Објављено

Priboj: Osumnjičeni za prevaru Fonda za razvoj Srbije

Protiv dve osobe iz Priboja, osumnjičene za prevaru Fonda za razvoj Srbije, Policijska uprava u Prijepolju je podnela prijave.

Policija je danas saopštila da je prijava zbog prevare podneta protiv D.S. i D.D, dok je protiv P.L. prijava podneta zbog podstrekivanja.

novac_dinar_2652U saopštenju se navodi da sumnja da je D.S, kao odgovorno lice u privrednom društvu „Danispa“ iz Priboja, 2008. godine prikazivanjem lažnih činjenica sačinio poslovnu dokumentaciju na osnovu koje mu je Fond za razvoj Srbije odobrio namenski kredit za pokretanje proizvodnje betona od 1,6 miliona dinara.

Takođe se sumnja da je D.D. kao ovlašćeno lice u istom privrednom društvu, marta 2009. godine, prikazivanjem lažnih činjenica i uz prethodne instrukcije P.L, zaključio ugovor o preuzimanju duga preduzetničke radnje „Akademik“ iz Priboja prema privrednom društvu „Voda Vrnjci A.d.“ iz Vrnjačke Banje od 4.116.773,33 dinara.

Nakon toga je „Danispa“ Priboj obustavila sva plaćanja i otišla u stečaj sa namerom da se izbegne plaćanja preuzetih obaveza, navodi se u saopštenju Policijske uprave.

 

Izvor: blic.rs

Објављено

Изложба „Формат Мали“ од 3. до 13. марта

8810format mali znak_3Ове године, од 3. до 13. марта 2014. године, у Галерији Дома културе биће постављена путујућа  ФорматМали, сликарско графичке секције УКУПУ-ДС-а и УЛУСА.
Ово је већ осма година, како се иста традиционално организује. Ове године по одаиру конкурсне Комисије, биће представљена 53 рада од 53 аутора различитих техника.

Планирано је да изложба обиђе што више градова у Србији, како би завршна била у Арт центру у Београду. Специфичност исте је између осталог и у томе што се у сваком граду у коме буде постављена, организује гласање посетилаца за најбољи изложбени рад, након чега се сабирају гласови и на крају се добија победник са највећим бројем гласова, свих градова. Ове године, забележен је одзив и аутора ван Србије, којих је петоро.

priboj.rs

Објављено

Građani Priboja za sada piju vodu dobrog kvaliteta

PRIBOJ – Podvodne biljke koje su se pojavile na Radoinjskom jezeru za sada ne ugrožavaju snabdevanje građana Priboja vodom, koja je za sada dobrog kvaliteta, rekao je danas direktor JKP „Usluga“ Željko Ječmenica.

Radoinjsko i Zlatarsko jezero nalaze se nizvodno od jezera Uvac, u kome je prema preliminarnim rezultatima ispitivanja kvaliteta vode koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu, a koje su nedavno preneli mediji, voda tog jezera treće i četvrte, a na pojedinim mestima čak i pete kategorije, što znači da leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje.

Stanje jezera Uvac i prelivanje njegovih voda može da ugrozi i sudbinu Zlatarskog i Radoinjskog jezera, pošto se iz potonjeg snabdevaju stanovnici Priboja i okoline, nakon prerade u Fabrici vode u Jarmovcu.

U JKP „Usluga“ u Priboju, u čijem sastavu je i Fabrika za prečišćavanje vode u Jarmovcu, kažu da je snabdevanje gradana uredno, za sada bez problema, i da se pije zdrava voda.
„Potencijalna opasnost za Radoinjsko jezero postoji, odakle tridesetak hiljada stanovnika Priboja i okoline pije vodu“, rekao je Tanjugu Ječmenica.

On kaže da su upoznati sa problemom algi, ali da zvanično od strane Agencije za zaštitu životne sredine nisu obavešteni o eventualnim opasnostima od vode iz Radoinjskog jezera.
„Svakodnevno vršimo analizu kvaliteta vode preko Zavoda za javno zdravlje iz Užica, koji nas takode nije obavestio o eventualnim problemima, ali rezultati ispitivanja vode koju piju gradani Priboja su zadovoljavajući“, rekao je Ječmenica.

