„Rešiti problem divljih deponija“
Radoinjsko jezero – netaknuto parče raja
Može vam biti usputna stanica, a možda poželite da se zauvek skrasite negde na obali Radoinjskog jezera, da uživate u letu beloglavog supa i učite se gostoprimstvu od Radoinjaca. Настави са читањем „Radoinjsko jezero – netaknuto parče raja“
Kalendar branja lekovitog bilja
U XIX i XX veku naučnim radom i hemijskim ispitivanjima utvrđeno je u kojoj je fazi razvoja izvesna biljka najbogatija lekovitim sastojcima. Takođe je otkriveno da lekoviti sastojci nisu uvek podjednako raspoređeni u svim biljnim organima. Po pravilu, u doba cvetanja biljka ima najviše lekovitih sastojaka u listovima i cvetovima, a na kraju vegetacije u podzemnim organima, plodovima, semenju i kori. Prema tome, od vremena berbe u mnogome zavisi i lekovitost biljke.
Prvi put snimljena Ledena pećina
U četvrtak 24. jula, u organizaciji Turističke organizacije Priboj, na Krnjači je boravila ekipa RTS-a koja je tom prilikom prvi put snimila čuvenu Ledenu pećinu. Настави са читањем „Prvi put snimljena Ledena pećina“
Odluka podelila vladajuću koaliciju
Skupština opštine Priboj usvojila predlog o gradnji više brane na Limu, za koju se strahuje da može da ugrozi FAP .
Priboj – Na sednici Skupštine opštine Priboj, koja je održana u ponedeljak, usvojen je predlog odluke o izmeni Plana detaljne regulacije za izgradnju male hifroelektrane „Rekovići“ na reci Lim . Izmeni plana, kako piše u materijalu koji su dobili odbornici, pristupa se zbog promene tipa, odnosno visine brane. Ovaj predlog, pored toga što je izazvao žučnu raspravu, doveo je do podela unutar vladajuće koalicije, pa su neki odbornici iz stranaka na vlasti glasali protiv predloga tvrdeći da će visoka brana ugroziti pogone Fabrike automobila u Priboju.
Promene na Rekovićima nisu površinske
Danas je održano 45. po redu zasedanje Opštinskog veća opštine Priboj. Bilo je planirano da tema prve tri tačke budu psi i mačke , (smanjenje populacije pasa i mačaka, njihovo „regulisanje“ i slično), ali pošto su zbog dorade , na predlog predsednika odložene, (tačke ne mačke), prva tačka današnjeg zasedanja bila je Настави са читањем „Promene na Rekovićima nisu površinske“
Meštani traže nadoknadu štete nastale izgradnjom mini-hidroelektrana na Bistrici
Graditelji potkopali obale, povadili kamenje i posekli drveće – potcenjujući ćudi reke
Ubijanje reka
Nemanja Stanković, novinar na TV Prva, emisija „Exploziv“, dobio je specijalnu nagradu za reportažu „Jošanica“, na međunarodnom festivalu dokumentarnog filma u Velikoj Plani.
Video-reportaža govori o uništavanju reka Jošanica i Samokovka izgradnjom hidroelektrana na njima .
Dogovor ili razlaz
Nakon što su radovi na izgradnji regionalne sanitarne deponije u blizini Nove Varoši već duže vreme zapali u ćorsokak zbog nedostatka para i neagilnosti lokalnih samouprava, ovo pitanje ponovo je aktuelizovano na poslednjem zasedanju novovaroškog lokalnog parlamenta. Настави са читањем „Dogovor ili razlaz“
Apel za nastavak gradnje sanitarne deponije „Banjica“
Gradnja sanitarne deponije za četiri opštine zapala u ćorsokak. Nesporazumi traju sedam godina, a tek osnovano preduzeće nema para. Настави са читањем „Apel za nastavak gradnje sanitarne deponije „Banjica““
Građani Priboja za sada piju vodu dobrog kvaliteta
PRIBOJ – Podvodne biljke koje su se pojavile na Radoinjskom jezeru za sada ne ugrožavaju snabdevanje građana Priboja vodom, koja je za sada dobrog kvaliteta, rekao je danas direktor JKP „Usluga“ Željko Ječmenica.
