Конкурс за 36. Лимске вечери дечије поезије
FAP čeka 1. mart: Grad će živeti ili nestati, trećeg nema
U Priboju je počelo odbrojavanje. Primiče se 1. mart, najznačajniji datum u novijoj istoriji varoši na Limu. Oročio ga je lično – vicepremijer.
Surovo, ali tako je: znaće se da li će grad živeti ili ostati mesto napuštenog rudnika. S obavezom poslednjem koji ode, u slučaju ovog drugog, da ugasi svetlo.
Trista kilometara je do prestonice a sve oči gledaju u Nemanjinu 11. Aleksandar Vučić je javno obećao da će Fabrika automobila Priboj, hranitelj grada, mart dočekati sa strateškim partnerom koji će preduzeće dići sa kolena.
– Katanac na FAP znači katanac na Priboj – zvoni alarm upaljen krajem oktobra.
Tu su prazni stomaci masovno izašli na barsku prugu, u lice rekli državi da su gladni. Posle je došao Vučić, dao reč da će FAP raditi.
– Šta samrtniku ostaje nego da veruje da će preživeti. Kolektivno smo na ivici egzistencije. Ko ima selo taj redovno jede. Komšija komšiji prinosi pola hleba, dotle je došlo. Na recku kupujemo, na recku se hranimo, – priča radnica FAP-a.
Ne želi da joj ime navodimo, kaže, plaši se da joj deca, bar dok ručka redovno ima, ne naslute da će možda za koji dan tanjir biti prazan.
– Dva minimalca smo primili od štrajka, četiri i po plate nam duguju, – priča Miodrag Dragaš, vođa jesenašnje radničke bune.
– Pravićemo deset kamiona za Vojsku Srbije, priča se i 26 za vatrogasce. Spominju i neki ugovor sa Fincima, fabrika je to koja pravi vojne transportere, – dodaje Dragaš.
Nagomilali se računi Pribojaca…
– U februaru je preduzeće osnovano, a naša potraživanja su već izgurala na 40 miliona dinara. Naplata je loša, a grejna sezona ugrožena. Teško je nabaviti mazut, – priča Dušan Radović, direktor „Toplane“.
Kad duga kolona nevoljnika jutrom krene ka socijlanoj kuhinji, glasno zvekeću prazne šerpe.
– Dobro je da bar nad kazanom ima za sve – ukazuje predsednik opštine Lazar Rvović.
Član je radne grupe koja traži strateškog partnera FAP-u.
– Šef tog tima je Nemac, a Nemci ne vole da gube, to je šansa. Rekli smo im – nemamo pamet ali hoćemo da radimo. Najbrutalniji oblik korupcije je kada narod korumpirate nadom. Ali, mi prvi put verujemo nadi. Druge opcije nema. Dugo smo bili na dnu, – poručuje Rvović.
Izvor: Westinfo
Пола рукометне репрезентације Прибојци
Прибој – Безмало пола рукометне репрезентације Србије која ових дана игра на Европском првенству у Данској је из Прибоја. На синоћњој утакмициу Данској, када је побеђена Пољска, доминирао је транспарент са натписом „Прибој“, што није случајно.
Наиме, град на Лиму је одувек био изузетно јак рукометни центар, не само у Србији, него и у бившој Југославији, у којој је имао вишегодишњег прволигаша, чак и репрезентативца и освајача златне олимпијске медаље у Минхену 1976. године. Тдашњи најбољи рукометни голман на свету, Зоран Тута Живковић, најсјајније одличје на Олимпијади освојио као члан РК „ФАП“ из Прибоја.
Раније РК „ФАП“, а данас РК „Прибој“, за 60 година постојања, преко пола века је стални прволигаш, у бившим државама СФРЈ, СРЈ и данас у Србији. Овај клуб дао је на десетине сјајних рукометаша и интернационалаца и одувек је имао највећу посету у региону и најбоље навијаче. Рукометне утакмице у спортској дворани прати понекад и по 5000 гледалаца, иако објекат располаже са тек око 3000 седишта.
Прибојски рукометаши су својевремено на стадиону поред Лима побеђивали и Европске шампионе, падали су бањалучки „Борац“, бјеловарски „Партизан“ и РК „Загреб“ из главног града Хрватске.
Рукометни клуб „ФАП“ је био и финалиста Купа Југославије 25. маја 1971. године, када је тесно изгубио у Кумровцу, од Загребачког „Медвешчака“, а прича се да би прибојски рукометаши у било ком другом емсту засигурно победили, јер су загрепчани у Титовом родном емсту играли пред својим навијачима.
