Priboj – Lokalna samouprava u Priboju, mada skromnih mogućnosti, finansirala je prelazak sistema grejanja sa uglja na biomasu u svojim javnim zgradama: školi, vrtiću, Domu kulture i zgradi opštinske administracije. Projekat je sproveden u okviru nemačko-srpske razvojne saradnje, uz podršku Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine te nemačke organizacije za tehničku saradnju GIZ.
KOntlarnica na biomasu u Starom Priboju
Prema rečima Saše Vasilića, zamenika predsednika opštine Priboj i predsednika radne grupe za biomasu zlatiborske oblasti, izuzetan je ekološki efekat ovog poduhvata.
– Javne ustanove su na ovaj način dobile stabilno i pouzdano snabdevanje toplotnom energijom, dok će građani Priboja imati čistiji vazduh. Pelet koji se koristi u našoj kotlarnici je od drvne biomase sa područja naše opštine i od domaćeg proizvođača, čije korišćenje doprinosi podsticanju ekonomske aktivnosti u lokalnoj sredini. Strateška odluka opštine jeste da zamenimo fosilna goriva ekološkim, te da već sledeće godine krenemo u ostvarenje projekta izgradnje nove toplane na drvnu sečku. Želimo da i da našu centralnu gradsku toplanu, koja sada koristi mazut, pretvorimo u toplanu na drvnu biomasu. Nadamo se podršci ministarstva i GIZ, a imamo informacije da nemačka KfW banka može da nam ponudi izuzetno povoljne uslove finansiranja – istakao je Vasilić.
Na zameni sistema grejanja u javnim objektima u programu „Razvoj održivog tržišta bioenergije u Srbiji“ uz Priboj učestvuju i Vrbas i Kragujevac, a još 15 opština želi da prebaci svoje toplane na biomasu.
Po rečima Rajnera Šelhasa, rukovodioca snabdevanja biomasom, projekat se sprovodi tri godine zajedno s ministarstvom. – Pružamo podršku lokalnim samoupravama za prelazak na biomasu i gotovo svakodnevno ih savetujemo kako bismo zajedno stvorili povoljno okruženje za održivo korišćenje bioenergije. Imamo puno prostora da iskoristimo potencijale biomase u Srbiji, a prednosti su vrlo jasne: biomasa je jeftinija od gasa i mazuta, čistija od uglja i proizvodi se lokalno – ukazao je Šelhas.
Projekat finansira nemačko Savezno ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj, a glavni partner je Ministarstvo poljoprivrede i zaštite životne sredine Srbije. Predstavnik ministarstva Slobodan Cvetković kaže da se ovim stvaraju uslovi za održivo korišćenje bioenergije kod nas, te da je primena biomase od velikog značaja za lokalnu ekonomiju: koriste se lokalni resursi, upošljava lokalno stanovništvo, razvija privredni ambijent, novac ostaje u tom regionu.
Izvor: „Politika“
Ostavite vaš komentar