Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6170
Deprecated: WP_Dependencies->add_data() је позван са предметом који је застарео почев од издања 6.9.0! IE conditional comments are ignored by all supported browsers. in /home3/pribojze/public_html/wp-includes/functions.php on line 6170
Данас је у Прибоју потписан Уговор о оснивању заједничког друштва са ограниченом одговорношћу „Регионална санитарна депонија комуналног отпада Бањица“, између општина Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница.
Уговоре су потписали председници општина, након што су се коначно стекли законски али и технички услови за формирање једног оваквог предузећа, као и за аплицирање за средства код европских фондова и Владе Србије. Изградњом заједничке депоније Бањица планирано је да се реши проблем одлагања отпада у ове четири општине. Подсећања ради, општине Прибој, Пријепоље, Нова Варош и Сјеница су још 2003. године ушле у причу изградње депоније и донеле одлуке о свом учешћу, али је пројекат кочио недостатак средстава. У целу причу се пре пар година укључио и Програм ЕУ ПРОГРЕС, како би кроз партнерство са општинама помогао да се реализује већ усвојени заједнички Регионални план управљања отпадом. До сада су на депонији завршени земљани радови и припремљена техничка документација.
Ове године, на локалним заседањима Скупштина општина, Предлогом одлуке о стављању ван снаге Одлуке о оснивању ЈКП Регионална санитарна депонија чврстог комуналног отпада „Бањица“, одустало се од заједничког јавног предузећа, обзиром на нови Закон о јавним предузећима који иста, као таква не предвиђа. Одлучено је да се оснује привредно друштво са ограниченом одговорношћу, које би обављало послове изградње, експлоатације и одржавања регионалне санитарне депоније комуналног чврстог одпада, на локацији Бањица, на територији општине Нова Варош.
Прибој – Фабрика аутомобила Прибој већ 10 година се налази у процесу реструктурирања, предузеће је у све горем положају, а некадашњи гигант са преко 5000 радника морао је да пошаље преосталих 1000 на одмор до половине септембра.
Синдикалци су незадовољни стањем, а поједини сматрају да чињеница да већ осам месеци није потписан ни један уговор о испоруци производа фабрике осликава, како кажу, неспособност менаџмента предузећа, али недавна посета директора „Мерцедеса“ у Србији враћа наду да ће посла бити.
„Дешавају се чудне ствари, од 2006. године нема скупштина акционара, али ни избора. Синдикати верни директору воде главну реч, а једини који је устао против плаћеног одсуства је синдикат Слога“, казао је Петар Пејовић из синдиката „Слога“.
Годишњи одмор почео је почетком јуна, а потом је за све раднике уследило плаћено одсуство, које ће трајати до 16. септембра. „То су објаснили недостатком посла, радом око припреме за скупштину и изналажењем могућности реорганизације фирме, као и постављањем директора. Иако су принудни одмори продужени исплате касне још од априла“, истиче Зоран Станић, један од радника.
Директор предузећа, Зоран Заковић, на функцији је тек шест месеци, и сматра да су проблеми и тешкоће последица, како је нагласио, агоније која траје већ читаву деценију. „Многе ствари зависе оф будућих потеза Владе, нарочито њене реконструкције, односно раздвајање финансија од привреде. Тиме ће већа пажња бити посвећена привреди, па и ФАП-у“, изјавио је он Гласу западне Србије.
Према његовим речима прошле седмице директор „Мерцедеса“ у Србији посетио је прибојску фабрику, али наглашава да је посета била информативног карактера, како би се сагледали капацитети и могућности ФАПА и модели могуће сарадње.
Ово је некада била највећа фабрика у Србији, а запошљавала је више од половине радно способних становника Прибоја. Данас је остало свега око 1100 радника.
Од укупно седам одборника, колико је ДСС имала у општини Прибој, пет је прешло у СНС, рекао председник општинског одбора ДСС-а у Прибоју Драгомир Минић.
Председник општинског одбора Демократске странке Србије у Прибоју Драгомир Минић потврдио је Танјугу да је пет, од укупно седам, одборника те партије прешло у Српску напредну странку. Према његовим речима, највероватније ће то учинити и преостала два одборника.
„Овај корак је направљен због огромног незадовољства које одавно тиња због небриге и незаинтересованости централе ДСС према унутрашњости“, навео је Минић.
Минић додаје да сматра да промене које је почео да спроводи вицепремијер Александар Вучић треба пресликати и на локални ниво, односно на општину Прибој.
„Чак и посланике Демократске странке Србије у Скупштини не интересују проблеми са којима се суочавају у општинама и градовима“, истакао је Минић наводећи да су они „екипа која гледа само сопствене интересе“.
Минић је подсетио да је Прибој једна од седам општина где је ДСС самостално изашла на прошлогодишње мајске изборе, као и да је њихова општина остварили најбољи резултат.
Према речима потпредседника ОО СНС и потпредседника општине Прибој Крсте Јањушевића, сви они који прихватају програм који је до сада профилисала СНС у Влади Србије добродошли су у њене редове. Јанушевић је истакао да су то су пре свега економски опоравак земље и борба против криминала и корупције коју спроводи председник Александар Вучић.
