Објављено

Uhapšeni lopovi, pelješili od Uba do Priboja

Posle R.R. (64) iz Gornjeg Milanovca, koji se nalazi u pritvoru zbog 34 teške krađe, policija u Užicu uhapsila je i njegovog saradnika T.T. (48) iz Beograda koji je učestvovao u 12 krađa.

policija-45R.R. kome je određen prtivor do 30 dana sumnjiči se da je u periodu od 2010. do 2014.  pelješio prodavnice, upadajući u njih noću, u Ubu, Gornjem Milanovcu, Lučanima, Arilju, Požegi, Kosjeriću, Bajinoj Bašti, Užicu, Čajetini i Priboju. Saučesnik u 12 krađa bio mu je T.T. i to prošle godine kada su zajednički provaljivali u prodavnice u Užicu, Čajetini, Kosjeriću i Bajinoj Bašti.

T.T. je uhapšen u Beogradu na osnovu naredbe sudije za prethodni postupak Trećeg osnovnog suda. U njegovom stanu pronađen je alat koji će biti podvrtnug veštačenju kako bi se utvrdilo da li su njime dvojica provalnika obijala vrata pre nego što su upadala u prodajni prostor i krala cigarete, konditorske proizvode, meso i alkoholna pića.

Sumnja se da je deo ukradenih cigareta prodat u Beogradu u radnji 42-godišnjeg D.Š. koji je saslušan u svojstvu osumnjičenog za krivično delo prikrivanje. On se tereti da je od R.R. kupovao cigarete po neralno niskim cenama a zatim ih po redovnoj tarifi prodavao u svojoj radnji.

Izvor. Westinfo

Објављено

Sedišta: Nastavljen generalni štrajk, fabrici uključena struja

PRIBOJ – Radnici Fabrike sedišta u restrukturiranju iz Priboja nastavljaju generalni štrajk u koji su stupili 2. marta, ali za sada neće izlaziti iz kruga preduzeća, niti će dolaziti pred zgradu opštine, kako su ranije najavljivali, saopštio je danas Štrajkački odbor ovog preduzeća.

sedistaFabrici je jutros, kako se navode iz Štrajkačkog odbora, priključena struja, koja je bila isključena pre pet meseci zbog neplaćenog duga Elektrodistribuciji Priboj od preko 1,6 miliona dinara.

Struja je priključena pošto je predsednik opštine Priboj, Lazar Rvović obezbedio novac. Međutim, od danas u Fabrici sedišta nema vode zbog pucanja cevi, a fiksni telefoni odavno ne rade zbog duga Telekomu Srbije.

Generalni štrajk 55 radnika Fabrike sedišta iz Priboja se nastavlja sve dok Odbor direktora ovog preduzeća ne podnese ostavku, piše u današnjem saopštenju Štrajkačkog odbora. Odbor direktora, kako sada stoje stvari, ne namerava da podnese ostavku.

Među zaposlenima u fabrici ima podela, pošto zahteve Štrajkačkog odbora podržava 37 od ukupno 55 zaposlenih.

Inače, radnici Fabrike sedišta iz Priboja nisu primili zarade od marta prošle godine, a duguje im se i preko 30 plata za period od 2002. do 2010. godine.

Neizvesno je hoće li radnici ove fabrike uskoro primiti dva minimalca koliko je u zahtevima tražio Štrajkački odbor. Oni takođe zahtevaju overu zdravstvenih knjižica i da im se obezbedi posao.

Zaposleni u preduzeću već mesecima ne rade iako imaju posla za 44 ugovorena kompleta sedišta za Rumuniju vrednosti 15.000 evra, a za kupce iz Beograda i Niša vrednost naručenog posla je 13.500 evra. Fabrika sedišta potražuje dug od 35.000 evra za robu izvezenu u Italiju, dodaje se u saopštenju.

Izvor: TANJUG

Објављено

Priboj: Osumnjičeni za prevaru Fonda za razvoj Srbije

Protiv dve osobe iz Priboja, osumnjičene za prevaru Fonda za razvoj Srbije, Policijska uprava u Prijepolju je podnela prijave.

Policija je danas saopštila da je prijava zbog prevare podneta protiv D.S. i D.D, dok je protiv P.L. prijava podneta zbog podstrekivanja.

novac_dinar_2652U saopštenju se navodi da sumnja da je D.S, kao odgovorno lice u privrednom društvu „Danispa“ iz Priboja, 2008. godine prikazivanjem lažnih činjenica sačinio poslovnu dokumentaciju na osnovu koje mu je Fond za razvoj Srbije odobrio namenski kredit za pokretanje proizvodnje betona od 1,6 miliona dinara.

Takođe se sumnja da je D.D. kao ovlašćeno lice u istom privrednom društvu, marta 2009. godine, prikazivanjem lažnih činjenica i uz prethodne instrukcije P.L, zaključio ugovor o preuzimanju duga preduzetničke radnje „Akademik“ iz Priboja prema privrednom društvu „Voda Vrnjci A.d.“ iz Vrnjačke Banje od 4.116.773,33 dinara.