Данас за рукометну репрезентацију Србије игра Алем Тоскић из Прибоја, који је у овом граду започео сјајну каријеру, а данас је интернационалац у Македонији. Он је у овој репрезентацији рекордер са 140 наступа у дресу Србије, за коју је постигао преко 400 голова. Уз Тоскића, за репрезентацију Србије у Данској играју браћа Петар и Драшко Ненадић, изданци прибојске рукометне лозе и синови су Велибора Ненадића. Наиме, такође браћа Велибор и Александар Ненадић, бивши рукометаши Црвене звезде, били су и чланови рукометне репрезентације Југославије. Петар и Драшко, данас рукометни интернационалци, за себе кажу „да су Београдски Прибојци“, јер су детињство и младост најрадије проводили у Прибоју и „увек су се сматрали Прибојцима, изданцима чувене прибојске рукометне школе“.
Интересантно да је још један Прибојац, такође изданак рукометне школе са Лима, репрезентативац, али Босне и Херцеговине. Реч је о Мирсаду Терзићу најбољем рукометашу суседне државе.
Навијачи из Прибоја
[zooeffect A0JAtYL_Tu-V]
Neverovatan fotografski vremeplov
Ovu seriju nostalgičnih i pomalo jezivih fotografija napravila je Chino Otsuka , japanska umetnica- fotograf koja živi u Londonu. Koncept je prilično jednostavan: Ona sebe uz pomoć digitalnih tehnika ubacuje u
Настави са читањем „Neverovatan fotografski vremeplov“
EU PROGRES donirao Domu zdravlja Priboj kolposkop
Za potrebe Doma zdravlja Priboj (Službe za zdravstvenu zaštitu žena), Evropska unija i Vlada Švajcarske kroz Program evropskog partnerstva sa opštinama EU PROGRES donirali su Domu zdravlja kolposkop.
Aparat kolposkop služi za rano otkrivanje premaligniteta i maligniteta na grliću materice i neophodan je za kvalitetnu i sveobuhvatnu zdravstvenu zaštitu žena. Nabavkom kolposkopa povećaće se efikasnost u prevenciji bolesti grlića materice, unaprediti kvalitet i bezbednost rada i smanjiti procenat oboljevanja od raka grlića materice u opštini Priboj.
priboj.rs
Formiran Opštinski odbor BNS u Priboju
Juče je u Priboju , u sali Doma kulture održana izborna skupštine Opštinskog odbora Bošnjačke narodne stranke za Priboj.
Na radnom delu skupštine od strane 89 delegata izabrano je rukovodstvo Opštinskog odbora . Настави са читањем „Formiran Opštinski odbor BNS u Priboju“
PRIBOJ 033 – Godinu dana sa Vama !
Na današnji dan pre tačno godinu dana počeo je sa radom naš i Vaš portal www.priboj033.com – Priboj na dlanu. U prvoj godini objavili smo oko 500 članaka u raznim kategorijama i nepristrasno izveštavali sa gotovo svih dešavanja u Priboju.
U 2013. godini ostvarili smo preko 260000 pregleda, što za nas predstavlja veliki uspeh, jer je sam sajt zasnovan isključivo na volonterskom radu njegovih urednika.
Hvala na poverenju – mi smo tu za Vas !
Sela izumiru, rastu Beograd, Novi Sad i Niš
Ruralni krajevi se i dalje prazne, Srbija gubi bitku za seoske sredine, a rastu samo tri najveća grada. Šabac se za poslednje dve decenije smanjio za gotovo 10.000 ljudi, Priboj je izgubio 6.000 stanovnika, a Crna Trava se prepolovila, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku, objavljeni pre nekoliko dana. Beograd, Novi Sad i Niš jedini u Srbiji ne moraju da brinu hoće li ostati bez stanovništva.
Настави са читањем „Sela izumiru, rastu Beograd, Novi Sad i Niš“
Нови сјај хотела „Панорама“ на Златару
Нова Варош – Хотел „Панорама“ на Златару код Нове Вароши подсећа на своје најбоље дане, током новогодишњих празника овде је врвелокао у кошници. За дочек нове 2014. године објекат је био максимално попуњен, а према до сада уговореним аранжманима и интересовању које влада за зимски боравак и рекреацију у једином хотелу на Златару, одлична посета очекује се све до краја јануара, са попуњеношћу смештајних капацитета од преко 70 одсто.
Uvac preti da postane ekološka bomba
Šta sve dovodi do zagađivanja akumulacija sa kojih se vodom snabdeva petina Srbije. Ne kontroliše se ulivanje otpadnih voda, zona sanitarne zaštite, dohranjivanje ribe…
NAJVIŠE problema u zagađivanju akumulacionih jezera izazivaju divlja gradnja, ulivanje otpadnih voda, prihranjivanje ribe, nepoštovanje zone sanitarne zaštite od 500 metara.
Neke od akumulacija su pod nadzorom i u dobrom su stanju, ali ima i onih koje su na granici da postanu ekološke bombe.Jedna od takvih je Uvačko jezero, koje će ako se hitno ne preduzmu mere, za tri-četiri godine biti – mrtva voda!