Прибојски општински парламент има укупно 41 одборника. До сада су власт чинила 24 из редова СНС, СПС, НС и ДС, а у опозицији су били ЛДП, СДП, Група грађана „Најбоље за Прибој“ и ДСС.
Najviše prosečne zarade za jul u Srbiji isplaćene su zaposlenima u beogradskoj opštini Stari grad – 69.819 dinara, a najniže zaposlenima u Priboju – 22.450 dinara.
U vrhu po visini plata u julu posle Starog grada sz Lazarevac sa 62.439 dinara, zatim Apatin – 61.360 dinara, Kostolac – 61.360 dinara, kao i beogradska opština Surčin – 61.009 dinara, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Među opštinama sa najnižim platama, osim Priboja jesu Žabari sa 24.068dinara, Kovačica 24.956, bela palanka – 25.226 dinara i Golubac – 25.918.
Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 119.065 dinara, a najmanje zaposleni u oblasti iznajmljivanja i lizinga 19.927 dinara.
U vrhu po visini plate su zaposleni u usližnim delatnostima i rudarstvu – 99.035 dinara, proizvodji koksa i derivata nafte – 91.889dinara, finansijskim uslugama, osim osiguranja i penzijskih fondova – 87.506dinara.
Među onima sa najnižim zaradama su i zaposleni u kinematografiji, televizijskoj i muzičkoj produkciji – 20.017 dinara, preradi drveta, osim nameštaja – 23.382 dinara, proizvodnji odevnih predmeta – 23.406 dinara i zaštitnim i istražnim delatnostima – 23.788 dinara.
Prosečna zarada bez poreza i doprinosa u julu je iznosila 44.182 dinara. (G.A.)
Tekst objavljen u štampanom izdanju Blic-a, 27.8.2013. godine
Aerodrom Ponikve biće otvoren za civilni saobraćaj početkom septembra, potrvdio je Tanjugu direktor aerodroma, Saša Savić.
Najdalje do polovine septembra na Ponikve će sleteti prvi avion. Radi se o manjim, nekomercijalnim avionima, sa najviše deset mesta. Aerodrom ima kapacitet da primi i avione do 100 mesta, ali procenjeno je da za tim još nema potrebe. Saobraćaj manjih aviona doprineće lakšem putovanju privrednih delegacija iz Srbije i sveta u užički kraj, a najviše koristi od aerodroma imaće turističke destinacije Zlatibor, Mokra Gora i Tara – kaže Savić.
Zamenica predsednika opštine Čajetina, Bojana Božanić, ističe u izjavi za Tanjug da je ta opština veoma zainteresovana da finansijski i logistički pomogne dalja ulaganja u aerodrom Ponikve.
– Otvaranje aerodroma Ponikve za civilne letove za nas prevashodno znači mogućnosti dolaska većeg broja, pre svega, stranih turista na Zlatibor – kaže Božanićeva, dodajući da je neadekvatna saobraćajna infrastuktura predstavljala prepreku za dolazak gostiju visoke klase.
Ona naglašava da će otvaranje aerodroma Ponikve za civilni saobraćaj predstavljati značajan korak za razvoj čitavog Zlatiborskog okruga, ne samo u pogledu turizma, već i privrede i poljoprivrede.
Na završenom konkursu za direktore javnih preduzeća u Priboju, i to JKP „Usluga“, Direkcija za izgradnju i JP „Toplana“, javila su se svega četiri kandidata, od kojih su trojica već na direktorskim pozicijama, kazao je sekretar Skupštine opštine Priboj, Đorđe Dujović, u izjavi za Glas zapadne Srbije. Prema njegovim rečima, za direktora Direkcije za izgradnju kandidat je Zdravko Pešut, koji je trenutno na rukovodećoj funkciji ovog javnog preduzeća. Takođe, navodi dalje Dujović, jedan kandidat konkuriše za direktora JKP „Usluga“, dosadašnji rukovodilac Željko Ječmenica, a za JP „Toplana“ javila su se dva kandidata, Dušan Radović, trenutni direktor, i Miroljub Nikolić, koji jedini prema oceni petočlane komisije nije ispunjavao uslove propisane konkursom.
„Miroljub Nikolić završio je višu školu, a za direktora je propisana visoka stručna sprema, odnosno fakultet. Ostala trojica kandidata ispunjavaju tražene uslove“, rekao je on, i dodao da će odluka o direktorima javnih preduzeća u Priboju biti doneta na sledećem zasedanju lokalnog parlamenta, koje će se, prema njegovim rečima, najverovatnije održati krajem septembra ili početkom oktobra.
Inače, komisija za izbor direktora broji pet članova, a to su Ljubimir Špica, predsednik, Simbad Ćelović, Duško Topsirović, Miroslav Mirković i Marko Jeftović.
Генерални директор „Икарбуса“, Александар Вићентић потврдио је данас Гласу западне Србије да би ово предузеће до краја године требало да потпише уговор о стратешкој сарадњи са „Мерцедесом“, а корист од тога могао би да има и прибојски ФАП. Према његовим речима, то би подразумевало израду целокупног производног програма немачког произвођача у Земуну.