Nakon toga je „Danispa“ Priboj obustavila sva plaćanja i otišla u stečaj sa namerom da se izbegne plaćanja preuzetih obaveza, navodi se u saopštenju Policijske uprave.

 

Izvor: blic.rs

Објављено

Građani Priboja za sada piju vodu dobrog kvaliteta

PRIBOJ – Podvodne biljke koje su se pojavile na Radoinjskom jezeru za sada ne ugrožavaju snabdevanje građana Priboja vodom, koja je za sada dobrog kvaliteta, rekao je danas direktor JKP „Usluga“ Željko Ječmenica.

Radoinjsko i Zlatarsko jezero nalaze se nizvodno od jezera Uvac, u kome je prema preliminarnim rezultatima ispitivanja kvaliteta vode koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu, a koje su nedavno preneli mediji, voda tog jezera treće i četvrte, a na pojedinim mestima čak i pete kategorije, što znači da leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje.

Stanje jezera Uvac i prelivanje njegovih voda može da ugrozi i sudbinu Zlatarskog i Radoinjskog jezera, pošto se iz potonjeg snabdevaju stanovnici Priboja i okoline, nakon prerade u Fabrici vode u Jarmovcu.

U JKP „Usluga“ u Priboju, u čijem sastavu je i Fabrika za prečišćavanje vode u Jarmovcu, kažu da je snabdevanje gradana uredno, za sada bez problema, i da se pije zdrava voda.
„Potencijalna opasnost za Radoinjsko jezero postoji, odakle tridesetak hiljada stanovnika Priboja i okoline pije vodu“, rekao je Tanjugu Ječmenica.

On kaže da su upoznati sa problemom algi, ali da zvanično od strane Agencije za zaštitu životne sredine nisu obavešteni o eventualnim opasnostima od vode iz Radoinjskog jezera.
„Svakodnevno vršimo analizu kvaliteta vode preko Zavoda za javno zdravlje iz Užica, koji nas takode nije obavestio o eventualnim problemima, ali rezultati ispitivanja vode koju piju gradani Priboja su zadovoljavajući“, rekao je Ječmenica.

Dodaje da se fabrika vode redovno remontuje, i to uz pomoć visokotehnoloških sistema za prečišćavanje. Ukoliko bude problema sa kvalitetom vode iz Radoinjskog jezera, koja se prečišćava na Jarmovcu, odmah će se reagovati, najavio je on, istakavši da građani Priboja nemaju razloga za strah.

Kako je rekao, radnici JKP „Usluga“ iz Priboja svakodnevno na ovom jezeru prate situaciju, a ovo komunalno preduzeće i opština Priboj ne mogu da preduzmu nešto u vezi uklanjanja algi iz jezera, jer je ono na teritoriji susedne opštine Nova Varoš i pripada Drinsko-limskim hidroelektranama od kojih Pribojci kupuju vodu.

Potencijalna opasnost od zagađenja Priboja vodom iz Radoinjskog jezara slična je problemu sa jezerom Vrutci, odakle su se snabdevali stanovnici Užica.

Za stanje vode Uvačkog jezera odgovorne su klimatske promene, ali je najodgovorniji čovek jer su vode ugrožene mnogobrojnim divljim deponijama, kako na obalama jezera, tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i „donose“ najviše otpadnih voda.

Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, motorni čamci se koriste u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, a otpadne vode iz svih tih objekata idu u jezera, upozorio je nedavno pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine Dejan Lekić, a prenele „Večernje novosti“.

U Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ kod Nove Varoši već godinama upozoravaju na kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj.

Prema pisanju „Večernjih novosti“ u izveštaju biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine govori se o „masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja“.

U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru „konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke“.

Na Radoinjskom jezeru, prema ovom izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu čišćenje akumulacije, čak i njenog mulja.

Izvor: Tanjug

Објављено

Za vodosnabdevanje Starog Priboja 3,8 miliona od države

Priboj je jedna od 17 opština čije projekte je Ministarstvo građevinarstva i urbanizma izabralo na konkursu za finansiranje i sufinansiranje projekata za uređenje i poboljšanje infrastrukture.

Projekat vodosnabdevanja Starog Priboja, koje je Ministarstvo podržalo, podrazumeva da se ovo naselje priključi na gradski vodovodni sistem. Ovim bi se onemogoćilo korišćenje kaptiranih izvora kojim ne gazduje JKP “Usluga”, a  30 domaćinstava bi dobilo gradsku vodu.

Time bi se eleminisale pojave smanjene količine vode i korišćenje neispravne vode. Širenjem gradskog vodovodnog sistema poztivno bi uticalo na širenje stambene zone. Obezbedio bi se novi broj priključaka gradske vode a time i veća naplata. Uže gradsko jezgro bi bilo potpuno pokriveno gradskom vodom.

Ukupna vrednost projekta je 3.800.000,00 dinara, od čega će država finansirati 3.040.000.00 dinara a opština Priboj 760.000,00 dinara.

