На питање како завршити факултет за четири године, а не уписати у индекс ништа осим десетке, овогодишњи лауреат награде „Др Зоран Ђинђић“ за најбољег студента Универзитета у Новом Саду Ђорђије Трипковић одговара да је потребна само мотивација и инспирација, а рад, који за последицу има такве резултате, дође сам по себи.
А ту мотивацију и инспирацију Ђорђије је добио још када се на промоцији новосадског Технолошког факултета у родном Прибоју, одлучио да уместо у Београд, као што је планирао, оде на студије још даље, у Нови Сад.
– И нисам се покајао јер на Факултету је атмосфера одлична, професори нас гледају као своју децу, а ми њих као родитеље – каже Ђорђије. – Зато сам и могао, док сам студирао, да због обавеза не идем у Прибој чешће него једном у два-три месеца јер то је пут од више од осам сати, а сада стижем да одем и једном месечно.
Таква атмосфера свакако је и један од разлога што је овај двадесеттрогодишњак на основним академским студијама на Технолошком факултету у Новом Саду, на студијском програму Инжењерство материјала, три године заредом, 2010, 2011. и 2012, добијао награде Универзитета за изузетан успех у току студирања, што је 2011/2012. школске године проглашен за најбољег студента Технолошког факултета, а лане је добио и награду за најбољег студента Златиборског округа, коју додељује Регионална привредна комора Ужице. Уз таква признања уклопиле су се и стипендије Министарства за образовање и науку, Фонда за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научних радника и уметника Универзитета у Новом Саду, Фонда за младе таленте Републике Србије „Доситеја“ и Фондације „Привредник“, па и ових 200.000 динара које су му припале уз плакету „Др Зоран Ђинђић“.
Његов рад и таленат препознали су и баварска организација за Источну, Средњу и Југоисточну Европу БАYХОСТ, као и немачка служба за академску размену ДААД, чији је Ђорђије такође био стипендиста.
Још у току студија Ђорђије је активно учествовао у пројекту популаризације науке, а до сада је објавио и три научна рада па су му у складу с тим и планови за будућност.
– Планирам да останем на Факултету јер ту постоји тим који одлично ради – каже Ђорђије. – Наравно, уколико ми се укаже прилика да одем у иностранство на усавршавање, радо ћу је прихватити, али никако не као трајно решење јер мислим да моја генерација треба да остане и да се бори за то да нам будућност буде боља.
Инжењерство материјала, каже најбољи студент Универзитета у Новом Саду, није нарочито популаран студијски програм, мада има одличну перспективу, и зато га он препоручује свима који имају афинитета према техничкој и технолошкој струци.
Д. Девечерски
Izvor: www.dnevnik.rs
Ostavite vaš komentar