„Очекујемо потписивање дугорочног уговора до краја године, по основу којег би Икарбус производио аутобусе на Мерцедесовој самоходној шасији, односно читаву палету аутобуса од шест до осамнаест метара, почев од малих, мини-градских до високотуристичких“, навео је он.
Вићентић сматра да је ово велика шанса за техничко-технолошки напредак и излазак српске фабрике на светска тржишта, а, како додаје, аутобуси би требало да носе знак и „Мерцедеса“ и „Икарбуса“.
Ова сарадња била би добра прилика и за „ФАП“ из Прибоја, који би могао да врши монтажу возила, каже директор овог предузећа, Зоран Заковић. „Директор Мерцедеса, Јирген Роуф, посетио је нашу фабрику. То је била информативна посета, обишао је производне погоне, да би стекао увид у техничко-технолошке капацитете ФАП-а, сагледане су могућности и модели сарадње и изнешене су идеје“, рекао је он гласу западне Србије и изразио очекивање да ће сарадња бити остварена.
ПРИБОЈ – Избор за директоре јаних предузећа у Прибоју, и то ЈКП „Услуга“, Дирекције за изградњу и ЈП „Топлана“, за јавност ове општине остао је непознаница.
Наиме, редакција Гласа западне Србије покушала је од председника изборне комисије, Љуба Шпице, да добије основне податке о броју и именима кандидата за директорска места и о валидности документације. Међутим, он није био расположен за разговор, и упорно нас је упућивао на општинску управу и секретара Скупштине општине, Ђорђа Дујовића,који је иначе на годишњем одмору. У тим службама су нас поново проследили на господина Шпицу, јер је он, уз чланове Комисије, био у контакту са приспелим пријавама и документацијама, због чега је логично да нам достави информације које смо тражили.
Али господин Шпица је, након упорног инсистирања новинара, рекао да није овлашћен да даје било какве информације у вези конкурса, да је докуметацију проследио секретару локалног парламента и да се њему обратимо када се врати са одмора.
И поред настојања наше редакције да дођемо до података о броју и именима кандидата на овом конкурсу, нисмо успели да дођемо до тих информација. Остаје нејасно због чега се наведене информације чувају у тајности и крију од очију јавности.
Fond za humanitarno pravo podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku
Beograd – U ime 22 člana porodica žrtava ratnog zločina iz Sjeverina, Fond za humanitarno pravo podneo je žalbu Ustavnom sudu Srbije zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku. U postupku za naknadu štete koji je 2007. godine pokrenut protiv Republike Srbije, sud ni nakon šest godina nije doneo pravnosnažnu presudu, navodi Fond za humanitarno pravo.
FHP je u junu 2007. godine, u ime članova porodica nestalih i ubijenih, pred Prvim opštinskim sudom u Beogradu pokrenuo postupak za naknadu nematerijalne štete protiv Republike Srbije zbog odgovornosti države za otmicu 16 sjeverinskih Bošnjaka u oktobru 1992. godine. Pravnosnažnom presudom u predmetu vođenom pred Okružnim sudom u Beogradu protiv Milana Lukića i drugih, utvrđeno je da su otmicu i ubistva Sjeverinskih Bošnjaka izvršili pripadnici oružane formacije „Osvetnici“, koju je predvodio Lukić. Međutim, stav FHP-a je da odgovornost države Srbije za ovaj zločin proizilazi iz činjenice da su institucije Srbije kontinuirano pružale novčanu, kadrovsku i druge vidove podrške Vojsci Republike Srpske (VRS) koja je kontrolisala formaciju „Osvetnici,“ kao i zbog kršenja zakonske obaveze da osiguraju živote građana koji su putovali u zonu ratnih dejstava.
Suđenje je počelo u junu 2008. godine, čak godinu dana nakon podnošenja tužbe i pismene urgencije advokata FHP-a. U februaru 2009. godine, Prvi opštinski sud je doneo presudu kojom je odbio tužbeni zahtev porodica otetih Sjeverinaca kao neosnovan. FHP je na ovu presudu uložio žalbu Okružnom sudu u Beogradu u aprilu 2009. godine. Nakon reforme pravosuđa 2009. godine, ovaj predmet je prešao u nadležnost Apelacionog suda u Beogradu.
Zbog nepostupanja Apelacionog suda po žalbi, advokat FHP-a je u dva navrata podnosio urgencije postupajućem veću (predsednica Veća – sudija Melanija Santovac), a zatim i pritužbu predsedniku suda. U odgovoru na pritužbu, u oktobru 2012. godine zamenica predsednika suda Milica Popović-Đuričković je obavestila FHP da je postupajućem veću naložila da o žalbi FHP-a donese odluku u roku od mesec dana. Od tada je prošlo više od 10 meseci.
FHP ustavnom žalbom zahteva da Ustavni sud utvrdi kako je država Srbija prekršila pravo na pravično suđenje, garantovano članom 32. Ustava Republike Srbije i članom 6. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, time što sudski postupak koji su porodice žrtava ratnog zločina pokrenule protiv Republike Srbije traje neopravdano dugo, i da im po tom osnovu isplati naknadu štete u ukupnom iznosu od 22 miliona dinara. FHP podseća i da je Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike Republike Srbije odbilo zahteve porodica žrtava iz Sjeverina da im se prizna status civilnih žrtava rata.