Dodaje da se fabrika vode redovno remontuje, i to uz pomoć visokotehnoloških sistema za prečišćavanje. Ukoliko bude problema sa kvalitetom vode iz Radoinjskog jezera, koja se prečišćava na Jarmovcu, odmah će se reagovati, najavio je on, istakavši da građani Priboja nemaju razloga za strah.

Kako je rekao, radnici JKP „Usluga“ iz Priboja svakodnevno na ovom jezeru prate situaciju, a ovo komunalno preduzeće i opština Priboj ne mogu da preduzmu nešto u vezi uklanjanja algi iz jezera, jer je ono na teritoriji susedne opštine Nova Varoš i pripada Drinsko-limskim hidroelektranama od kojih Pribojci kupuju vodu.

Potencijalna opasnost od zagađenja Priboja vodom iz Radoinjskog jezara slična je problemu sa jezerom Vrutci, odakle su se snabdevali stanovnici Užica.

Za stanje vode Uvačkog jezera odgovorne su klimatske promene, ali je najodgovorniji čovek jer su vode ugrožene mnogobrojnim divljim deponijama, kako na obalama jezera, tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i „donose“ najviše otpadnih voda.

Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, motorni čamci se koriste u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, a otpadne vode iz svih tih objekata idu u jezera, upozorio je nedavno pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić, a prenele „Večernje novosti“.

U Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ kod Nove Varoši već godinama upozoravaju na kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj.

Prema pisanju „Večernjih novosti“ u izveštaju biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine govori se o „masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja“.

U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru „konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke“.

Na Radoinjskom jezeru, prema ovom izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu čišćenje akumulacije, čak i njenog mulja.

Izvor: Tanjug

Објављено

Za vodosnabdevanje Starog Priboja 3,8 miliona od države

Priboj je jedna od 17 opština čije projekte je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma izabralo na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata za uređenje i poboljšanje infrastrukture.

Projekat vodosnabdevanja Starog Priboja, koje je Ministarstvo podržalo, podrazumeva da se ovo naselje priključi na gradski vodovodni sistem. Ovim bi se onemogoćilo korišćenje kaptiranih izvora kojim ne gazduje JKP “Usluga”, a  30 domaćinstava bi dobilo gradsku vodu.

Time bi se eleminisale pojave smanjene količine vode i korišćenje neispravne vode. Širenjem gradskog vodovodnog sistema poztivno bi uticalo na širenje stambene zone. Obezbedio bi se novi broj priključaka gradske vode a time i veća naplata. Uže gradsko jezgro bi bilo potpuno pokriveno gradskom vodom.

Ukupna vrednost projekta je 3.800.000,00 dinara, od čega će država finansirati 3.040.000.00 dinara a opština Priboj 760.000,00 dinara.

Izvor: westiinfo.rs

Објављено

Генерални штрајк у Фабрици седишта у Прибоју, најављен протест испред Скупштине општине

Прибој – Радници Фабрике седишта у Прибоју, њих 55, ступили су у генерални штрајк, захтевајући да им се исплате два минималца, овере здравствене књижице, обезбеди посао и услови за рад, будући да им је струја искључена још пре три месеца.

Како је данас у име Штрајкачког одбора саопштио Зоран Гавриловић, штрајкачи ће проширити листу захтева и затражити оставку директора. „Обратили смо се и председнику општине, Лазару Рвовићу, да нас подржи, али и ургира за решење наших проблема у Влади Србије и ресорним министарствима“, навео је он. sedistaПрема његовим речима, уколико се захтевима радника не изађе у сусрет они ће штрајк радикализовати и 5. марта организовати протест испред зграде Скупштине општине Прибој.

