Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Настави са читањем „Intervju sa Predsednikom opštine Priboj“
Prenosimo vam odlomak putopisa Pjera Lefevra sa njegovog putovanja za Carigrad gde je bio sekretar u pratnji Ašila Arlija, barona od Sansija. Ovde su opisi Foče, Boljanića, Taslidže (Pljevalja) a zatim opis prelaska Lima, prolaska kroz Prijepolje i noćenjem u Mileševi. Putovanje iz Dubrovnika do Carigrada se odigralo u avgusta 1611. godine.
U nedelju, trinaestog avgusta, pomenuti gospodar stiže na ručak u Tjentište, selo na maloj reci koja se zove Sutjeska, kraj Hercegovine, u zemlji Morlakiji. Tu ima još jenda druga reka koja se tri puta prelazi preko malih, drvenih mostova, a onda, kada se počneš penjati levo uz planinu, ona ti dođe sa desne strane. Rastući sve više, ova reka protiče između dve planine, plodne i lepe i najvećim delom obrasle šumom. I posle neka četiri sata puta, na obroncima pomenute planine, prelazi se reka koja se zove Drina (bar to joj je ime upisano u karti) preko jednog velikog drvenog mosta, dugog kao Rialto u Mlecima. Ovaj most izveden je na samo jedan luk sa potporama sa obe strane. Zatim, ostavljajući iza nas most i reku koja je tu zaokretala, prođosmo kroz jedno omanje selo, od nekih pet ili šest kuća, i idući obalom reke, posle nekih sat i po putovanja, sa naše leve ruke ukaza nam se grad Foča, a u rečenoj provinciji Hercegovini. Tu ima još jedan most koji prelazi preko reke koja se zove Ćehotina. Ovaj grad nije opasan nikakvim zidinama i može da ima nekih osam stotina kuća; sve su one od drveta, vrlo niske i bez prozora. Ima veliki broj malih džamija i kraj je dosta lep. U rečenom gradu moj gospodar zanoći u karavansaraju. To mesto je nalik na halu i namenjeno je za konačenje putnika. Tu bez muke može da se smesti tri stotine konja; sagrađen je od kamena i pokriven olovom. U ovom gradu proizvodi se velika količina noževa koji su cenjeni ne toliko zbog njihovog kvaliteta koliko zbog lepe izrade.
U ponedeljak, petnaestog avgusta, rečeni gospodar stiže na ručak u Ustikolinu, jedno mesto u rečenoj provinciji Hercegovini. Kada se napusti Foča penje se uz planinu koja je sva u šumi, voćnjacima, livadama sa žitom i u vinovoj lozi. Sve dovde je zemlja brdovita, sva u hrastovoj šumi, slabo naseljena, ali puna divljači, prepelica i divljih golubova kojih ima u izobilju. Potom rečeni gospodar pade na konak u Brahu, u provinciji Hercegovini. U tom mestu od kuća ima samo karavansaraj, namenjen za skloništa putnika, kakvi se nalaze po svoj Turskoj. Kraj pomenutog mesta, u podnožju planine, na levu ruku, nalazi se selo po imenu Čajniče, u kome se može naći sve što putniku može zatrebati.
U utorak, šesnaestog dana, avgusta meseca, rečeni gospodar pođe iz pomenutog mesta putem naspram vrata karavansaraja koji se penje uz planinu. I kako smo se polako penjali uz pomenutu planinu ukazivaše nam se brda okolnih planina i okolnih krajeva. I putujući putevima mučnim, krivudavima i neprohodnim stigosmo u mesto koje se zove Boljanići, u istoj provinciji Hercegovini. Kuće su u njemu, jedna od druge na milju razdaljine. U ovom mestu ima jedno pojilo za karavane i groblje u kome su nekada sahranjivani hrišćani, kako to videh po krstovima dignutim iznad grobova. Posle ručka naš gospodar krenu na put i zanoći u Taslidži (stari naziv grada za Pljevlja), gradu u istoj provinciji Hercegovini, koji ima oko četiri stotine ognjišta. U ovom gradu postoje tri džamije, dve su od kamena, i u jednoj od njih se nalazi lep šedrvan, a treća je od drveta. U ovom gradu imaju i dva karavansaraja, dosta prostrana i pokrivena olovom. Od Boljanića do pomenutog grada Taslidže zemlja je dosta obrađena. Na mestima gde nema voćnjaka zasađena je mlada šuma. Kraj je ipak više šumovit nego ogoljen i pun je malih vrela. Otprilike na dve milje pre nego se dođe u pomenuti grad, na vašu desnu stranu, nalazi se rečica koja teče dolinom. To je bio prvi grad u kome naiđosmo na pristojan svet koji se divljaše finoj izradi mačeva koje smo mi i pratnja nosili, a oni primitivniji među njima, podsmevahu se govoreći da su dugi noževi koje nosaše naša pratnja dobri da se od njih prave ekseri. Neki od njih koji seđahu u kafani kraj karavansaraja, pijući kafu, ponudiše nas istom kafom. Ali nađosmo da je vrlo lošeg ukusa.