Lazar Kotlaja (46) komforan život u Priboju zamenio dalekim i neudobnim selom. Ostao bez posla u FAP-u posle 25 godina, ista sudbina zadesila i suprugu
SELO Bubetići je najzapadnija tačka opštine Priboj, a uvučeno u teritoriju Republike Srpske i Crne Gore. Tu, 50 kilometara daleko od grada, što asfaltom, što makadamom i seoskim lokvama, nedavno se nastanio Lazar Kotlaja (46) sa nešto mlađom suprugom Ljubicom, dve ćerke i sinom.
– Tu mi je donedavno živela majka, koja je oslepela, ali joj ni naš dolazak nije produžio život. Olujni vetar napravio je ogromnu štetu na pomoćnim objektima i porodičnoj kući, što je zapisnički konstatovao i građevinski inspektor Stanimir Drobnjak. Aktuelni predsednik Lazar Rvović mi je obećao pomoć za sanaciju porodičnog domaćinstva i nadam se da će stići pre zime, jer ovde na 1.000 metara visine, zima brzo dolazi – kaže za „Novosti“ Lazar Kotlaja, koji je zanat mašinbravara završio u Rudom kao podstanar kod strica.
U FAP-u je nakon 25 godina rada, ostao bez posla, a iste sudbine bila je i supruga, bivša radnica trikotaže „Inkop“.
-Sada smo „ortodoksni“ seljaci, kao nekad u detinjstvu – kaže Kotlaja. – Na fakultetima u Beogradu, na završnim godinama studija su nam ćerke Ivana i Milica, a sin Vukašin je u Priboju završio četvrti razred osnovne škole, a u međuvremenu je teško oboleo (distrofija mišića) i otežano hoda. Njega da izlečim, ne žalim da prodam stan u Priboju i sve šta treba. A, trebaće mnogo novca koji ja zarađujem sakupljanjem gljiva i šumskih plodova. No, sve je teže, jer su naišle neke sušne godine. Nabavili smo i kravu, konjče i nešto živine.
Kotlaje su poreklom sa Boljanića u opštini Pljevlja, a Bubetići se nekako i nalaze na četvoromeđi Priboja, Pljevalja, Čajniča i Rudog. Pogled na četiri strane sveta zaklanjaju samo daleka brda. Seoska vrela, uprkos suši, još su izdašna.
– Samo kod mene voda iz česme curi kao konac, a trebalo bi da ide punim tokom. No, ne da bivši šumar, jedini stanovnik Bubetića i moj komšija, jer je uzurpirao rezervoar koji smo mi, bez njega, pravili za osam kuća. Morao sam zbog toga da idem u Priboj u Komunalnu policiju. Došli su na uviđaj i nadam se da će me, pored sve moje muke i nevolje, na miru ostaviti šumar. Ne mogu da zamislim život u selu gde žive samo dva čoveka, a da ne govore. Sramota me to i reći, ali i to je neka realnost. Život mi se odmotava, sudbina ga zamotava i tako ukrug. Sve ukazuje da će biti više krugova, a izdržati se mora – kaže Lazar.
SUSRET NA ŽITNOM GUVNULAZAR obećava da će dogodine svoju pšenicu da vrše sa konjima, kao i onaj Milorad Zec na čajničkoj međi u čiju kuću on gleda. Čisto zbog očuvanja tradicije i etno turizma, a lepo je tim povodom se naći i na stranicama „Novosti“. Uz čvrst stisak ruke, dadosmo na rastanku, jedan drugom obećanje o susretu na žitnom guvnu, dogodine u Bubetićima.
Priboj – Prošle nedelje, od 15. do 18. avgusta, u okviru Međunarodnog limskog biatlona i Lim festa u Priboju su organizovana različita sportska i muzička dešavanja.
U okviru Limskog biatlona, koji se ove godine održao po šesti put u organizaciji Turističke organizacije Priboj i Razvojne agencije Rudo, pored raftinga Limom na deonici Priboj-Rudo organizovan je, prvog dana, i skraćeni spust čamcima za decu sa teškoćama u razvoju. Za bezbednost učesnika na ovoj skraćenoj deonici na Limu, od Priboja do Uvca, pobrinuli su se članovi Rafting kluba „Eko Lim“.
– Ovogodišnji rafting zbog učešća dece sa teškoćama u razvoju ima dodatni kvalitet, dodatnu vrednost. Ja sam bio oduševljen , a priznajem i pomalo iznenađen, sa kojim žarom i odgovornošću su ova deca učestvovala u našim rafting timovima, rekao je Dejan Puzović, predsednik Rafting kluba. Puzović dodaje da se nada „da će oni koji odlučuju imati razuma i sačuvati Lim od najavljene izgradnje brana na njemu, jer ovo što imamo sada mnogo više vredi“.