Izvor: westiinfo.rs

Објављено

Генерални штрајк у Фабрици седишта у Прибоју, најављен протест испред Скупштине општине

Прибој – Радници Фабрике седишта у Прибоју, њих 55, ступили су у генерални штрајк, захтевајући да им се исплате два минималца, овере здравствене књижице, обезбеди посао и услови за рад, будући да им је струја искључена још пре три месеца.

Како је данас у име Штрајкачког одбора саопштио Зоран Гавриловић, штрајкачи ће проширити листу захтева и затражити оставку директора. „Обратили смо се и председнику општине, Лазару Рвовићу, да нас подржи, али и ургира за решење наших проблема у Влади Србије и ресорним министарствима“, навео је он. sedistaПрема његовим речима, уколико се захтевима радника не изађе у сусрет они ће штрајк радикализовати и 5. марта организовати протест испред зграде Скупштине општине Прибој.

Гавриловић је подсетио да је већински власник Фабрике седишта из Прибоја држава, са уделом у власништву од преко 80%, а штрајкачи траже и одлагање већ заказане Скупштине акционара због генералног штрајка у овом предузећу.

Глас западне Србије

Објављено

„Сису“ или резервно решење за ФАП?

Прибој – Након јучерашњег саопштења Владе Србије да је Финска компанија „Сису ауто“ упутила Владииницијалну понуду за преузимање ФАП-а из Прибоја, у овом граду и некадашњем камионском гиганту, иако нема званичних саопштења синдиката и локалних власти, овај потез везан за судбину ФАП-а није донео ни много задовољства, али ни незадовољства. Истини за вољу, Прибојци су очекивали поновни долазак немачког „Мерцедеса“, али то се није десило.
Sisupolar1-thumb-448x297-104083Радници ФАП-а су од јутрос обавештени од стране пословодства фабрике да на посао не долазе у понедељак 3. марта, како је требало, јер им је продужено  плаћено одсуство до даљњег и они ће бити позвани на посао када их о томе обавести пословодство.
Иначе, запослени у  ФАП-у, уз мање прекиде, су на плаћеном одсуству још од пролећа прошле године, што се образлаже од стране пословодства рационализацијом и штедњом енергије, јер је у овом предузећу производња камиона и резервних делова  била симболична.
Радници  ФАП-а, њих око 800,  у матичном предузећу, изразили су задовољство због одлуке Владе Србије да ће на свим својим производима и онима које буде радио по документацији и технологији Финског „Сису аута“ задржати своје име и бренд познат широм света. Међутим, забринутост изазива чињеница да ФАП мора измирити све своје финансијске обавезе које су се гомилале годинама и које нису мале, а није саопштено колико оне тачно и износе. Доста се, истина незванично, коментарише и одлука Владе Србије да ткз. ФАП-ова зависна предузећа – ФАП Ливница, ФАП ДОО „Стан“ и ФАП ДОО „Лим“ морају под хитно бити издвојена из састава матичног. Како сазнајемо ФАП Ливница из Пријепоља ће наставити посао на реструктурирању и потрази за стратешким партнером и купцем, ФАП ДОО „Лим“ ће покушати да настави своју туристичку и угоститељску делатност, док ће великих  проблема бити са ФАП ДОО „Стан“, где има доста запослених који су ранијих година примани без икаквих критеријума и по жељама бивших руководилаца ФАП-а.
Иначе, јуче смо сазнали у ФАП-у да Радна група за ФАП и Влада Србије, уколико преговори са Финским „Сису аутом“ којим случајем заврше неуспешно, у шта више готово нико не верује, они имају и резервну варијанту за приватизацију ФАП-а и проналазак стратешког партнера.
Глас западне Србије
Објављено

Veliki uspeh mladih fizičara iz OŠ Desanka Maksimović

Posle više od petnaest godina, Priboj ima predstavnika na republičkom takmičenju iz fizike. Najzaslužniji za ovaj uspeh su Veljko Kotlaja, učenik šestog razreda OŠ „Desanka Maksimović“, i predmetni nastavnik Bratislav Bojanić.

U nedelju, 2.marta, u OŠ „Milosav Stiković“ na Kolovratu u Prijepolju održano je okružno takmičenje  iz Fizike. Učestvovalo je 65 učenika iz Zlatiborskog okruga koji su se plasirali na osnovu rezultata sa opštinskog takmičenja.

fizika

Učenici iz Priboja, iz OŠ „Desanka Maksimović“ su postigli odlične rezultate.

U konkurenciji šestog razreda Veljko Kotlaja je osvojio drugo mesto, a Sandra Simović i Aleksandar Jaćimović pohvalu. Kod sedmog razreda odlično drugo mesto je osvojila Jelena Lučić, dok je Lazar Tanasijević zauzeo treće mesto. Svim učenicima predmetni nastavnik je Bratislav Bojanić.

Prema njegovim rečima, rezultati su iznad proseka i verovatno najbolji desetak i više godina unazad. Čekaju se zbirni rezultati takmičenja za čitavu Srbiju, a prvih sto učenika će se kvalifikovati za republičko takmičenje: „Biće teško pored specijalnih odeljenja matematičke gimnazije. Čeka se bar 7 dana za konačne rezultate“, rekao je za naš portal nastavnik fizike  Bratislav Bojanić.