U sredu, sedamnaestog avgusta, naš gospodar pođe iz Taslidže i napuštajući karavansaraj udari desnom stranom. Nastavismo put brdovitim krajem i skoro potpuno obraslim u čestar. Zatim, posle nekih četiri ili pet sati putovanja, siđosmo niz planinu koja bi duga za silaženje. Na kraju ove planine, sa naše leve strane, naiđosmo na jednu malu reku koja se mogla kamenom prebaciti. Krenuvši putem uz obalu reke,planina nam dođe sa leve a reka sa desne strane. Ta reka se zove Lim. Posle nekoliko sati putovanja, duž ove reke, pređosmo je preko drvenog mosta koji je bio na tri luka. Idući dalje putem, na nekoliko milja odatle, prođosmo kroz jedno tursko groblje i uđosmo u grad od nekih tri stotine ognjišta koji se zove Prijepolje. Ovaj grad nije opasan zidinama, kao ni prethodni gradovi; kuće su im građene od drveta i niske su kao i kuće drugih gradova. Ovaj grad prođosmo ne zaustavljajući se u njemu. Na izlasku iz grada naiđosmo na jedan most, dug oko dve stotine koraka, koji ide preko jedne planinske reke koja u to vreme nije imala mnogo vode, ali korito joj je bilo široko i okomito. Nekada njena voda naraste i ona teče silovito. A gore, na vrhu jedne okomite stene, nalazi se starinski zamak čije se kule nadvijaju nad provaliju. Nastavljajući dalje, posle neka dva sata putovanja, stigosmo u mesto Miloševo (Mileševa). U njemu se nalazi crkva Svetog Save, manastir pravoslavnih kaluđera, kojih ima dvadesetak na broju. Odosmo da ih vidimo.
Po zidinama, u unutrašnjosti manastira, mnogi putnici bejahu napisali svoje ime. Među njima i gospodin od Breva, što nas uveri da je gospodin od Lankoma, polazeći da preuzme poslanstvo, prošao ovuda, jer gospodin od Breva je bio među plemićima u njegovoj pratnji.
Ovi kaluđeri su loše obučeni i bedno žive. Imaju samo jednu košulju i mantiju sive boje kao kod francuskih franjevaca, otvorenu spreda sve do pupka. Na njoj nema ni pojasa ni dugmadi, tako da im se vidi ceo stomak. Kod većine njih ova mantija je pocepana na više mesta. Neki idu obuveni a neki bosi. Na glavi svi nose kapu na dva roga, izrezanui spreda i ljubičaste boje, sličnu onim našim kapama sa petlovim perjem. Nose vrlo dugačku kosu, koja im sva raščupana pada niz ramena. Kad se tome još dodaju njihova mršava lica, tuga ih je gledati. Uostalom, u unutrašnjosti njihove crkve dosta je uredno. Crkva je iznutra sva oslikana. Oprema za bogosluženje je u dosta jadnom stanju, većinom stara i islužena. Tu nam dadoše dosta crnih damaskih šljiva vrlo ukusnih. Kravansaraj nije nizašta; ali u njemu ima jedna dobra česma. Pošto smo unutra ostali jedno pola sata i pomolili se Bogu, popesmo se na konje i krenusmo prema planini. Otprilike na milju odatle, pomenuti naš gospodar ostade da zanoći u gradu od nekih sto ognjišta, koji se zove Mileševo, u istoj provinciji Srbiji. Na severu od ovog grada nalazi se ona visoka stena koju sam već opisao. Na njenom vrhu nalazi se zamak sa istim imenom kao rečeni grad ili pak Rocca partita. Utvrđen je dvostrukim zidom, a nema nikakvih opkopa, sem prirodnih, to jest provalije koje ga okružuju sa svih strana. Nad stenama vise, jedna uz drugu, više velikih četvrtastih kula u kojima niko više ne obitava. Zidovi pomenutog zamka su stari i napola srušeni. Čini se da je ovaj zamak davno građen; četvrtastog je oblika, spram njegove istočne strane uzdiže se jedna visoka planina koja ga nadvisuje, ali na koju se ne može izneti top zbog stene i provalija koje se nalaze ispod planine. Tuda protiče i jedan planinski potok.
