Саво Дерикоњић: Тамо где је столовала Војиновића лоза

Шире подручје Бање је права историјска и духовна ризница. Може се рећи да свака стопа чува древну прошлост ранохришћанску, средњовековну, и ону после Косовског боја, као и потоње из турских времена

Разговарала Биљана Живковић

Западна Србија и Полимље заузимају значајно место у српској историографији. Довољно је навести да је прва српска држава управо настала у Полимљу и долини Ибра и да српска властела углавном потиче из ових подручја. Разлози за то су многобројни: од географског положаја, чињенице да је Полимље вододелница између два слива: Јадранског и Црноморског, до економских јер се у овој области налазе значајна рудна богатства, у околини Прибоја, Пријепоља и Берана. Све су то разлози миленијумског насељавања овог подручја различитим људским заједницама, почев од палеолитских ловаца, преко неолитских земљорадника и сточара до металнодопских рудара, заједница римског периода и средњег века. На простору овог дела Полимља, односно на територији општине Прибој, евидентирани су остаци живота људских заједница током средњег неолита (локалитет Лука у Саставцима) где су пронађени трагови старчевачке културе. У винчанском периоду (млађи неолит и старији енеолит) евидентирани су остаци на више локалитета: Подкућница и Равна коса у Забрњици, Жидовска градина у Кукуровићима, Градина у Калуђеровићима, Челина и Калуђерско поље у Прибоју, Кула – Градац и Шћеповића поље у Кратову, објашњава мр Саво Дерикоњић, директор Завичајног музеја у Прибоју о дабарском крају као извору православља и српске културе.
После најновијих истраживања у атару села Рутоши, код Прибоја, пронађени су остаци средњовековног града у којем је столовала знаменита српска лоза Војиновића. Шта нам можете рећи о тим открићима?
Помало звучи сензационалистички информација о открићу града Војиновића. Истина је да се у Рутошима налазе Војиновића двори у засеоку Бјелића, испод падина Оштрика. Сада се на остацима двора налазе њиве, ливаде и неколико кућа. Приликом пољопривредних радова наилази се на грађевинске остатке двора. Претпоставља се да је град Оштрик, на истоименом брду, био утврђење и одбрамбени посед Војиновића, племенитог српског рода. За постојање двора и утврђења зна се већ више децен

Извор: „Печат“