Гавриловић је подсетио да је већински власник Фабрике седишта из Прибоја држава, са уделом у власништву од преко 80%, а штрајкачи траже и одлагање већ заказане Скупштине акционара због генералног штрајка у овом предузећу.

Глас западне Србије

Објављено

Ko je budući vlasnik FAP-a

Finci dolaze u FAP da prošire proizvodnju i osvoje nova tržišta, naročito u Africi i Aziji. FAP i njegov budući vlasnik „Sisu auto“ imaju dosta sličnosti, pa će se nekadašnji pribojski gigant brzo uklopiti u program finskog proizvođača.

Sisupolar1-thumb-448x297-104083Budući vlasnik pribojskog FAP-a, finska fabrika „Sisu auto“, u svetu kamiona ima reputaciju kao „Rols Rojs“ među putničkim vozilima. Njihov princip u poslovanju je da kupcu treba pružiti kompletnu uslugu i da delovi ugrađeni u kamion moraju biti vrhunskog kvaliteta.
Jedan deo fabrike radi za vojnu indsutriju, što je velika prednost, jer je poznato da je FAP razvio nekoliko kamiona baš u ove namene. Druga sličnost je što oba proizvođača svoju tehnlogiju zasnivaju na Mercedesovim motorima i šasijama.

Kurt Martinsons iz kompanije „Sisu auto“ kaže da u kamione ugrađuju „Mercedesove“ motore i menjače.

„Ako klijent želi, ugrađujemo i katerpilar motore, snage od 500 do 600 konjskih snaga. Kod nas kamioni kod krajnjeg korisnika idu poptpuno opremljeni to znači da, po želji kupca, svu potrebnu dodatnu opremu ugarđujemo već u fabrici. Nigde ne idu na doradu. Najviše radimo za drvnu i građevinsku industriju, ali imamo i veoma dobre vojne radne platforme“, kaže Kurt Martinsons.

Fabrika „Sisu auto“ je stara 80 godina, godišnje proizvede 400 vozila. Prozvodi i vučna vozila, guseničare, a najviše takozvane platforme – kamione koji služe za prevoz u bespuću. Naravno, njih najviše kupuje vojska.

„Naše načelo je da ugrađujemo najproverenije delove. Naši tehničari se trude da isprojektuju vozila dugog veka, koja trpe velike hladnoće i toplote. Naravno, šasije su osnov svega“, rekao je Mertinsons.

Vojni kamioni-platforme, koji imaju i do deset pogonskih osovina, specijalnost su fabrike „Sisu“.

Naš FAP je još osamdesetih godina za vojsku projektovao na mercedesovoj tehnologiji vozilo sa 8 pogonskih točkova koje se dobro prodavalo u arapskim zemljama.

Taj kamion je dobio izmene u našem novom oklopnom vozilu „Lazar“, što znači da će se FAP brzo uklopiti u program finskog proizvođača.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1535732/Ko+je+budući+vlasnik+FAP-a+.html

Објављено

Žestok pad januarskih plata

Prošečne plate bez poreza i doprinosa za januar ove godine u svim opštinama raške oblasti, osim Priboja, bile su znatno manje nego za decembar prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema ovim podacima, u koje je radio Sto plus imao uvid, najveće plate primili su Pribojci 37.951 dinar (327 evra), a najniže zaposleni u Prijepolju 28.704 dinara (247 evra).

novac_dinar_2652Zanimljivo je da su plate u Priboju za decembar i novembar prošle godine bile među najnižim u Srbiji, a da su januarske zarade u odnosu na prethodni mesec, veće za preko 13.000 dinara.

Prosečne januarske plate bez poreza i doprinosa u Novom Pazaru bile su 34.164 dinara (295 evra), Novoj Varoši 31.793 dinara (274 evra), Sjenici 34.051 dinara (294 evra) i Tutinu 31.260 dinara (270 evra).

Najveći pad mešecnih primanja zabeležen je Tutinu, pa su zaposlenima u toj opštini januarske plate bile za čak 14.000 dinara manje nego decembarske.