(Kraj)
Originalna fotografija sa tekstom poternice stara 102 godine . Politički protivnici su se i tada proganjali. Na poternici na poleđini fotografije ova dva opasna momka piše:
Uz turističko oživljavanje Pribojske banje i velike šanse koje ima, nastavljeno je i otkrivanje njene prošlosti. Stručnjaci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture privode kraju ovogodišnja arheološka istraživanja oko manastira Svetog Nikole, potvrđujući značaj jednog od prvih osam episkopskih središta samostalne Srpske pravoslavne crkve.
Kroz naslage zemlje, kamena i maltera pri svakom arheološkom istraživanju Banje izroni nekoliko slojeva istorije. Ove godine arheolozi su istraživali monumentalnu srednjovekovnu trpezariju dužine 24 metra.
https://www.youtube.com/watch?v=DC8Yrkn4y_4&feature=youtu.be
„Pronašli smo nekoliko faza obnove. Trpezarija prati kontinuitet južnog obziđa manastirskog, podignuta je u vreme Vizantije, kada je Sveti Sava ovde postavio episkopsko sedište, bila je obnovljena u 14. veku tako da imamo dva nivoa života“, objašnjava arheolog savetnik u republičkom zavodu za zaštitu spomenika kulture Beograda, rukovodilac iskopavanja Marina Bunardžić.
O veličini i značaju govori i peć u kojoj je odjednom moglo da se ispeče 100 hlebova.
U malenom gradu Banja koji se sredinom 12. veka našao i na karti sveta arabljanskog geografa Idrizija, bile su i rudarske topionice.
„Kada se bakar istopi, on se sipa u modele za preradu i transport. Našli smo jednu kokilu u kojoj ima oko 10 kilograma metala“, kaže arheolog Radovan Bunardžić.
Manastir Svetog Nikole već ima bogatu zbirku crkvenih predmeta iz višedecenijskih istraživanja, a oni svetovni će u zbirke Pribojskog muzeja.
„Postoje predmeti od keramike koja je iz vizantijskog perioda, ali i razvijenog i kasnog srednjeg veka od 14. do 17. veka“, navodi direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić.
Polazeći od toga da je kroz stoleća svoje značajno mesto imala zbog manastira, ali i bogatstva lekovitih izvora, u Banji ulažu i u njih da bi uz duhovno postala značajno turističko mesto.
Vraćanjem zemlje izvora i objekata crkvi, započeta je rekonstrukcija, uređena su četiri bazena, za nastavak radova na hotelu čekaju se sredstva. Oživljavanje mesta zajednički su započeli crkva i opština.
„Mi smo samo u zadnjih godinu dana uložili u Pribojsku banju, negde oko milion i 400 hiljada evra, a planiramo da ulažemo u infrastrukturu, a kao primer efikasnosti je da smo građevinske dozvole za sve ove radove izdavali u roku ne dužem od 48 sati“, ističe predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
„Veliki je potencijal u Banji i siguran sam da će u narednih pet do 10 godina biti jedna od najznačajnijih banja u Srbiji“, kaže otac Marko Papić iz Mileševske eparhije.
Oko hiljadu gostiju sa strane, od toga 70 posto iz susednih zemalja za samo dvadesetak dana od kada Banja ponovo radi uz pune bazene to i nagoveštava.