Za kraj i jedna, po nas u Priboju, ni malo lepa informacija. Naime, za nevericu je podatak do koga smo došli, da OŠ „Milosav Stiković“ na Kolovratu ima više učenika od bilo koje osnovne škole u Priboju. Mislimo o tome!

U petak, 7. marta, na sajtu Društva fizičara Srbije su izašli zbirni rezultati za okružno takmičenje iz Fizike za osnovne škole i određene su granice za prolazak na državno takmičenje. Posle više od petnaest godina jedan učenik iz Priboja je uspeo da se plasira na republičko takmičenje. Najzaslužniji za ovaj veliki uspeh su Veljko Kotlaja, učenik VI razreda OŠ „Desanka Maksimović“, i predmetni nastavnik Bratislav Bojanić, dok je Marija Martinović posle zvaničnih rezultata dobila pohvalu. Državno takmičenje iz Fizike  će se održati 12. i 13. aprila u Kruševcu.

Објављено

Ko je budući vlasnik FAP-a

Finci dolaze u FAP da prošire proizvodnju i osvoje nova tržišta, naročito u Africi i Aziji. FAP i njegov budući vlasnik „Sisu auto“ imaju dosta sličnosti, pa će se nekadašnji pribojski gigant brzo uklopiti u program finskog proizvođača.

Sisupolar1-thumb-448x297-104083Budući vlasnik pribojskog FAP-a, finska fabrika „Sisu auto“, u svetu kamiona ima reputaciju kao „Rols Rojs“ među putničkim vozilima. Njihov princip u poslovanju je da kupcu treba pružiti kompletnu uslugu i da delovi ugrađeni u kamion moraju biti vrhunskog kvaliteta.
Jedan deo fabrike radi za vojnu indsutriju, što je velika prednost, jer je poznato da je FAP razvio nekoliko kamiona baš u ove namene. Druga sličnost je što oba proizvođača svoju tehnlogiju zasnivaju na Mercedesovim motorima i šasijama.

Kurt Martinsons iz kompanije „Sisu auto“ kaže da u kamione ugrađuju „Mercedesove“ motore i menjače.

„Ako klijent želi, ugrađujemo i katerpilar motore, snage od 500 do 600 konjskih snaga. Kod nas kamioni kod krajnjeg korisnika idu poptpuno opremljeni to znači da, po želji kupca, svu potrebnu dodatnu opremu ugarđujemo već u fabrici. Nigde ne idu na doradu. Najviše radimo za drvnu i građevinsku industriju, ali imamo i veoma dobre vojne radne platforme“, kaže Kurt Martinsons.

Fabrika „Sisu auto“ je stara 80 godina, godišnje proizvede 400 vozila. Prozvodi i vučna vozila, guseničare, a najviše takozvane platforme – kamione koji služe za prevoz u bespuću. Naravno, njih najviše kupuje vojska.

„Naše načelo je da ugrađujemo najproverenije delove. Naši tehničari se trude da isprojektuju vozila dugog veka, koja trpe velike hladnoće i toplote. Naravno, šasije su osnov svega“, rekao je Mertinsons.

Vojni kamioni-platforme, koji imaju i do deset pogonskih osovina, specijalnost su fabrike „Sisu“.

Naš FAP je još osamdesetih godina za vojsku projektovao na mercedesovoj tehnologiji vozilo sa 8 pogonskih točkova koje se dobro prodavalo u arapskim zemljama.

Taj kamion je dobio izmene u našem novom oklopnom vozilu „Lazar“, što znači da će se FAP brzo uklopiti u program finskog proizvođača.

Izvor: http://www.rts.rs/page/stories/sr/story/13/Ekonomija/1535732/Ko+je+budući+vlasnik+FAP-a+.html

Објављено

Фински „Сису ауто“ жели да преузме ФАП

ПРИБОЈ – Финска компанијом „Сису ауто“ заинтерсована је да преузме прибојску фабрику возила ФАП, а Влада Србије би требало да настави преговоре о томе, препоручила је данас владина Радна група за ФАП.

Како се наводи у саопштењу Владе Србије, финска компанија је заинтересована за постане власник 100 одсто капитала ФАП-а, у којем би производила високо специјализовани модел камиона за поларне услове „Сису полар“.

 

fap.co.rs

Компанија „Сису ауто“ је 24. фебруара упутила Влади Србије иницијалну понуду за преузимање ФАП-а уз услов да дугови тог предузећа буду решени и да се одвоје повезане компаније.

„Сису ауто“ је изразио спремност да запосли 600 радника.

Потенцијални власник ФАП-а намерава да, осим комплетних камиона, у Прибоју производи осовине и остале компоненте за друге моделе камиона, као и делове свог војног програма.

Специјални камиони „Сису ауто“ базирају се на моторима и технологији Мерцедес-Бенц најновије генерације, те ће, додаје се, та технологија посредно стићи и у погоне ФАП-а.

„Сису ауто“ планира да камионе произведене у Прибоју пласира и на тржиште Русије, као и на друга где је ФАП некада био присутан.