Drugog dan biatlona vožena je ustaljena rafting deonica Priboj – Rudo (Setihovo) na koju je iz Priboja krenulo oko 300 učesnika. Čamaca je ove godine bilo nešto manje, ali je spust prošao potpuno bezbedno, najviše zahvaljujući prethodno održanoj obuci za skipere, koji su upravljali čamcima, i kompletnoj opremi koju su imali svi učesnici. Ukoliko u narednoj godini počne realizacija planova izgradnje brana i hidroelektrana na Limu ovo će biti poslednji rafting koji je organizovan na ovoj deonici. Ovogodišnji biatlon organizovan je u okviru projekta „Unapređenje manifestacije Međunarodni limski biatlon Priboj – Rudo – Setihovo – regata za sve“, koji finansira Evropska unija.
Paralelno sa biatlonom u Priboju je održana i muzička manifestacija „Lim fest“ na kojoj su pored lokalnih rok bendova „Helm“ i „Voltera“ nastupali i poznati izvođači , „Galija“ i „Projekt rakija“. Ovaj događaje finansirale su Evropska unija i Vlada Švajcarske, kroz program EU PROGRES.
Уговор о стратешкој сарадњи између светског гиганта у ауто-индустрији „Мерцедеса“ и домаћег произвођача аутобуса „Икарбуса“ требало би да буде потписан на јесен, након чега ће у Земуну и почети производња целокупног производног програма „Мерцедесових“ аутобуса.
Осим „Икарбуса“, као предузећа које би такође могло да направи сарадњу са „Мерцедесом“, је и ФАП из Прибоја. Директор Мерцедес бенза у Србији Јирген Роуф је данас обишао погоне ФАП-а и разговарао са управом предузећа, као и представницима локалне самоуправе.
У излагању плана сарадње директор ФАП-а Зоран Заковић је рекао да ФАП има жељу да добије могућност да изврши монтажу возила која би се пласирала на наше, или околно тржиште. Други део сарадње би се односио на могућности да се врши производња и испорука Мерцедес бензу одређених позиција које се могу, у задовољавајућем квалитету, направити у ФАП-у. Као предност у остваривању будуће сарадње наводи се и договор који је постигнут са Икарбусом којем би ФАП могао да производи шасије за Икарбусове аутобусе.
Представници ФАП-а И локалне самоуправе су се сложили да не очекују да ће се доћи брзо до договора са Мерцедесом, али се надају успешности преговора иако је оцена о стању производне опреме на нивоу осамдесетих година.
Beograd — Prvi potredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da će u Srbiju stići brojne strane kompanije, među kojima su nemački Mercedes i jedna japanska firma.
Foto: Tanjug
„Želimo da Srbija bude mnogo jača u ekonomskom pogledu nego što je bila do danas. Razgovori s Mercedesom o Ikarbusu ušli su u završnu fazu, a očekujemo dalazak Mercedesa i u FAP u Priboju“, najavio je Vučić u Vladi Srbije.
Prema njegovim rečima, u novembru će u Pećincima biti otvorena Bošova fabrika u kojoj će se zaposliti oko 600 radnika, a kako je naveo, prvi put posle 13. godina u Srbiju će doći i japanske kompanije.
„Očekujemo da će jedna japanska kompanija iz oblasti autoindustrije otvriti 1.000 radnih mesta“, najavio je potredsednik.
On je kazao da se svakog dana razgovara s novim ministrom finansija Lazrom Krstićem i drugim ljudima sa kojima se prave ozbiljni dugoročni planovi za ekonomski oporavak zemlje.
Vučić je istakao da će on lično insistirati da u Srbiji svi plaćaju porez i da neće biti izuzetka.
„Srbija to ne sme da dozvoli, ja to neću da dozvolim, svi moraju da plaćaju porez“, istakao je Vučić.
Kako je rekao ne sme se dozvoliti da prihod od akciza i poreza budu kao u februaru ove godine, kada se u budžet slilo 50 milijardi dinara.
„Rekao sam više ne sem da nam prođe ni jedan mesec da nam prihodi od akciza, poreza na dobit, i svega drugog bude ispod 72 milijarde, a u julu i avgustu ne smeju da da idu ispod 80-85 miliajrdi“,kazao je Vučić.
Uokviru razvoja prekogranične saradnje, opština Priboj u Srbiji i Rudo u BiH, u subotu je po šesti put organizovan „Međunarodni limski biatlon Priboj – Rudo – Setihovo – regata za sve“. Oko 500 raftera je krenulo Limom i oko 15 sati prešlo granicu sa BiH. Ova zanimljiva manifestacija ima dve discipline, rafting i biciklizam.
Lim je još jednom pokazao svu svoju lepotu, i na svoje talase privukao oko 500 raftera iz Prijepolja, Čačka, Ljubovije, Banjaluke, Užica, Bajine Bašte, Niša, Lajkovca i gradova domaćina.
Spoju adrenalina, lepote i neponovljivog događaja na bukovima Valine nisu odoleli ni članovi arhometalurške ekipe iz Nemačke, Italije, Engleske i Rusije koji rade na međunarodnom projektu istraživanja rane metalurgije na Balkanu u pribojskom naselju Jarmovac.