Radoinjsko i Zlatarsko jezero nalaze se nizvodno od jezera Uvac, u kome je prema preliminarnim rezultatima ispitivanja kvaliteta vode koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu, a koje su nedavno preneli mediji, voda tog jezera treće i četvrte, a na pojedinim mestima čak i pete kategorije, što znači da leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje.
Stanje jezera Uvac i prelivanje njegovih voda može da ugrozi i sudbinu Zlatarskog i Radoinjskog jezera, pošto se iz potonjeg snabdevaju stanovnici Priboja i okoline, nakon prerade u Fabrici vode u Jarmovcu.
U JKP „Usluga“ u Priboju, u čijem sastavu je i Fabrika za prečišćavanje vode u Jarmovcu, kažu da je snabdevanje gradana uredno, za sada bez problema, i da se pije zdrava voda.
„Potencijalna opasnost za Radoinjsko jezero postoji, odakle tridesetak hiljada stanovnika Priboja i okoline pije vodu“, rekao je Tanjugu Ječmenica.
On kaže da su upoznati sa problemom algi, ali da zvanično od strane Agencije za zaštitu životne sredine nisu obavešteni o eventualnim opasnostima od vode iz Radoinjskog jezera.
„Svakodnevno vršimo analizu kvaliteta vode preko Zavoda za javno zdravlje iz Užica, koji nas takode nije obavestio o eventualnim problemima, ali rezultati ispitivanja vode koju piju gradani Priboja su zadovoljavajući“, rekao je Ječmenica.
Dodaje da se fabrika vode redovno remontuje, i to uz pomoć visokotehnoloških sistema za prečišćavanje. Ukoliko bude problema sa kvalitetom vode iz Radoinjskog jezera, koja se prečišćava na Jarmovcu, odmah će se reagovati, najavio je on, istakavši da građani Priboja nemaju razloga za strah.
Kako je rekao, radnici JKP „Usluga“ iz Priboja svakodnevno na ovom jezeru prate situaciju, a ovo komunalno preduzeće i opština Priboj ne mogu da preduzmu nešto u vezi uklanjanja algi iz jezera, jer je ono na teritoriji susedne opštine Nova Varoš i pripada Drinsko-limskim hidroelektranama od kojih Pribojci kupuju vodu.
Potencijalna opasnost od zagađenja Priboja vodom iz Radoinjskog jezara slična je problemu sa jezerom Vrutci, odakle su se snabdevali stanovnici Užica.
Za stanje vode Uvačkog jezera odgovorne su klimatske promene, ali je najodgovorniji čovek jer su vode ugrožene mnogobrojnim divljim deponijama, kako na obalama jezera, tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i „donose“ najviše otpadnih voda.
Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, motorni čamci se koriste u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, a otpadne vode iz svih tih objekata idu u jezera, upozorio je nedavno pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić, a prenele „Večernje novosti“.
U Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ kod Nove Varoši već godinama upozoravaju na kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj.
Prema pisanju „Večernjih novosti“ u izveštaju biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine govori se o „masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja“.
U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru „konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke“.
Na Radoinjskom jezeru, prema ovom izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu čišćenje akumulacije, čak i njenog mulja.
Izvor: Tanjug
Alge zapretile kanjonu Uvca!
Rezultati ispitivanja vode uvačkog jezera pokazuju visok stepen zagađenja važnog vodozahvata. Problem sličan onom u Vrutcima, pa ova voda ni tokom leta nije bezbedna za kupanje.
AKO se hitno ne preduzmu mere, Uvačko jezero će za nekoliko godina biti mrtva voda! Da ovo strahovanje zaposlenih u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ nije bez osnova, potvrđuju i preliminarni rezultati ispitivanja kvaliteta vode akumulacije Uvačkog jezera, koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Rezultati, u koje su i „Novosti“ imale uvid, pokazuju da je voda u ovom jezeru treće i četvrte, a na nekim mestima i pete kategorije!
Zbog stanja Uvačkog jezera i prelivanja njegovih voda strepi se i za sudbinu dva nizvodna, Zlatarskog i Radoinjskog. Još davne 1979. godine sliv Uvca je proglašen za izvorište prvog ranga, a predviđeno je da se voda iz Zlatarskog jezera prebacuje u rzavski sistem za buduće snabdevanje Šumadije i Beograda pijaćom vodom, dok se vodom iz Radoinjskog jezera već snadbevaju žitelji Priboja, posle prerade u postrojenjima na Jarmovcu.