„Име ФАП ће наставити да постоји и план потенцијалног инвеститора је да се камиони на локалном тржишту продају под тим брендом, али са новим моделима и значајно побољшаним квалитетом“, пише у саопштењу.

Радна група је оценила да би преузимање ФАП-а омогућило да се у Прибоју очува производња камиона конкурентних и по квалитету и по цени, што би допринело и ангажовању тамошњих радника, а посебно отварању нових радних места за младе инжењере.

„Ако се преговори са компанијом ‘Сису ауто’ успешно окончају, ФАП ће поново постати значајан произвођач моторних возила,“, наводи се и додаје да би Србија тиме остала на светској мапи аутомобилске индустрије као земља која производи аутомобиле Фијат, аутобусе Икарбус-Мерцедес и камионе ФАП-Сису.

Влада Србије је почетком новебра 2013. основала Радну групу за решење проблема у ФАП-у, након штрајка радника који су блокирали пругу Београд-Бар.

Радну групу су чинили представници кабинета првог потпредседника Владе, Министарства привреде, Министарства финансија, СИЕПА, ФАП-а, синдиката, општине Прибој, Југоимпорт СДПР и компаније Мерцедес-Бенц.

У саопштењу се наводи да је Радна група успела да за мање од три месеца понуди могуће решење за проблем који је оптерећивао Прибој и целу државу више од 20 година.

Извор: РТВ

Објављено

Žestok pad januarskih plata

Prošečne plate bez poreza i doprinosa za januar ove godine u svim opštinama raške oblasti, osim Priboja, bile su znatno manje nego za decembar prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Prema ovim podacima, u koje je radio Sto plus imao uvid, najveće plate primili su Pribojci 37.951 dinar (327 evra), a najniže zaposleni u Prijepolju 28.704 dinara (247 evra).

novac_dinar_2652Zanimljivo je da su plate u Priboju za decembar i novembar prošle godine bile među najnižim u Srbiji, a da su januarske zarade u odnosu na prethodni mesec, veće za preko 13.000 dinara.

Prosečne januarske plate bez poreza i doprinosa u Novom Pazaru bile su 34.164 dinara (295 evra), Novoj Varoši 31.793 dinara (274 evra), Sjenici 34.051 dinara (294 evra) i Tutinu 31.260 dinara (270 evra).

Najveći pad mešecnih primanja zabeležen je Tutinu, pa su zaposlenima u toj opštini januarske plate bile za čak 14.000 dinara manje nego decembarske.

Zarade za prošli mesec u odnosu na pretprošli u Novom Pazaru i Sjenici bile su manje za 4.000 dinara, a Prijepolju i Novoj Varoši za 6.000 dinara.

Januarske plate u svim sandžačkim opštinama bile su ispod republičkog proseka od 37.966 dinara, što preračunato u evre prema današnjem kursu Narodne banke Srbije iznosi oko 327.

                     decembarske                           januarske
Novi Pazar         37.342 dinara (322 evra)            34.164 dinara (295 evra)
Tutin                 44.738 dinara (386 evra)            31.260 dinara (270 evra)
Sjenica              38.248 dinara (330 evra)            34.051 dinara (294 evra)
Priboj                24.683 dinara (212 evra)            37.951 dinara (327 evra)
Prijepolje           37.020 dinara (319 evra)            28.704 dinara (247 evra)
N. Varoš             37.611 dinara (324 evra)            31.793 dinara (274 evra)

Izvor: Radiostoplus, N. Kočović

Објављено

Alge zapretile kanjonu Uvca!

Rezultati ispitivanja vode uvačkog jezera pokazuju visok stepen zagađenja važnog vodozahvata. Problem sličan onom u Vrutcima, pa ova voda ni tokom leta nije bezbedna za kupanje.

Kanjon Uvca

AKO se hitno ne preduzmu mere, Uvačko jezero će za nekoliko godina biti mrtva voda! Da ovo strahovanje zaposlenih u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ nije bez osnova, potvrđuju i preliminarni rezultati ispitivanja kvaliteta vode akumulacije Uvačkog jezera, koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Rezultati, u koje su i „Novosti“ imale uvid, pokazuju da je voda u ovom jezeru treće i četvrte, a na nekim mestima i pete kategorije!

Zbog stanja Uvačkog jezera i prelivanja njegovih voda strepi se i za sudbinu dva nizvodna, Zlatarskog i Radoinjskog. Još davne 1979. godine sliv Uvca je proglašen za izvorište prvog ranga, a predviđeno je da se voda iz Zlatarskog jezera prebacuje u rzavski sistem za buduće snabdevanje Šumadije i Beograda pijaćom vodom, dok se vodom iz Radoinjskog jezera već snadbevaju žitelji Priboja, posle prerade u postrojenjima na Jarmovcu.

– To što je voda u Uvačkom jezeru treće i četvrte kategorije znači da je problem sličan onom u Vrutcima i da ova voda leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje – upozorava Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.

