ako naiđete na ČOPOR PASA“
Nadimci stanovnika po Srbiji- mapa
Kolokvijalni nadimci za stanovnike iz krajeva i gradova po Srbiji upisani na mapu.
Slaninari, Grebći, Džigerani, Čarapani….
E sad ovo „Gušalji“, je gore uz Lim, mada velika slova zahvataju prilično veliko područje….
Kroz kuću s pasošem
U Međurječju, geografskom „isečku“, ostrvu Bosne i Hercegovine u kopnu Srbije, međa ima u izobilju. I rakiju kad peku, kazan se prostira u dve države.