Шире подручје Бање је права историјска и духовна ризница. Може се рећи да свака стопа чува древну прошлост ранохришћанску, средњовековну, и ону после Косовског боја, као и потоње из турских времена Настави са читањем „Саво Дерикоњић: Тамо где је столовала Војиновића лоза“
Priboj – Prošle nedelje su u Priboju boravili stručnjaci Centralnog instituta za konzervaciju iz Beograda kako bi započeli drugu fazu projekta na zaštiti srednjovekovne nekropole . Za projekat zaštite kamenih nadgrobnih spomenika prošle godine je uspešno konkurisao Zavičajni muzej u Priboju pa je Ministarstvo kulture Republike Srbije odobrilo sredstva. Настави са читањем „Ministarstvo kulture finansira radove“
Tražimo pomoć naših čitalaca da prevedu ako su u mogućnosti šta piše na razglednici, ako nisu u mogućnosti čitav tekst, onda bar deo koji je moguće pročitati. Unapred Vam se zahvaljujemo!
U međuvremenu nam je na našu facebook stranicu dostavljen prevod teksta sa francuskog, iako je sam tekst sa razglednice slabo čitljiv. Uradila ga je Neda Đenisijević , i on ovako izgleda:
„Draga gospođice. Zahvaljujem vam se na tako ljubaznim čestitkama povodom Nove godine. Bio sam iznenađen videvši da Vi i dalje mislite na tog gospodina (Otoa ?), (njega ?) koji to, verovatno, ne ceni. Jedva čekam da vam pošaljem razglednicu iz Turske, povodom izleta i obećavam vam da ću prestati da obilazim ostale zemljice koje smatram opasnim u ovom trenutku. Molim vas, izrazite najdublje naklonosti (prenesite najiskrenije pozdrave) vašoj majci, sestri, deki i baki.
Vama veran.“
“Chère mademoiselle. Je vous remercie bien de vos souhaits si aimables à cause du nouvel an. J’étais bien surpris de voir que vous penser encore à ce monsieur (Otto ?), (lui ?) ne le mérite pas peut-être. Je me hâte de vous envoyer une carte à vous de la Turquie à cause d’une excursion et je vous promets de laisser (suivre) des autres de mon petit pays que je (pense) dangereux pour le moment. Je vous prie d’exprimer à votre mère, soeur et grands-parents (?) mes amitiés les plus profondes. Votre affectueux serveur“
Ostaje misterija ko je poslao razglednicu iz jedne male kasabe Osmanskog carstva i kome u Francuskoj, kao i kuda ga je put nosio… To verovatno nikada nećemo saznati, ali uskoro vas na ovim stranicama očekuje putopis jednog francuskog putnika iz 16. veka kroz naše krajeve.
U POTRAZI za rasutim blagom srpskih srednjovekovnih manastira, malobrojni su istraživači kojima se posrećilo da pronađu „ključ“ i otvore narodne riznice. Taj čudesni blagoslov, pre četiri decenije, imala je Mirjana Šakota, istoričar umetnosti Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture Srbije. Tokom arheoloških radova na manastiru Svetog Nikole u Pribojskoj Banji, Šakota je ispred oltara crkve Uspenja presvete Bogorodice, sa kolegama otkrila 40 crkvenih predmeta od srebra i zlata.
– Posle 280 godina, svetlost dana „ugledale“ su ripide, kivoti, kadionice, putiri, čaše, konfetnici, vodički, ručni i naprsni krstovi, kašike i panagije – otkriva „Novostima“ Marko Papić, protojerej stavrofor iz Priboja. – Većina stručnjaka, najvrednijim predmetima riznice smatra par ripida od pozlaćenog srebra, koje je manastiru 1559. i 1560. godine darovao Makarije Sokolović, prvi patrijarh 1557. godine obnovljene Pećke patrijaršije. On je, inače, često boravio u ovom manastiru, kako je zapisano „zbog zdravlja, a i važnih poslova iz života Patrijaršije i Crkve“.
Lepotom i finoćom izrade, pažnju pleni i kivot od pozlaćenog srebra, dar dabarskog mitropolita kir Josifa iz 1573. godine, kao i srebrne kadionice, pozlaćeni putiri, darohranilica i krst od srebra i gorskog kristala.
– Pojedini istoričari umetnosti smatraju da su posebna vrednost riznice našeg manastira srebrne i zlatne pričesne kašike koje, kažu, nemaju čak ni veliki evropski muzeji. Od pet raritetnih kašika, dve su takozvanog apostolskog tipa, jednu je lično koristio vojskovođa Stefan Sabo i ima njegov grb, a preostale dve potiču iz Venecije – kaže naš sagovornik.
Papić naglašava da riznica manastira ima i numizmatičku i zbirku keramičkih predmeta.