– Osim što je posledica klimatskih promena i vremena gradnje brane, odnosno neobavljenog čišćenja i remedijacije, za stanje vode Uvačkog jezera najodgovorniji je čovek! Kako saznajemo sa terena, vode Uvačkog jezera ugrožene su mnogobrojnim divljim deponijama kako na obalama jezara tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i „donose“ najviše otpadnih voda. Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, koriste se motorni čamci, a u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, čak i hoteli. Pitamo se samo gde idu otpadne vode iz svih tih objekata na vodozahvatu prve kategorije?

Filip Radović i Dejan Lekić

U Rezervatu „Uvac“ dodaju da su problematične i kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj. Ovaj ljudski nemar, nebriga i nepoštovanje sanitarnih propisa, kažu, izazivaju eutrofizaciju vode (najvidljivija posledica je takozvano cvetanje vode), pa dolazi do prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, što se negativno odražava na vodeni živi svet i kvalitet vode.

SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANjENA pitanje da li su žitelji Priboja ugroženi s obzirom na to da se snabdevaju pijaćom vodom iz Radoinjskog jezera, Radović i Lekić odgovaraju da se voda u postrojenjima prečišćava različitim tehnologijama i da je prečišćavanje bolje ukoliko se postrojenja redovno remontuju ili ako su, što je poželjnije, ugrađivani novi visokotehnološki sistemi za prečišćavanje.

Iako je ovaj proces, zasad, zaobišao Zlatarsko jezero, gde je voda druge kategorije, stručnjake zabrinjava izveštaj biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine o „masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja“. U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru „konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke“. Iako, u suštini, vodama čine dobro, ako se prenamnože izazivaju eutrofizaciju vode. Na Radoinjskom jezeru, sudeći po izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu nekoliko načina čišćenja akumulacije, čak i njenog mulja.

-Naš zadatak je da o ovim rezultatima ispitivanja kvaliteta voda obavestimo one koji upravljaju vodama, one koji brinu o kvalitetu vode za piće i one koji upravljaju akumulacijama, a na nadležnima je da sistemski regulišu pitanje otpadnih voda, divljih deponija, bespravno izgrađenih objekata na obalama jezera, pecanja i kupanja tokom leta – objašnjava Filip Radović, direktor Agencije. – Neophodno je, dakle, pojačati rad sanitarnih inspekcija i nadležnih u lokalnim samoupravama, ali i podizati svest građana o posledicama zagađenja životne sredine oko ovako važnih vodozahvata. Za saniranje stanja svih voda u našoj zemlji potrebno je više od 10 i po milijardi evra, a raspolaže se sa svega nekoliko milijardi dinara, zato je savest i odgovornost građana presudna za očuvanje voda kao resursa 21. veka. Verovali ili ne, ali i u najdemokratskijim zemljama, gde je ekološka svest građana mnogo veća nego u Srbiji, vodozahvati ovako visoke važnosti ograđeni su žicom kroz koju se propušta visokonaponska struja.

 

Izvor: Novosti – J. MATIJEVIĆ – D.GAGRIČIĆ, 26. februar 2014.

Објављено

Godišnjica otmice u Štrpcima

Navršava se 21 godina od zločina u Štrpcima. Na današnji dan 1993. godine voz, koji je saobraćao na liniji Beograd–Bar, zaustavila je grupa predvođena Milanom Lukićem i iz voza izvela 19 putnika, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti, i kasnije ih ubila kod Višegradske banje.

U Prijepolju će biti  obeležena 21. godišnjica otmice putnika iz voza u Štrpcima  odvojenim programom u organizaciji opštine Prijepolje i Islamske zajednice u Srbiji.

Strpci spomenik.jpg

Janković: Procesuirati odgovorne za zločin

Otmica i likvidacija 18 putnika bošnjačke i jednog hrvatske nacionalnosti u mestu Štrpci je brutalan zločin koji ne sme da se zaboravi, poručio je zaštitnik građana Saša Janković i apelovao na državne organe da procesuiraju krivce.

„Od izuzetnog je značaja da se što pre okonča procedura kako bi krivci, čija imena se uglavnom znaju, bili do kraja procesuirani“, naveo je Janković.

Danas se navršava se 21 godina od otmice 19 putnika iz voza na liniji Beograd-Bar, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti. Grupa uniformisanih osoba predvođena Milanom Lukićem otete putnike je mučila i ubila kod Višegradske banje. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.

Tim povodom opština Prijepolje će na dan otmice putnika iz voza organizovati tradicionalni prijem porodica devet otetih i ubijenih sa područja te opštine.

U 15 sati, na spomen kompleksu „Štrpci“ u Prijepolju, govoriće predsednik opštine Emir Hašimbegović.

Islamska zajednica u Srbiji u Domu kulture u Prijepolju organizovaće komemorativnu akademiju „Štrpci bez mezara“ na kojoj će, kako je najavljeno, govoriti glavni muftija Muamer Zukorlić, predsednik LDP-a Čedomir Jovanović i predsednik BNV-a Samir Tandir.

„Mimohodom šutnje“ glavnom prijepoljskom ulicom do spomeničkog kompleksa, učesnici komemorativne akademije će još jednom podsetiti na otmicu i likvidaciju nedužnih građana i pasivnost državnih organa u otkrivanju i procesuiranju nalogodavaca i počinilaca tog zločina.