Zarade za prošli mesec u odnosu na pretprošli u Novom Pazaru i Sjenici bile su manje za 4.000 dinara, a Prijepolju i Novoj Varoši za 6.000 dinara.

Januarske plate u svim sandžačkim opštinama bile su ispod republičkog proseka od 37.966 dinara, što preračunato u evre prema današnjem kursu Narodne banke Srbije iznosi oko 327.

                     decembarske                           januarske
Novi Pazar         37.342 dinara (322 evra)            34.164 dinara (295 evra)
Tutin                 44.738 dinara (386 evra)            31.260 dinara (270 evra)
Sjenica              38.248 dinara (330 evra)            34.051 dinara (294 evra)
Priboj                24.683 dinara (212 evra)            37.951 dinara (327 evra)
Prijepolje           37.020 dinara (319 evra)            28.704 dinara (247 evra)
N. Varoš             37.611 dinara (324 evra)            31.793 dinara (274 evra)

Izvor: Radiostoplus, N. Kočović

Објављено

Нападнута девојка на штанду СНС-а

На штанду Српске напредне странке у Прибоју, нападнута једна активисткиња те странке. После посете потпредседника Главног одбора СНС Николе Селаковића Прибоју, непознати мушкарац пришао је активисткињи и ударио је песницом у главу, наводи се у саопштењу СНС-а.

Српска напредна странка саопштила је да је око 14 часова, на штанду те странке у Прибоју, нападнута једна активисткиња.

Одмах након посете потпредседника Главног одбора СНС Николе Селаковића Прибоју, непознати мушкарац пришао је активисткињи и ударио је песницом у главу, без икаквог упозорења, претходне расправе или свађе, наводи се у саопштењу.

Нападач је идентификован, а полиција га је одмах привела.

Целу вест прочитајте на сајту РТС

Објављено

Прибојска бања велико градилиште, први гости 20. јуна

Прибој – Ових дана Прибојска Бања, познато бањско лечилиште код Прибоја, представља велико градилиште. Након што је по Закону о реституцији ово лечилиште враћено Српској православној цркви у фебруару прошле године, Милешевска епархија је приступила адаптацији зграде Рехабилитационог центра. Радови су у току, а од данас су започети послови и на реновирању два бањска базена, као и уређењу овог лечилишта. BANJA PRIBOJSKA

Све собе у Рехабилитационом сентру ће имати нова купатила у која ће бити доведена бањска вода, а два базена ће бити реновирана и добиће нове кровове, док ће њихов спољни изглед остати непромењен.

Упоредо са овим пословима, наредних дана ће почети и активности на изградњи десетак специјалних апартмана, одмах до бањских купатила. Иначе, од данас се измешта саобраћај из центра Прибојске Бање због грађевинских радова, па ће се користити алтернативни правци.

По речима владике милешевског Филарета, послови на адаптацији постојећих и изградњи нових објеката у лечилишту Прибојска Бања треба да буду окончани до 15. јуна, за када је планирано њихово освештање, а пет дана касније овде ће стићи и први гости и пацијенти.

Глас западне Србије

Објављено

FAP LIVNICA – Od entuzijazma do praznine

Prijepolje – Posle najnovijeg socijalnog programa Vlade Srbije u prijepoljskoj „Livnici“ ostalo je da radi još stotinka radnika. Jedan od onih koji je odlučio da ode i to posle 35 godina rada je Edib Bajramović, diplomirani inženjer mašinstva. Kako iz njegove vizure izgleda priča u kojoj je od samog početka, a koja je počela kao veliko očekivanje? Diplomirao je mašinstvo u Beogradu sa čistom desetkom kao stipendista FAP, jugoslovenskog mašinskog giganta.fap