– To što je voda u Uvačkom jezeru treće i četvrte kategorije znači da je problem sličan onom u Vrutcima i da ova voda leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje – upozorava Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.
– Osim što je posledica klimatskih promena i vremena gradnje brane, odnosno neobavljenog čišćenja i remedijacije, za stanje vode Uvačkog jezera najodgovorniji je čovek! Kako saznajemo sa terena, vode Uvačkog jezera ugrožene su mnogobrojnim divljim deponijama kako na obalama jezara tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i „donose“ najviše otpadnih voda. Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, koriste se motorni čamci, a u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, čak i hoteli. Pitamo se samo gde idu otpadne vode iz svih tih objekata na vodozahvatu prve kategorije?
Filip Radović i Dejan Lekić
U Rezervatu „Uvac“ dodaju da su problematične i kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj. Ovaj ljudski nemar, nebriga i nepoštovanje sanitarnih propisa, kažu, izazivaju eutrofizaciju vode (najvidljivija posledica je takozvano cvetanje vode), pa dolazi do prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, što se negativno odražava na vodeni živi svet i kvalitet vode.
SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANjENA pitanje da li su žitelji Priboja ugroženi s obzirom na to da se snabdevaju pijaćom vodom iz Radoinjskog jezera, Radović i Lekić odgovaraju da se voda u postrojenjima prečišćava različitim tehnologijama i da je prečišćavanje bolje ukoliko se postrojenja redovno remontuju ili ako su, što je poželjnije, ugrađivani novi visokotehnološki sistemi za prečišćavanje.
Iako je ovaj proces, zasad, zaobišao Zlatarsko jezero, gde je voda druge kategorije, stručnjake zabrinjava izveštaj biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine o „masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja“. U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru „konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke“. Iako, u suštini, vodama čine dobro, ako se prenamnože izazivaju eutrofizaciju vode. Na Radoinjskom jezeru, sudeći po izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu nekoliko načina čišćenja akumulacije, čak i njenog mulja.
-Naš zadatak je da o ovim rezultatima ispitivanja kvaliteta voda obavestimo one koji upravljaju vodama, one koji brinu o kvalitetu vode za piće i one koji upravljaju akumulacijama, a na nadležnima je da sistemski regulišu pitanje otpadnih voda, divljih deponija, bespravno izgrađenih objekata na obalama jezera, pecanja i kupanja tokom leta – objašnjava Filip Radović, direktor Agencije. – Neophodno je, dakle, pojačati rad sanitarnih inspekcija i nadležnih u lokalnim samoupravama, ali i podizati svest građana o posledicama zagađenja životne sredine oko ovako važnih vodozahvata. Za saniranje stanja svih voda u našoj zemlji potrebno je više od 10 i po milijardi evra, a raspolaže se sa svega nekoliko milijardi dinara, zato je savest i odgovornost građana presudna za očuvanje voda kao resursa 21. veka. Verovali ili ne, ali i u najdemokratskijim zemljama, gde je ekološka svest građana mnogo veća nego u Srbiji, vodozahvati ovako visoke važnosti ograđeni su žicom kroz koju se propušta visokonaponska struja.
Izvor: Novosti – J. MATIJEVIĆ – D.GAGRIČIĆ, 26. februar 2014.
Planira se izgradnja četiri MHE u Priboju
Preduzeće za izvođenje građevinskih radova i projektovanje „Ozon gradnja“ iz Novog Sada odabrani je potencijalni investitor za izgradnju četiri male hidroelektrane u opštini Priboj. Настави са читањем „Planira se izgradnja četiri MHE u Priboju“
Sukobi na sednici Komisije za planove-izgradnja hidroelektrane Mramorije
Danas je uz verbalne sukobe nastavljena Javna sednica Komisije za planove na kojoj su trebalo da budu razmotrene primedbe na Nacrt plana detaljne regulacije za izgradnju hidroelektrane Mramorije na reci Lim . Sednica je prošli put prekinuta zbog Настави са читањем „Sukobi na sednici Komisije za planove-izgradnja hidroelektrane Mramorije“
Uvac preti da postane ekološka bomba
Šta sve dovodi do zagađivanja akumulacija sa kojih se vodom snabdeva petina Srbije. Ne kontroliše se ulivanje otpadnih voda, zona sanitarne zaštite, dohranjivanje ribe…
NAJVIŠE problema u zagađivanju akumulacionih jezera izazivaju divlja gradnja, ulivanje otpadnih voda, prihranjivanje ribe, nepoštovanje zone sanitarne zaštite od 500 metara.