Većina ubijenih bili su iz Prijepolja, Priboja, Beograda i Podgorice a još nije poznato gde su njihovi posmrtni ostaci.

Među skeletnim ostacima pronađenim u Perućcu pre nešto više od dve godine su i ostaci dva putnika oteta u Štrpcima. Identifikovani su Rasim Ćorić iz Prijepolja i Jusuf Rastoder iz Berana.

Pre četiri godine u selu Sjedača, tridesetak kilometara od Srebrenice, takođe na obali jezera Perućac, pronađene su dve lobanje a DNK analizom utvrđeno je da je jedna od njih pripadala Halilu Zupčeviću, otetom putniku tog voza.

Milan Lukić je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu robiju, dok je u Srbiji za otmicu u Štrpcima na 15 godina zatvora osuđen Nebojša Ranisavljević, koji je nakon odslužene kazne pušten na slobodu pre tri godine.

Izvor: RTS

Објављено

Нападнута девојка на штанду СНС-а

На штанду Српске напредне странке у Прибоју, нападнута једна активисткиња те странке. После посете потпредседника Главног одбора СНС Николе Селаковића Прибоју, непознати мушкарац пришао је активисткињи и ударио је песницом у главу, наводи се у саопштењу СНС-а.

Српска напредна странка саопштила је да је око 14 часова, на штанду те странке у Прибоју, нападнута једна активисткиња.

Одмах након посете потпредседника Главног одбора СНС Николе Селаковића Прибоју, непознати мушкарац пришао је активисткињи и ударио је песницом у главу, без икаквог упозорења, претходне расправе или свађе, наводи се у саопштењу.

Нападач је идентификован, а полиција га је одмах привела.

Целу вест прочитајте на сајту РТС

Објављено

Прибојска бања велико градилиште, први гости 20. јуна

Прибој – Ових дана Прибојска Бања, познато бањско лечилиште код Прибоја, представља велико градилиште. Након што је по Закону о реституцији ово лечилиште враћено Српској православној цркви у фебруару прошле године, Милешевска епархија је приступила адаптацији зграде Рехабилитационог центра. Радови су у току, а од данас су започети послови и на реновирању два бањска базена, као и уређењу овог лечилишта. BANJA PRIBOJSKA

Све собе у Рехабилитационом сентру ће имати нова купатила у која ће бити доведена бањска вода, а два базена ће бити реновирана и добиће нове кровове, док ће њихов спољни изглед остати непромењен.

Упоредо са овим пословима, наредних дана ће почети и активности на изградњи десетак специјалних апартмана, одмах до бањских купатила. Иначе, од данас се измешта саобраћај из центра Прибојске Бање због грађевинских радова, па ће се користити алтернативни правци.

По речима владике милешевског Филарета, послови на адаптацији постојећих и изградњи нових објеката у лечилишту Прибојска Бања треба да буду окончани до 15. јуна, за када је планирано њихово освештање, а пет дана касније овде ће стићи и први гости и пацијенти.

Глас западне Србије

Објављено

FAP LIVNICA – Od entuzijazma do praznine

Prijepolje – Posle najnovijeg socijalnog programa Vlade Srbije u prijepoljskoj „Livnici“ ostalo je da radi još stotinka radnika. Jedan od onih koji je odlučio da ode i to posle 35 godina rada je Edib Bajramović, diplomirani inženjer mašinstva. Kako iz njegove vizure izgleda priča u kojoj je od samog početka, a koja je počela kao veliko očekivanje? Diplomirao je mašinstvo u Beogradu sa čistom desetkom kao stipendista FAP, jugoslovenskog mašinskog giganta.fap

– U četvrtom razredu gimnazije u naše jedino matematičko odeljenje došli su predstavnici pribojskog FAP-a da ponude stipendije onima koji bi studirali mašinstvo, što je podrazumevalo i potpisivanje ugovora o radu, stan i napredovanje u karijeri. Tako smo nas petorica upisali Mašinski fakultet u Beogradu. Niko nije nudio takve uslove. Pored godišnje stipendije, imali smo i „trinaestu ratu“, namenjenu za kupovinu knjiga i pribora. Odabrao sam smer proizvodnje i konstrukcije motornih vozila i motora. Studije su trajale pet godina i diplomirao sam sa desetkom. Bio sam ushićen. Društvo je nudilo mnogo mogućnosti u industrijskom razvoju. Sredinom sedamdesetih u Jugoslaviji je bilo pet fabrika putničkih automobila i autobusa i tri fabrike teretnih (FAP, TAM i Zastava), uz to su bile i fabrike motora. Sve su bile bazirane na evropskim fabrikama (Fiat, Mercedes, Opel, Folksvagen), sve su bile izvozno orijentisane. Postojala je mogućnost usmeravanja ka vojnog industriji jer smo proizvodili najmodernije tenkove, vrlo moderne avione, a ne treba zaboraviti ni fabrike vagona, priseća se Edib Bajramović.

