Depeša iz Beča ‘srušila’ zgradu

.

Dotrajala: Istog dana kada je stigao telegram o isteku stogodišnje garancije, krov železničke stanice počeo da se urušava. Zla sudbina: Zgrada je replika stanice u bečkom Prateru, ali dok austrijska privlači na milione turista, ova broji poslednje dane.

Bio je to, naizgled, sasvim običan letnji dan. Dok su ljudi u hladu divljih kestenova eglenili uz pivo i bosansku kafu doljevašu, stigla je i posve neobična depeša iz Beča.
U njoj austrijska država obaveštava lokalne vlasti da je istekla stogodišnja garancija na zgradu stare železničke stanice na Uvcu, baš one ispred koje su sedeli, te da više nikakve primedbe neće uzimati u obzir.
Još se ljudi nisu ni načudili ovoj neobičnoj germanskoj preciznosti kada je krov zgrade počeo da se urušava. Kao po komandi, grede su popustile, a zajedno s njima poleteli su cigle i crepovi. Praktično istog dana kada je garancija istekla zgrada je popustila, a prisutni se razbežali kud koji. Da ne beše ovog neobičnog događaja i čudnih podudarnosti, možda bi nekadašnja prelepa zgrada zauvek i nestala u vremenu, mada joj vreme, kako stoje stvari, i dalje nije naklonjeno.

Najlepša na trasi

Čudna je i neverovatna sudbina ove velelepne zgrade na samom razmeđu Srbije i Bosne i Hercegovine, na nekadašnjoj pruzi uzanog koloseka Priboj-Sarajevo. Ovu pružnu deonicu gradila je Austrougarska monarhija punih deset godina i pustila u saobraćaj davne 1902. godine. Zgrada železničke stanice, tada ne samo poslednje stanice već i poslednje tačke u carevini na putu od Beča prema Kraljevini Srbiji, sagrađena je 1908. godine.

Tadašnji izvođač radova ovoj zgradi dizajniranoj u stilu tadašnjih modernih zdanja u zapadnoj Evropi dao je garanciju na neverovatnih 100 godina. Istekla je 2008. godine, o čemu je Austrija i zvanično obavestila vlasti u Rudom, na čijoj se teritoriji administrativno nalazi. Da sve bude zanimljivije, ova zgrada je po sačuvanim zapisima i sećanjima starijih bila i najlepša na pruzi od Beča do Priboja, potpuno identična železničkoj stanici u bečkom Prateru, koja i danas privlači na milione turista. Jedino što je veća barem deset puta u odnosu na ovu kod Uvca.
Austrougarska monarhija je, po svemu sudeći, strogo vodila računa o svom imidžu u svetu, pa je tako i svoju najlepšu železničku stanicu sagradila na samoj granici sa Srbijom, valjda da bi impresionirala uvek neposlušne i nepokorne Srbe prema velikim svetskim silama. Ovde je bila i čuvena okretnica lokomotiva, za povratak sa granice sa Srbijom u Austrougarsku, a i danas stoji ispred ove zgrade. Koliko se zna, takva više ne postoji nigde u svetu.
Kada je odlukom tadašnjih vlasti 1977. godine prugom uzanog koloseka od Sarajeva prema Priboju (drugi krak je vodio preko Višegrada, Mokre gore i čuvene Šarganske osmice prema Užicu i Beogradu) prošao poslednji „ćira“, železnička stanica Uvac prestala je da se koristi. Od tada u njoj je bila kafana „Složna braća“, u kojoj su ovde na graničnoj međi Srbije i Bosne bile čuvene pijanke i terevenke, krvave tuče, obavezne animir dame, a sve je to, po pričama ovdašnjih žitelja, poslužilo i kao inspiracija za istoimenu televizijsku seriju emitovanu pre desetak godina. Bila je tu potom i seoska prodavnica, pa opet kafana, a donedavno su tu bile i prostorije mesne zajednice Uvac. Trenutno je u njoj magacin, zgrada je svačija i ničija, a u nju se, nakon ukidanja pruge, useljavao ko je hteo, tu je stanovao, pretvarao u kafanu, prodavnicu ili magacin.

Izbegli belaj

– Živim u blizini nekadašnje stanice i zadesio sam se baš kraj nje kada je stigla depeša iz Beča – priča Radovan Nikitović sa Uvca. – Ljudi su opušteno pili pivo i čitali telegram kada su počele da se obrušavaju grede. More, umalo da dođe do velikog belaja. Jedva smo glave sačuvali!
Nakon ovog neobičnog događaja, zgrada železničke stanice Uvac privukla je pažnju i Ambasade Austrije u Sarajevu.
– U jednom razgovoru su obećali da će nam dati kompletnu donaciju za sanaciju zgrade i njeno dovođenje u prvobitno stanje – kaže nam Milko Čolaković, načelnik opštine Rudo, kojoj administrativno pripada mesna zajednica Uvac. – Međutim, od tada Austrijanci su se nešto ućutali i zaista ne znam šta će s njom biti.
Slučaj je hteo da je Milan Radišić, koji već dve decenije živi i radi u Beču, rođen i odrastao tik uz zgradu železničke stanice Uvac, a sve vreme boravka u Beču živeo je opet tik uz tamošnju identičnu železničku stanicu, što je neverovatna koincidencija.
– Ovde u Beču, uz njihovu železničku stanicu, osećam se kao da sam u zavičaju, u rodnom Uvcu, uz istu našu stanicu koju su pravili Austrijanci pre više od jednog veka – kaže nam Milan Radišić na kraju nevesele priče o zgradi na međi Srbije i Bosne i Hercegovine. – Zgrada železničke stanice u Beču blista, a velika je šteta što niko nije spreman da uloži u revitalizaciju ovog zdanja na Uvcu. Ako se nešto hitno ne preduzme, stanica će se jednostavno urušiti, a možda i još nekog ozbiljno pritisnuti.

Autor: Damir Bjelopoljac
http://www.pressonline.rs/vesti/Reportaze/183937/depesa-iz-beca-srusila-zgradu.html