– Kanalizaciona mreža Sjenice, otpadne vode iz klanice, mlekara i rudnika uglja Štavalj su zagadile polovinu jezera u kanjonu, 13 kilometara do Ledene pećine, pa je voda četvrte kategorije, a u donjem delu, ka brani HE „Uvac“ – treće kategorije – kaže Branko Bjelić, direktor Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Agencije za zaštitu životne sredine je prošle godine u četiri navrata merila kvalitet vode.
Otpadne vode donosi reka Grabovica, koja protiče kroz Sjenicu, i obližnja Vapa, dok je Uvac, čije je izvorište na Ozrenu, i dalje kao suza.
Strepi se i za sudbinu dva nizvodna jezera – Zlatarskog i Radonjskog, u kojima je voda – druge kategorije. Iz Radonjskog jezera snadbeva se Priboj.
Tri jezera na Uvcu – sa 550 miliona kubika, najveća su akumulacija vode za piće u Srbiji. Predviđano je da se u dogledno vreme, preko rzavskog sistema, snadbevaju gradovi Šumadije.
Akumulacija „Gruža“, sa koje se snabdeva Kragujevac, je u dosta dobrom stanju – kažu u kragujevačkom JKP „Vodovod“. Kvalitet vode proverava se svakodnevno.
Ipak postoje problemi, a jedan od njih je, kako kaže Obren Ćetković, direktor „Vodovoda“, divlja gradnja:
– Na samoj obali jezera izgrađen je veliki broj vikendica, čak i čitavo etno-selo. Zbog tih problema godinama se vode sudski postupci po zahtevu „Vodovoda“, ali ništa nije učinjeno. A i vlasnici zemlje u okolini jezera koriste veštačko i stajsko đubrivo koje može da dospe u jezero.
Građani Leskovca, Pirota i Kruševca ne treba da brinu.
– Leskovčani piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji – tvrdi, za „Novosti“, direktor „Vodovoda“ Zoran Stojanović. Nijedan rezultat analize vode, za dve i po godine, nije negativan.
– U neposrednoj zoni nismo dozvolili izgradnju objekata, kao ni poribljavanje. To je planinski kraj, gde nema obradive zemlje pa nema ni fosfora – objašnjava Stojanović.
Stanovnici Kruševca vodu koriste iz akumulacije „Ćelije“.
– Imamo vrhunsku tehnologiju – ističe, za „Novosti“, Slavica Mrfat, pomoćnik direktora JKP „Vodovod Kruševac“ – i možemo da budemo bezbrižni.
STROGE KAZNE ZAKOČILE BI DIVLJU GRADNJU
PROBLEM divlje gradnje i nedozvoljenih aktivnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta za vodosnabdevanje može zaustaviti strogim kaznama – kaže, za „Novosti“, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Ove akumulacije podležu strogim zahtevima nadzora.
Radović kaže da država vrši monitornig.
– Broj uzoraka u toku godine na ovim akumulacijama je dovoljan samo da bi se dobila opšta slika stanja, ali ne služi praćenju. Ovo je obaveza korisnika.
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:472457-Uvac-preti-da-postane-ekoloska-bomba
Entuzijazam u garaži
Priboj – Posle gromoglasno-jednoglasnog „sportski pozdraav – zdraaavo“, iz garaže pored kuće u pribojskom prigradskom naselju Banjski Čamac, u vlažno i hladno zimsko-limsko veče, uz veseli žagor i smeh, izlazi grupa od petnaestak dečaka i devojčica. Upravo je završen trening ving-čuna. Настави са читањем „Entuzijazam u garaži“
Poginuo otac Vlada Divca
Čačak — Milenko Divac, otac Vlada Divca, poginuo u udesu na putu Čačak-Užice, a majka Rada je povređena, rekli su Tanjugu u Prijepolju bliski prijatelji porodice Divac. Настави са читањем „Poginuo otac Vlada Divca“
Слаб земљотрес у Прибоју
07.01.2014. у 13:02 часова по локалном времену регистрован је земљотрес магнитуде 3.1 јединица Рихтерове скале на територији општине Прибој.
Интензитет у епицентру процењен је на IV степенa Меркалијеве скале. Земљотреси оваквог интензитета не изазивају оштећења на објектима у епицентралној области.
Координате епицентра: 43.46, 19.57
http://www.seismo.gov.rs/
Protest Užičana , (video)
Više stotina Užičana okupilo se ispred Gradske kuće kako bi Vladi republike Srbije i nadležnim ministarstvima skrenuli pažnju na problem koji se dešava u gradu Užicu. Настави са читањем „Protest Užičana , (video)“
Amerikanac kamiondžija pročitao Bilten pa došao u Priboj
Priče o „čudnom Amerikancu“ na Banji naterale su nas da odemo i potražimo ga .
Zatekli smo gosta kako zahvatajući vodu iz jaza doteruje svoju „drumsku krstaricu“ parkiranu Настави са читањем „Amerikanac kamiondžija pročitao Bilten pa došao u Priboj“
Божић чека на коленима, сама и у тешкој оскудици