Počeo je da radi u FAP-u samo nekoliko dana posle diplomskog, 1978. godine i osećao se privilegovano. „Bili smo svi u poletu, sve je išlo napred, ulazilo se u veliku fabriku, u saradnju sa „Mercedesom“. Posle godinu dana došli su iz „Livnice“ sa pozivom da cela grupa inženjera iz Prijepolja pređe da radi u pogonu kome su predviđali sjajnu budućnost. „Naše je bilo sve: od ideje do realizacije proizvoda koji su bili veoma skupi. Stvorena je stručna biblioteka, uveli smo jugoslovenske i međunarodne standarde, sledili su nastupi na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima“. Ređali su se domaći i strani sajmovi: Međunarodni velesajam, prolećni i jesenji u Zagrebu, sajmovi u Beogradu, Novom Sadu, Frankfurtu, Hanoveru, Minhenu, Parizu, Veroni…

– Bio je to izuzetno ozbiljan rad i to je dovelo i do godišnje proizvodnje od 150 nadgradnji. Stalno se investiralo, pogon je bio nov, nova upravna zgrada, sportski tereni, u menzi su bila najmanje četiri kuhana jela, išlo se na sindikalne izlete, učestvovali smo uspešno na radničkim sportskim igrama, imali smo svoj hotel u Čanju za godišnje odmore. Doživeli smo ekspanziju sredinom osamdesetih kad je bilo 750 zaposlenih i zadovoljnih radnika! Od tog broja čak sedam odsto su bili inženjeri, plate su bile „mašala“! Bio sam deo društvene elite, delegat u Skupštini opštine u Veću udruženog rada koje je o mnogo čemu odlučivalo i usmeravalo razvoj grada i naravno da sam bio ponosan, nastavlja naš sagovornik.

Sve je to trajalo do 30. juna 1991. godine. Toga dana je raskinuta saradnja „Mercedesa“ i „FAP-a i počinje tužna priča. „Livnica“ ipak nije ušla u krizu u isto vreme kad i FAP jer je imala svoj proizvodni program i bili su nezavisni na tržištu. Prema Bajramoviću, „Livnicu“ je to i održalo, pa je to jedna od poslednjih državnih fabrika iz metalskog kompleksa koja još radi!

– Imali smo stalni uspon od sedamdesetih godina i niko nije mogao ni naslutiti da će doći do takvog loma i preokreta. Sve se strmoglavilo. Smanjuje se tržište i potrošnja, stiže nelojalna konkurencija jer više nema kontrole kvaliteta, niti državnih standarda koji regulišu tu materiju. U svakom segmentu proizvodnje dolazi do pada, a sankcije sve dramatizuju jer smo uvozili repromaterijal za livnicu, a više ne isporučujemo ništa Nemačkoj. Zalihe rastu, nema više ko da kupi naše proizvode, preduzeća oko nas i sama postaju gubitaši, ne obnavljaju više vozni park, nema kupovine rezervnih delova. Jedan od najtežih trenutaka bio mi je je pogled na pun krug robe spremne za isporuku, a nema kupaca, dodaje.

Pogoršanje uslova poslovanja dovodi do skraćivanja radnog vremena na šest sati, isključivanja grejanja, zatvaranja menze, počinju plaćena odsustva, državne mere, socijalni programi. Proizvodi počinju da zastarevaju jer nema mogućnosti za investiranje u razvoj novih proizvoda i nove tehnologije, odlaze stručnjaci.

– Najviše mi je smetala totalna dezorijentisanost društva, izostanak regulisanja svega što je vezano za proizvodnju. Sva pažnja društva usmerena je prema politici, a skrenuta sa proizvodnje i privrede što je fundament svakog društva i napretka. Tada prvi put osećam nemoć da utičem na društvene okolnosti iz ugla nekog ko stvara društveni dohodak. Za stručnjake najveći problem postaje puki opstanak jer u maloj sredini kao što je ova nema alternative osim politike i „snalaženja“. To je bilo ponižavajuće za svakog ko je mislio i želeo da daje lični doprinos društvu svojim stručnim radom i sposobnostima, zaključuje Edib Bajramović.

Voleo bih da se desi čudo i „Livnica“ opstane

– Radio sam 35 godina. Otišao sam prošlog meseca kao deo socijalnog programa Vlade Srbije. Osećam se prazno, nedorečeno, nedovoljno iskorištenih mogućnosti. Otišao sam jer više nisam mogao da gledam, a da ne mogu ništa da učinim. U pogonima mašine koje se stalno kvare, improvizacija je postala pravilo, pola godine se zaostajalo s platama. Najteža je ta potpuna nemoć. Poslednji dan na poslu?! Ništa. Primopredaja. Bez posebnog osećanja. I to je možda najtužnije. Iscrpeo sam svako svoje osećanje. Pa radio sam 20 godina sedeći na poslu zimi u jakni jer nije bilo grejanja. Ali zaista želim da se „Livnica“ uspešno privatizuje, da se dogodi čudo i da fabrika opstane i krene napred. To bi me iskreno obradovalo i ta radost bi obasjala ceo moj radni vek, jer bi mu to dalo smisao, naglašava Edib Bajramović.

Izvor:Danas