Vesna je iz Lajkovca, i nije na Limu prvi put, ali na ovoj deonici jeste. Splavarila je od Berana do Prijepolja, kaže da je Tara najlepša, ali i da Lim ima svojih draži i da je ovo je jedan događaj koji treba doživeti.
„Bio sam na Drinskoj regati, ovde sam prvi put, oduševljen sam i prirodom i rekom i organizacijom. Pored Čačana u čamcu su još i prijatelji iz Prijepolja, Priboja i Rudog. Imamo svu potrebnu opremu, a pošto prelazimo državnu granicu imamo i sva potrebna dokumenta,“ priča Milan iz Čačka.
Aleksandar Aca Pastir iz Banjaluke, predsednik balkanske i instruktor svetske rafting federacije, vođa ovogodišnje regate za RSE je potvrdio da je vreme da se Lim promoviše kao turistička destinacija.
„Moramo da shvatimo da je Lim reka koja spaja države i da je to priča koju treba ispričati. Za mene kao ljubitelja prirode vrlo je važno da obale Lima budu potpuno čiste. Ono što ja zagovaram to je povezivanje više opština kroz koje protiče Lim, od izvora do ušća, jer Lim zaslužuje jednu petodnevnu regatu koja bi povezivala, Crnu Goru, Srbiju i BIH, i verujem da će se i lokane vlasti i rafteri ubrzo odlučiti za takav događaj. Posebna pažnja ove godine posvećena je bezbednosti učesnika, svi učesnici regate imaju potrebnu opremu, a unošenje alkohola u čamce je strogo zabranjeno.“
Stazu od Priboja do Rudog oko 33 kilometra rafteri prelaze za oko četiri sata do krajnjeg odredišta Setihova gde ih čekaju bukovi Valine. Pre avanture na bukovima, u Rudom – BiH, za sve je kratki odmor uz neizostavan vojnički pasulj.
Raftere uz obalu Lima prate i biciklisti iz Priboja i Rudog prolazeći kroz živopisan predeo levom stranom Lima. Propratni deo ovgodišnje manifestacije finansiran od strane EU i Vlade Švajcarske kroz program EU PROGRES je i “Lim fest“ na kome su se prethodne dve večeri smenjivale lokalne rok grupe, a petak uveče je niška grupa Galija održala pravi rok spektakl.
Pokrovitelji međunarodnog Limskog biatlona su opštine Priboj i Rudo, Opštinska razvojna agencija iz Rudog i Turistička organizacija Priboj.
Evo, ima već dobrih nekoliko meseci kako prolazim kroz jednu ozbiljnu i za mene neprijatnu razvojnu krizu, gde mučen mnogim pitanjima stojim zakopan, tapkam u mestu dok me progoni osećaj da dosta toga prolazi mimo mene, kao npr. život. U ovom periodu lične stagnacije, ako ne i deterioracije, ako sam za nešto imao vremena, imao sam ga za razmišljanje. U tim kontemplativnim maratonima sam pokušavao da shvatam šta je to sidro što mi ne da napred, žašto se osećam frustrirano kao da sam sateran u ćošak iz koga ne mogu da pobegnem?
Pored evidentnog konflikta koga imam u sebi, pokušao sam da otkrijem da li ima još nešto što doprinosi ovom mom „hrčak u točku“ osećaju, da utvrdim svoje mesto u širem kontekstu. Tada su na prvi pokušaj prisećanja krenule da se ređaju poruke koje svakodnevno dobijam od svoje okoline i koji mi govore o beznađu, opštenarodnom defetizmu i apatiji, koje ukazuju na trulež ovog sistema iz korena i koje mladima seku krila u startu i šalju im poruku da nemaju šta da traže u svetu odraslih, bar ne u ovoj zemlji. Često se i ja pitam, mogu li ja bilo šta da uradim, koliko je u svemu ovome do mene ? Svi ovi dodaci bačeni na tiganj sa zaprškom sačinjenom od mog već duboko ukorenjenog surovog realizma daju komplikovanu kombinaciju tešku za varenje.
Kao svaki zaljubljenik u svoju nauku i ja težim da pojave gledam kroz prizmu svoje nauke, psihologije. Kao što matematičar ili fizičar vidi primenu svoje nauke u svemu, tako i ja psihologiju vidim u politici, religiji, sportu, seksu i svemu što usmerava naše svakodnevno funkcionisanje. Kada sam upisivao svoj fakultet imao sam sasvim druge probleme, one prave omladinske koji iz ove perspektive izgledaju smešno i nisam ni slutio da će mi znanja sa fakulteta koristiti u rasplitanju mojih životnih čvorova, ili bar kao povod da ostavim nekoliko sati zboreći svoje reči u ‘artiju, iliti u ovom slučaju kuckajući ih u Wordu, bez nekog naročitog cilja.
Vođen ličnim stavom da su potrebe za kontrolom i izvesnošću veoma jake i bitne u nas božjih insana našao sam teoriju koja može fino da opiše stanje konteksta u kome se nalazim, tj. ovog izmrcvarenog društva kome pripadam i koje doliva ulje na vatru koja gori u glavi ovog momka u već poznim omladinskim godinama. Dok potrebu za izvesnošću zadovoljavamo religioznošću, potčinjavanjem autoritetima, radom u državnim preduzećima, te traganjem za nečim većim od nas…(ne)zadovoljenje potrebe za kontrolom zna da nam često napravi dosta neprilika od ljubomore, preko raznih neurotskih poremećaja, pa sve do ozbiljnijih mentalnih problema.