– U četvrtom razredu gimnazije u naše jedino matematičko odeljenje došli su predstavnici pribojskog FAP-a da ponude stipendije onima koji bi studirali mašinstvo, što je podrazumevalo i potpisivanje ugovora o radu, stan i napredovanje u karijeri. Tako smo nas petorica upisali Mašinski fakultet u Beogradu. Niko nije nudio takve uslove. Pored godišnje stipendije, imali smo i „trinaestu ratu“, namenjenu za kupovinu knjiga i pribora. Odabrao sam smer proizvodnje i konstrukcije motornih vozila i motora. Studije su trajale pet godina i diplomirao sam sa desetkom. Bio sam ushićen. Društvo je nudilo mnogo mogućnosti u industrijskom razvoju. Sredinom sedamdesetih u Jugoslaviji je bilo pet fabrika putničkih automobila i autobusa i tri fabrike teretnih (FAP, TAM i Zastava), uz to su bile i fabrike motora. Sve su bile bazirane na evropskim fabrikama (Fiat, Mercedes, Opel, Folksvagen), sve su bile izvozno orijentisane. Postojala je mogućnost usmeravanja ka vojnog industriji jer smo proizvodili najmodernije tenkove, vrlo moderne avione, a ne treba zaboraviti ni fabrike vagona, priseća se Edib Bajramović.

Počeo je da radi u FAP-u samo nekoliko dana posle diplomskog, 1978. godine i osećao se privilegovano. „Bili smo svi u poletu, sve je išlo napred, ulazilo se u veliku fabriku, u saradnju sa „Mercedesom“. Posle godinu dana došli su iz „Livnice“ sa pozivom da cela grupa inženjera iz Prijepolja pređe da radi u pogonu kome su predviđali sjajnu budućnost. „Naše je bilo sve: od ideje do realizacije proizvoda koji su bili veoma skupi. Stvorena je stručna biblioteka, uveli smo jugoslovenske i međunarodne standarde, sledili su nastupi na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima“. Ređali su se domaći i strani sajmovi: Međunarodni velesajam, prolećni i jesenji u Zagrebu, sajmovi u Beogradu, Novom Sadu, Frankfurtu, Hanoveru, Minhenu, Parizu, Veroni…

– Bio je to izuzetno ozbiljan rad i to je dovelo i do godišnje proizvodnje od 150 nadgradnji. Stalno se investiralo, pogon je bio nov, nova upravna zgrada, sportski tereni, u menzi su bila najmanje četiri kuhana jela, išlo se na sindikalne izlete, učestvovali smo uspešno na radničkim sportskim igrama, imali smo svoj hotel u Čanju za godišnje odmore. Doživeli smo ekspanziju sredinom osamdesetih kad je bilo 750 zaposlenih i zadovoljnih radnika! Od tog broja čak sedam odsto su bili inženjeri, plate su bile „mašala“! Bio sam deo društvene elite, delegat u Skupštini opštine u Veću udruženog rada koje je o mnogo čemu odlučivalo i usmeravalo razvoj grada i naravno da sam bio ponosan, nastavlja naš sagovornik.

Sve je to trajalo do 30. juna 1991. godine. Toga dana je raskinuta saradnja „Mercedesa“ i „FAP-a i počinje tužna priča. „Livnica“ ipak nije ušla u krizu u isto vreme kad i FAP jer je imala svoj proizvodni program i bili su nezavisni na tržištu. Prema Bajramoviću, „Livnicu“ je to i održalo, pa je to jedna od poslednjih državnih fabrika iz metalskog kompleksa koja još radi!

– Imali smo stalni uspon od sedamdesetih godina i niko nije mogao ni naslutiti da će doći do takvog loma i preokreta. Sve se strmoglavilo. Smanjuje se tržište i potrošnja, stiže nelojalna konkurencija jer više nema kontrole kvaliteta, niti državnih standarda koji regulišu tu materiju. U svakom segmentu proizvodnje dolazi do pada, a sankcije sve dramatizuju jer smo uvozili repromaterijal za livnicu, a više ne isporučujemo ništa Nemačkoj. Zalihe rastu, nema više ko da kupi naše proizvode, preduzeća oko nas i sama postaju gubitaši, ne obnavljaju više vozni park, nema kupovine rezervnih delova. Jedan od najtežih trenutaka bio mi je je pogled na pun krug robe spremne za isporuku, a nema kupaca, dodaje.