– Riznice su zakopavane u teškim danima i godinama, obično pred naletom vojski koje su pljačkale sve vredno što bi zatekle u manastirima. I sudbina monaha bila je neizvesna, ali se obično dešavalo da neki od njih preživi i kasnije riznicu otkopa i vrati u manastir. Međutim, očigledno je da monasi koji su zakopali ovu riznicu, ta teška vremena nisu preživeli – kaže Papić i naglašava da je Mirjana Šakota smatrala da je sklonjen još jedan kovčeg sa blagom ovog manastira.
I ovo blago, pronađeno 1974. godine, bilo je deo postavke Muzeja srpske pravoslavne crkve u Beogradu više od 30 godina. Vraćeno je 2007. godine tamo gde pripada, manastiru u Pribojskoj Banji.
EPISKOPIJA SVETOG SAVE
– NAŠA svetinja je u istoriji poznata kao manastir Svetog Nikole u Dabru, a u hijerarhiji srpske crkve pripada joj peto mesto. Ne zna se tačno kada je podignuta, ali se pouzdano zna da je u vreme Svetog Save manastir bio ugledno monaško središte. Štaviše, godinu posle dobijanja autokefalnosti, Sveti Sava je ovaj manastir odredio za središte jedne od sedam novih episkopija samostalne srpske crkve – otkriva Papić i naglašava da je manastir bio i srednjovekovni centar pismenosti budući da je tokom poslednjih arheoloških istraživanja otkriven divit, luksuzni pisarski srebrni pribor koji se sastoji od dva stila za pera i mastionice sa očuvanim okamenjenim mastilom.
| TRI CRKVE – MANASTIRSKI kompleks čine tri crkve posvećene Svetom Nikoli, Uspenju presvete Bogorodice i Svetom Iliji, što se sreće samo još u Pećkoj patrijaršiji, koja ima četiri crkve. O važnosti bisera „na svetim vodama Lima“ svedoči i to što su ga gradili i obnavljali kralj Uroš Prvi i Stefan Dečanski, da se o njemu starala vlastelinska porodica Vojinovića sve do njihovog poslednjeg izdanka Nikole Altomanovića – kaže Papić. |
Vecernje Novosti,
J. MATIJEVIĆ, Foto D. Milovanović
Tragom hajduka i propale trgovine
Novi broj srpskog izdanja magazina “National Geographic” donosi priču o ledenoj pećini u Krnjači kod Priboja, na obroncima planine Ožalj. O ovom prirodnom fenomenu i utiscima koje nose iz Lednice govore autorka teksta Dragana Nikoletić i fotograf Marko Stamatović. Pećinu su slučajno pronašli nakon što je lokalnom agi nestao konj. U pećini su pored životinjskih nađeni i ljudski ostaci.
Izvori: National Geographic, Priboj033
PRIBOJ – Istorijska nalazišta na iskopinama manastira Svetog Georgija u selu Mažići kod Priboja, prema onome što je do sada pronađeno i otkriveno i sudeći po tvrdnjama stručnjaka, govore da su Srbi još u 12. i 13. veku radili najsloženije operacije na ljudskoj lobanji i to vrlo uspešno.
Saznanja govore da su Srbi mnogo pre Nemaca, savremenije i uspešnije lečili ljude, a dokazano je i da je u manastiru Svetog Nikole Dabarskog, koji se nalazi u Pribojskoj Banji, takode postojalo lečilište.
Arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju Savo Derikonjić rekao je Tanjugu da je ono što je otkriveno zaista epohalno – u manastiru je postojala bolnica, a u njoj medicinski instrumenti, koji se ne razlikuju mnogo od današnjih.
Donedavno se mislilo da je čuveni turski putopisac Evlija Čelebija, koji je boravio u manastiru u selu Mažići 1620. godine, preterivao u opisu onoga što je video i zatekao, ali arheološki nalazi to sve potvrduju.
„Ovaj starinski manastir leži na visokom bregu koji okružuje reka Lim. U njemu ima više od pet stotina kaluđera, a okolni stanovnici su Srbi i Bugari. Ušao sam u ovaj divni manastir da bih ga mogao pažljivo razgledati i razgledao sam ga. U njemu ima jedna ćelija u koju sam takođe želeo da udem, ali mi, siromahu, jedan mladi duhovnik ne dade da udem”, napisao je Čelebija u svom putopisu o boravku u manastiru Mažići kod Priboja.