Martin Selidžmen je sa svojom teorijom naučene bespomoćnosti , po mom skromnom mišljenju, fino opisao šta se dešava kada percipiramo da nemamo kontrolu nad stvarima oko sebe tokom dužeg vremenskog perioda. U svojim istraživanjima na psima, a kasnije i ljudima on je došao do nalaza da ljudi i životinje u situacijama prolongiranog osećaja gubitka kontrole počinju pasivno da prihvataju nelagodu i negativne stimuluse (stvari iz okoline) bez pokušaja bega i bilo koje druge aktivnosti u cilju izbegavanja nelagode. Takvo stanje naučene bespomoćnosti proizlazi iz prethodnih iskustava živog bića koje je izlaganjem bolnoj ili neugodnoj situaciji naučilo da nad njom nema kontrole. Ta naučena reakcija se onda generalizuje i na one situacije u kojima zapravo postoji mogućnost bega, odnosno kontrole. Konkretno u svom eksperimentu, Selidžman je pse stavljene u boks iz kog nema izlaza stimulisao bolnim elektrošokovima, na početku bi se nesretni psi borili, pokušavali da pobegnu, da se odbrane ali bi se vremenom, kada bi shvatili da šta god uradili, nema efekta, prosto rečeno predali. Ta spoznaja da ne mogu ništa da urade je dovela do apatije, demotivisanosti, pasivnosti…
Fotografija: Alen Đozgić
Ako kroz „naočare“ sačinjene od ove teorije pogledamo naše društvo i oni prilično „intelektualno nevini“ (sjajni izraz Vedrane Rudan) će shvatiti ko je šta iz ovog eksperimenta u ovom našem Srbistanu. Eksperimantatore, u ovom slučaju etički neosetljive, može predstavljati npr. naš politički establišment sa sve svojim nalogodavcima od tamo negde, pse npr. može glumiti sirotinja raja koja globa davati više ne može, ali ga ipak daje, a elektrošokove može predstavljati npr. građanski rat, inflacija, večito pogrešni spoljnopolitički potezi, bombardovanje, ubijanje ljudi koji su imali šta da kažu, neispunjena lažna obećanja uvijena u političku demagogiju i puki populizam,nezaposlenost, korupcija u svakoj pori društva, te masa drugih stvari koje se rugaju zdravom razumu…Zaboga, pa ovi psi su baš bili šokirani, nisu li se eksperimentatori malo zaigrali !?
E sad, ako na ovu naučenu bespomoćnost koja se javlja kao rezultat osećaja gubitka kontrole nad negativnim stvarima i događajima dodamo i već pomenutu potrebu za izvesnošću dobijamo masu ljudi koji nisu spremni da preduzmu ništa da bi svoju životnu situaciju popravili, jer sama spoznaja da možemo da uradimo nešto za sebe sa sobom nosi osećaj odgovornosti (koga se tako iracionalno bojimo i od koga bežeći plaćamo veliku cenu) i potencijalno rušenje slike o samom sebi nakon eventualnog neuspeha u tom pokušaju samopomoći. Jer i permanentna bespomoćnost predstavlja neku izvesnost. Kao posledicu ovih potreba, zadovoljenih ili nezadovoljenih, imamo masu koja svakodnevno kuka, kritikuje vlast, svoju okolinu, ovaj svet i univerzum, i koja, skoro pa svesno i svojevoljno, biva bespomoćna jer to podrazumeva da je odgovornost na zlom eksperimentatoru koji manipuliše eksperimentalnim ( tj. našim životnim) uslovima što dovodi do pasivnog predavanja toku za koji ne znamo gde vodi.
Situacija u mom gradu se ne razlikuje od situacije u čitavoj državi, opštine su država u malom te se boljke iz ovog većeg sistema jasno projektuju i u ovim mini sistemima. Štaviše, u manjim opštinama situacija je još alarmantnija jer je ljudima, posebno mladima, sužen ionako već uzak manevarski prostor te se ovde ljudi osećaju još bespomoćnije, defetizam i apatija su primetniji i jači a rečenice tipa : „Ovde je beznadežno.“, „Nikad teže nije bilo“…se lakše i brže šire. Čovek jednostavno ne može da ostane ravnodušan na to, ne može mirno da gleda mnoštvo slomljenih ljudi bez ikakve inicijative niti razmišljanja o njoj, ljudi koji su dobro poznati i dragi. Tu se vraćam na početak i vidim šta u značajnoj meri doprinosi mojoj krizi i osećaju da trčim u krug i jurim svoj rep.