Pogoršanje uslova poslovanja dovodi do skraćivanja radnog vremena na šest sati, isključivanja grejanja, zatvaranja menze, počinju plaćena odsustva, državne mere, socijalni programi. Proizvodi počinju da zastarevaju jer nema mogućnosti za investiranje u razvoj novih proizvoda i nove tehnologije, odlaze stručnjaci.

– Najviše mi je smetala totalna dezorijentisanost društva, izostanak regulisanja svega što je vezano za proizvodnju. Sva pažnja društva usmerena je prema politici, a skrenuta sa proizvodnje i privrede što je fundament svakog društva i napretka. Tada prvi put osećam nemoć da utičem na društvene okolnosti iz ugla nekog ko stvara društveni dohodak. Za stručnjake najveći problem postaje puki opstanak jer u maloj sredini kao što je ova nema alternative osim politike i „snalaženja“. To je bilo ponižavajuće za svakog ko je mislio i želeo da daje lični doprinos društvu svojim stručnim radom i sposobnostima, zaključuje Edib Bajramović.

Voleo bih da se desi čudo i „Livnica“ opstane

– Radio sam 35 godina. Otišao sam prošlog meseca kao deo socijalnog programa Vlade Srbije. Osećam se prazno, nedorečeno, nedovoljno iskorištenih mogućnosti. Otišao sam jer više nisam mogao da gledam, a da ne mogu ništa da učinim. U pogonima mašine koje se stalno kvare, improvizacija je postala pravilo, pola godine se zaostajalo s platama. Najteža je ta potpuna nemoć. Poslednji dan na poslu?! Ništa. Primopredaja. Bez posebnog osećanja. I to je možda najtužnije. Iscrpeo sam svako svoje osećanje. Pa radio sam 20 godina sedeći na poslu zimi u jakni jer nije bilo grejanja. Ali zaista želim da se „Livnica“ uspešno privatizuje, da se dogodi čudo i da fabrika opstane i krene napred. To bi me iskreno obradovalo i ta radost bi obasjala ceo moj radni vek, jer bi mu to dalo smisao, naglašava Edib Bajramović.

Izvor:Danas

Објављено

Радници „Седишта“ прете радикализацијом штрајка

Прибој – Град на Лиму опет потресају раднички штрајкови, након генералног штрајка радника ФАП-а у октобру прошле године, ових дана су у штрајку и 55 радника прибојске Фабрике седишта, предузећа у реструктурирању чоји власник је држава Србија са 70 посто удела.

Након јучерашњег штрајка упозорења, они су за 25. фебруар заказали генерални штрајк до испуњења захтева, а од пословодства ове фабрике и државе траже две минималне зараде, оверу здравствених књижица и да им се омогући да раде.

Како су нам данас рекли неки радници Фабрике седишта, они не раде јер им је пре три месеца искључена струја због дуга нешто већег од милион динара, немају решења о плаћеном одсуству и не знају какав им је тренутно статус, а најављени генерални штрајк подржала су и два синдиката који делују у овом предузећу.

Они су данас јавно позвали председника општине Прибој, Лазара Рвовића, да им помогне преко СНС. Уједно, радници су најавили да уколико дође до генералног штрајка он ће вероватно бити организован изван круга фабрике и бити радикализован попут радничких штрајкова организованих ових дана широм Србије.

Директор Фабрике седишта, Драгиша Живковић, данас је казао да овај проблем једино може да реши Влада Србије. „Са захтевима радника Фабрике седишта упознато је Министарство привреде, ја ћу данас ићи у Београд и тражити од тог министарства помоћ. Нећу се враћати из престонице док се не реши проблем ове фабрике у реструктурирању“, истакао је он.