Više je nego jasno i zašto kaluderi nisu dozvolili Turskom putopiscu da udJe u jednu posebnu ćeliju.
„To je u stvari bio ulaz u manastirsku bolnicu, koja je brižljivo čuvana od radoznalaca. A Evlija Čelebija bio je i turski špijun, koji je davao obilje podataka svojoj carevini koja je u to vreme vladala ovim prostorima”, objašnjava Savo Derikonjić, arheolog i direktor Zavičajnog muzeja u Priboju.
„Ono što smo otkrili zaista je epohalno. Uz medicinske instrumente, preteče današnjih hirurških instrumenata koji se mnogo ni danas ne razlikuju od ovih savremenih, pronašli smo ostatke pokojnika istražujući do sada 165 grobova srednjovekovne nekropole i jasno utvrdili da su kod desetina njih vršeni u 12. i 13. veku, ali i kasnije, sve do 18. veka i paljevine manastira, vrlo složeni hirurški zahvati, poput vrlo složenih operacija na ljudskoj lobanji. Neki su lečeni, a nekima su vidane rane nakon teških bitaka i ranjavanja. Imamo dokaze da su mnogi od njih živeli nakon operacija još godinama. Prema našim procenama, oko manastirskog kompleksa je najmanje dve hiljade skeleta, a reč je uglavnom o onima koji su tu lečeni i operisani”, naveo je Derikonjić u izjavi Tanjugu.
Samo na prostoru jedne sonde registrovano je više od sto skeleta različite starosti i pola. Na tim ostacima, posebno lobanjama pokojnika, vidljive su operacije, kod jednog je pronađeno liveno bronzano dugme koje najverovatnije pripada 12. veku, kao i dva dubrovačka denara iz sredine 13. veka.
„Pronašli smo instrument za izvlačenje metaka sa svrdlom, koji potiče oko 1520. godine, ovaj instrument iz manastira Svetog Georgija je sedam milimetara duži od sačuvanog analognog primerka koji se nalazi u Germanskom nacionalnom muzeju u Nirnbergu. Zatim, mali hirurški šestar iz 15. veka, i viljušku za amputaciju iz 16. veka. Ono što je za nas bilo zaista začudujuće i epohalan pronalazak su naočare lenonke, kakve je nosio čuveni Bitls Džon Lenon. Ove naočare, kao funkcionalno pomagalo u operacijama, potiču iz 15. veka, sa okvirima od profilisanog bakra i malim elipsoidnim alkama za prihvatanje. Očigledno da je reč o najstarijim naočarama lenonkama”, ističe Derikonjić.
On kaže da su u poslednje vreme, nakon obnove manastira Mažići, na žalost, stala istraživanja manastirske bolnice. A stalo se zbog srpskog posla, pošto jedan meštanin na čijem je imanju jednim delom manastirski kompleks traži velike pare i stanove za decu da bi ustupio to parče zemlje arheolozima radi prekopavanja i istraživanja.
Inače, i svet je već pokazao veliko interesovanje za epohalna medicinska otkrića u manastiru Mažići, bila je planirana čak i izložba pronađenih predmeta i medicinskih instrumenata u Budimpešti, ali što zbog nedostatka para, ali i zastoja u nastavku istraživanja, ova otkrića koja menjaju istoriju medicine i u Evropi, ali i u svetu, ostaće još neko vreme tajna.
Predlog novog grba opštine Priboj , koji je izradio heraldički umetnik LJubodrag Grujić, usvojila je Komisija za utvrđivanje obeležja opštine Priboj. Detaljno i zvanično objašnjenje heraldike grba objaviće Komisija. Mi vam predstavljamo nezvaničnu varijantu delova objašnjenja velikog grba .
Настави са читањем „Objašnjenje heraldike novog grba Priboja / nezvanična varijanta“
Osnovna škola „Nikola Tesla“ iz Pribojske Banje proslavlja ove godine 160 godina postojanja. U cilju obeležavanja tog jubileja osmišljena su različita obrazovna, kulturna i sportska dešavanja . Ona se odvijaju od 16-22. maja , a biće završena centralnom proslavom na Dan škole 22.maja . Настави са читањем „Obeležavanje jubileja u OŠ „Nikola Tesla“- 160 godina“