Evo sada na kraju kada se osvrnem, prvo se pitam koja je svrha ovog gore napisanog, da li sam bilo šta smisleno rekao ili sam samo kuckao po tastaturi i ubijao vreme jer sam kratak sa parama da idem na kafu u kafić, da li time i ja postajem taj koji kuka i kritikuje, a ništa ne radi ? Pitanja i dalje muče, ali jedno znam, baspomoćnost kako se može naučiti, može se naučiti i realni optimizam. To je onaj redak, ali kvalitetni optimizam koji se temelji ne na pasivnom priželjkivanju boljitka koji će nam neko drugi doneti, nego onaj koji je praćen akcijom i jasnim ciljem koji daju povoda za nadu i optimizam. Koliko god voleo pse i verovao u životinjsku prirodu čoveka smatram da mi ipak imamo veći repertoar mogućih rešenja za izlazak iz, na prvi pogled, bezizlazne situacije od jadnih Selidžmanovih kerova. Onaj koji planira da pomogne i da vodi, po meni, pre svega mora izaći iz uloge eksperimentatora i postati član čopora ovih ljudi koji su naučili da budu bespomoćni i da ih šokira, ali na drugi način, ovog puta da ih probudi, dozove nazad iz beznađa jer verujem da je promena u nama, u suprotnom ne bi bilo potrebe za mojom naukom, ali ni prostora za nadu da će nam biti bolje. Ni jedna promena nije laka, nije lako izaći iz komfora bespomoćnosti i izvesnosti putem prebacivanja odgovornost na druge, ali ta promena je svakako vredna truda. A ja, ja nastavljam da odvezujem svoje životne čvorove, ako tokom te borbe uspem slučajno da zakačim, trgnem i pozitivno šokiram bar nekoliko ljudi, biću zadovoljan i biće mi drago.
Autor : Danilo Garović, student psihologije
…I da, savet za kraj : Jedite dosta voća, hidrirajte se pijući dovljno vode, na suncu nosite šešir i slušajte chill out muziku.
Zaposleni se vraćaju na posao 16. septembra, obećao je generalni direktor Zoran Zaković
Zaposleni FAP-a iz Priboja će u narednih 25 radnih dana biti na plaćenom odsustvu. FAP je u onoj gupi od 29 preduzeća u restrukturiranju koji će svoju sudbinu rešavati u prvoj polovini 2014. godine, reako je za radio Koran i Ram Mrežu direktor Zoran Zaković.
„Jun 2014. godine, preduzeće će dočekati ili sa privatizacijom, strateškim partnerom ili podržavljenjem imovine. Država će kapital koji potržuje po osnovu svog ulaganja konverovati u svoju imovinu. Za radnike FAP-a to znači da će radnici biti obezbedjeni socijalnim programom po najnovijoj uredbi Vlade u iznosu od 300 evra po godini radnog staža. Za oni koji ostaju to znači veću uposlenost“, izjavio je generalni direktor Zaković
FAP svojim zaposlenima duguje po osnovu neisplaćenih ličnih dohodaka. Pored toga zaposleni nemaju ni overene zdravstvene knjižice. Problem je što Ministarstvo finansija nije uplatilo obećana sredstva Fondu za zdravstveno osiguranje. FAP je imao svoje kriterijume kome overiti knjižice u prethodnim mesecima i to je radjeno iz sopstvenih sredstava. Sada se overa knjizica iz sopstvenih sredstava obavlaj po zahtevu zaposlenih jer je teško utvtrditi kriterijum za to.
Fap je svoje zaposlene poslao na plaćeno odsustvo izmedju ostalog jer nema dovoljno ugovorenih poslova, potreba za vozilima postoji ali se teško realizuju rekao je direktor Zaković.
„JKP su naši najveći kupci. Ukinute su i subvencije za kupovinu vozila. Potrebe postoje i oni se nama javaljaju ali njima se ne žuri kao nama. Na ruku nam ne ide ni novi Zakon o javnim nabavkama , nije nas favorizovao ni u jednom pogledu.“
Ako i posle ovog perioda ne bude novih poslova, zaposleni će se vratiti na posao 16. septembra, obećao je generalni direktor Zoran Zaković.
Posmatrano po delatnostima, najveće prosečne zarade imali su zaposleni u proizvodnji duvanskih proizvoda – 119.065 dinara, a najmanje zaposleni u oblasti iznajmljivanja i lizinga 19.927 dinara.
Наиме, редакција Гласа западне Србије покушала је од председника изборне комисије, Љуба Шпице, да добије основне податке о броју и именима кандидата за директорска места и о валидности документације. Међутим, он није био расположен за разговор, и упорно нас је упућивао на општинску управу и секретара Скупштине општине, Ђорђа Дујовића,који је иначе на годишњем одмору. У тим службама су нас поново проследили на господина Шпицу, јер је он, уз чланове Комисије, био у контакту са приспелим пријавама и документацијама, због чега је логично да нам достави информације које смо тражили.
U okviru Limskog biatlona, koji se ove godine održao po šesti put u organizaciji Turističke organizacije Priboj i Razvojne agencije Rudo, pored raftinga Limom na deonici Priboj-Rudo organizovan je, prvog dana, i skraćeni spust čamcima za decu sa teškoćama u razvoju. Za bezbednost učesnika na ovoj skraćenoj deonici na Limu, od Priboja do Uvca, pobrinuli su se članovi Rafting kluba „Eko Lim“.