Глас западне Србије

Објављено

Радници Фабрике седишта из Прибоја данас у штрајку упозорења

Прибој – Педесетпет радника Фабрике седишта из Прибоја, предузећа у реструктурирању некада угледне и једине ове врсте у бившој Југославији, којима се дугује укупно 36 плата, данас су, према саопштењу Самосталног синдиката, ступили у штрајк упозорења. Генерални штрајк заказали су за седам дана.

Они захтевају хитну исплату најмање две плате, оверу здравствених књижица и помоћ државе око плаћања дуга за струју која је искључена још пре неколико месеци, како би могли да организују производњу и раде већ уговорене извозне послове за Италију и Румунију.

Како су јуче рекли у прибојској Фабрици седишта, они су више пута као предузеће у реструктурирању тражили од Владе Србије и Министарства привреде помоћ како би радници и њихове породице могли да преживе и организују производњу, али стигла су једино обећања. Због тога су принуђени да се за своја права боре штрајком, који ће ако прерасте у генерални трајати све до испуњења захтева, стоји у саопштењу синдиката Фабрике седишта из Прибоја.

Глас западне Србије

Објављено

Прибојац водећи стручњак за вино у аустријском манастиру

Прибој – Зијад Фазлић (66) из села Миоче код Прибоја је пуних 40 година провео живећи и радећи у католичком манастиру Гобелсбург у Аустрији, где је готово четири деценије био водећи стручњак у производњи надалеко чувених вина, у првом реду чувеног „Грине ветрина“, која се извозе само за монденску елиту у Америци, Аустралији, Енглеској и Канади. О каквим висококвалитетним винима се ради, а чију производњу је водио наш човек, говори и податак да флаша од само 0,75 литара кошта преко 30 евра.

„Био сам професионални возач у једној аустријској фирми, возио сам камионом производе из те земље искључиво за Индију, Пакистан и Авганистан. Остао сам после неколико година рада без посла, а онда ми је понуђен посао у католичком манастиру Гобелсбург у Доњој Аустрији, недалеко од Кремса, 60 километара од Беча, где имам кућу у којој живи моја породица. Прихватио сам, обучен да радим и водим послове почев од наводњавања и узгоја винограда, бербе, преко пресовања грожђа и специјализоване производње вина у винарији манастира Гобелсбург. Сву ту традиционалну производњу са много тајни, која се не мења од  далеке 1725. године, до најситнијих детаља проверавају у савременој лабораторији“, прича Зијад.

 

Он каже да се у овој винарији производи на стотине тона најквалитетнијих аустријских вина. А када се вино од годишње бербе произведе, следи посебна церемонија, нико га не сме пробати и наздрављати док се оно званично не освешта од стране католичких свештеника и та се традиција изузетно поштује, истиче Зијад.

Он је испричао да је као човек који држи до своје исламске вероисповести, живео деценијама у католичком манастиру Гобелсбург, ту се хранио и никада није имао проблема што он сам није католик.

„У манастиру су се са великим поштовањем односили према мојој вероисповести, добијао сам увек посебну храну прилагођену мојој исламској вери и никада ме ничим нису повредили. Са католичким свештеницима сам одлично сарађивао, било је самном и Срба из Србије, православних хришћана и честитих људи и верника, који су ту радили и данас тамо раде, једноставно, ту се гледало само какав је ко човек и радник, вероисповест није била уопште важна“, додаје он.

Зијад напомиње да су имали једину обавезу да чувају тајну производње старих аустријских вина, на то су их свештеници обавезали као одговорне и верујуће људе, а овај Прибојац је никоме није открио. Истина, каже да у селу Миоче, где такође има кућу и проводи своје пензионерске дане, за своју душу понекад пече ракију „Шљивку“, а уз тајне у печењу ракије које знају наши људи у Србији, он примењује и сазнања која је научио у производњи старих вина у Аустрији.

Неколико пута годишње оде у Аустрију, обавезно обиђе винарију у Гобелсбургу, а како рече недавно су му тамо дословце казали: Зијаде, без обзира што си у пензији, ако икада пожелиш да поново радиш у овој земљи, без много размишљања дођи код нас, имамо за тебе посла у производњи вина.