Neke od akumulacija su pod nadzorom i u dobrom su stanju, ali ima i onih koje su na granici da postanu ekološke bombe.Jedna od takvih je Uvačko jezero, koje će ako se hitno ne preduzmu mere, za tri-četiri godine biti – mrtva voda!
– Kanalizaciona mreža Sjenice, otpadne vode iz klanice, mlekara i rudnika uglja Štavalj su zagadile polovinu jezera u kanjonu, 13 kilometara do Ledene pećine, pa je voda četvrte kategorije, a u donjem delu, ka brani HE „Uvac“ – treće kategorije – kaže Branko Bjelić, direktor Specijalnog rezervata prirode „Uvac“. Agencije za zaštitu životne sredine je prošle godine u četiri navrata merila kvalitet vode.
Otpadne vode donosi reka Grabovica, koja protiče kroz Sjenicu, i obližnja Vapa, dok je Uvac, čije je izvorište na Ozrenu, i dalje kao suza.
Strepi se i za sudbinu dva nizvodna jezera – Zlatarskog i Radonjskog, u kojima je voda – druge kategorije. Iz Radonjskog jezera snadbeva se Priboj.
Tri jezera na Uvcu – sa 550 miliona kubika, najveća su akumulacija vode za piće u Srbiji. Predviđano je da se u dogledno vreme, preko rzavskog sistema, snadbevaju gradovi Šumadije.
Akumulacija „Gruža“, sa koje se snabdeva Kragujevac, je u dosta dobrom stanju – kažu u kragujevačkom JKP „Vodovod“. Kvalitet vode proverava se svakodnevno.
Ipak postoje problemi, a jedan od njih je, kako kaže Obren Ćetković, direktor „Vodovoda“, divlja gradnja:
– Na samoj obali jezera izgrađen je veliki broj vikendica, čak i čitavo etno-selo. Zbog tih problema godinama se vode sudski postupci po zahtevu „Vodovoda“, ali ništa nije učinjeno. A i vlasnici zemlje u okolini jezera koriste veštačko i stajsko đubrivo koje može da dospe u jezero.
Građani Leskovca, Pirota i Kruševca ne treba da brinu.
– Leskovčani piju jednu od najkvalitetnijih voda u Srbiji – tvrdi, za „Novosti“, direktor „Vodovoda“ Zoran Stojanović. Nijedan rezultat analize vode, za dve i po godine, nije negativan.
– U neposrednoj zoni nismo dozvolili izgradnju objekata, kao ni poribljavanje. To je planinski kraj, gde nema obradive zemlje pa nema ni fosfora – objašnjava Stojanović.
Stanovnici Kruševca vodu koriste iz akumulacije „Ćelije“.
– Imamo vrhunsku tehnologiju – ističe, za „Novosti“, Slavica Mrfat, pomoćnik direktora JKP „Vodovod Kruševac“ – i možemo da budemo bezbrižni.
STROGE KAZNE ZAKOČILE BI DIVLJU GRADNJU
PROBLEM divlje gradnje i nedozvoljenih aktivnosti u zonama sanitarne zaštite izvorišta za vodosnabdevanje može zaustaviti strogim kaznama – kaže, za „Novosti“, Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine. Ove akumulacije podležu strogim zahtevima nadzora.
Radović kaže da država vrši monitornig.
– Broj uzoraka u toku godine na ovim akumulacijama je dovoljan samo da bi se dobila opšta slika stanja, ali ne služi praćenju. Ovo je obaveza korisnika.
Izvor: http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:472457-Uvac-preti-da-postane-ekoloska-bomba
Слаб земљотрес у Прибоју
07.01.2014. у 13:02 часова по локалном времену регистрован је земљотрес магнитуде 3.1 јединица Рихтерове скале на територији општине Прибој.
Интензитет у епицентру процењен је на IV степенa Меркалијеве скале. Земљотреси оваквог интензитета не изазивају оштећења на објектима у епицентралној области.
Координате епицентра: 43.46, 19.57
http://www.seismo.gov.rs/