Фазлић је остао велики пријатељ са људима из манастира, који су му после 40 година рада и живота у овом верском објекту, поклонили златан сат са посветом и мноштво других дарова. Ипак, жеља за родним крајем и одлука да остатак живота проведе у свом завичају је била јача и он се вратио у своје село Миоче код Прибоја, где каже „да ипак дише пуним плућима и где му је најлепше, уз своје пријатеље и наше људе“.

„Ја само ценим људе по том колико су они вредни и поштени, а не које су вере и како се они зову. Овде у Миочу, са мојим пријатељима и комшијама Србима и Бошњацима заједнички прослављамо и православни и католички Божић, али и Бајрам, а иако овде нема ниједан католик, ми то заједнички наздравимо и обележимо у знак подршке нашим пријатељима католицима“, каже уз осмех необичан човек Зијад Фазлић.

Глас западне Србије

Објављено

Обавештење – Увид у бирачки списак

На основу Одлуке председника Републике Србије од 29. јануара 2014. године о расписаним изборима за посланике Народне скупштине Републике Србије за 16. март 2014. године, Општинска управа Прибој обавештава све грађане са подручја општине Прибој (укључујући и расељена лица) која имају бирачко право, да могу извршити увид у бирачки списак, у згради Општине, соба број 4. Грађани могу проверити да ли су уписани у бирачки списак и да ли су уписани подаци тачни.

 izbori_srbija

Промене у делу бирачког списка који се води за општину Прибој, грађани могу поднети најкасније до 28. фебруара 2014. године, до 24,00 када се бирачки списак закључује. Промене могу захтевати и малолетна лица која бирачко право стичу најкасније на дан избора, 16. марта.

Захтев да се у бирачки списак унесе податак да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у земљи, грађани могу поднети најкасније пет дана до закључења бирачког списка (22. фебруара).

Након проглашења изборне листе право на увид у бирачки списак и на подношење захтева за упис и измену може поднети подносилац изборне листе по истом поступку по коме то право имају и грађани, уз прилагање одређених доказа.

Након закључења бирачког списка, министарство надлежно за послове управе, врши све промене у бирачком списку. Захтеви за вршење промена подносе се непосредно министарству или Општинској управи Прибој.

 

priboj.rs

Објављено

Dragaš: Finci se interesuju za FAP, čekamo 28. februar

Za manje od dve nedelje ističe rok koji je potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić dao radnicima FAP-a da će dobiti strateškog parnera, a sve je izvesnije da će reč PPV-a biti i ispoštovana.

miodrag-dragas-2

Vladina radna grupa koju vodi nemački ekonomista Jorg Jensen, potvrđeno je našem potralu u Priboju, razgovara sa nekoliko potencijalnih strateških partnera a kao jedno od najozbiljnijih spominje se finski auto gigant “Sisu”.

Ova kompanija u svom proizvodnom programu, kao i FAP, korisi “mercedesove” menjače i motore, pa je to jedna od bitnijih spona koje bi Skandinavce poslovno mogla da poveže sa zapadom Srbije.

– Poslednji sastanak radne grupe održan je 25. januara. Sledeći je, tako su obećali, 28. feburara u Priboju, kada očekujemo šta je urađeno i sa kim ćemo se strateški povezati, – kaže Miodrag Dragaš, predsednik Samostalog sindikata FAP-a.

Kako kaže Dragaš, sredinom januara u FAP je dolazila delegacija iz Finske i u društvu Jorga Jensena obišla fabriku, ali radnicima nisu preneta šta su i viđenom rekli gosti.

FAP je krajem prošle godine, kroz program otpremnine, napustilo oko 450 radnika. Od 930 koji su i dalje zaposleni u korporaciji trenutno radi tek 10-20 ljudi, dok su ostali zbog manjka posla pune dve nedelje na plaćenom odmoru. Sva obećanja koja je ispunila Vlada, navodi Dragaš, ispoštovana su osim iznalaženja posla u prelaznom periodu.

Izvor: http://westinfo.rs