Poginuo je na današnji dan: „VALTER HEROJ, VALTER LEGENDA“

Tako je nekada glasila tema na koju su za vredan fond novčanih nagrada pisali učenici najveće prijepoljske osnovne škole koja nosi ime najpoznatijeg ilegalca sa jugoslovenskih prostora koga je film Hajrudina Krvavca „Valter brani Sarajevo“ učinio poznatim u celom svetu. Poginuo je upravo u tom gradu, 6.aprila 1945.godine 

Izvor: „Polimlje“ Autor: Indira Hadžagić

Kuća mu je bila blizu prijepoljske crkvene porte, sa baštom punom cveća. Bio je malko prgav i kao dečak i kad se zaljubio u drugom razredu osnovne škole učiteljica Staka Jevđević morala je da ga smiruje prepoznajući karakter koji buja emocijama i odlučnošću. U Šarampovu beše brica Mehmedalija koji je prikazivao, kako se govorilo „žive slike“. Jednu od predstava namenjenih za decu upriličio je i u bašti Perića. Ono što je fasciniralo bila je magija senki koji je vešti brica dočaravao razapevši posteljinsko belo platno između dva stabla, a iza platna ložeći vatru. Svedočili posle neki da se često „umetnik“ spašavao skakanjem u Lim kad bi ga nepažnjom kakav plamičak zahvatio. Perići su imali i prvu pravu loptu za fudbal. Izrastao je u mršavog mladića, koščatog lica na kome su dominirale oči.

Ljubav prema Limu

Ljubav prema Limu ostala je u sećanjima njegovih vršnjaka. Ali Vladimir je već bio beogradski đak, a u Beogradu su tada demonstriralo protiv vlasti i svakog spomena fašizma. Vladimirov otac, kafedžija, umro je 1928.godine i majka je ostala sa dva sina i dve kćeri da se snalazi. Umrla je desetak godina posle muža. Težak život beše, pa ipak je uporni Vladimir Perić uspeo da završi Trgovačku akademiju i upiše Višu komercijalnu školu, da postane član KPJ. Bila je 1940.godina. Zbog policijskih progona, iz Beograda je prešao u Sarajevo i zaposlio se u Hipotekarnu banku. Tada počinje njegova ratna priča koja je prerasla u legendu. U Sarajevu organizuje ilegalnu kurirsku vezu, tako dobro, da dolazi bez problema i Ivo Lola Ribar.

Prvi bankar „Užičke Republike“

Kad su partizani oslobodili Užice, za vreme kratke Užičke Republike, upravo je Vladimir Perić bio rukovodilac prve banke u revoluciji. Posle povratka u Sarajevo, ustaška policija je provalila organizaciju i on odlazi u partizanski odred u okolinu Zenice, gde je u napadu četnika teško ranjen. Posle oporavka, upućen je u Tuzlu, strateški važan grad ali i grad soli, sode i uglja. Tada počinje da se potpisuje kao Valter i to zbog marke pištolja od koga se nikada nije odvajao. Bila je već 1943.godina. Brat će mu poginuti uskoro na frontu. A on će ponovo u Sarajevo. Obnovio je ilegalni rad i antifašističku organizaciju. Sa drugovima se uzvek pozdravljao rečenicom:“Doviđenja u slobodnom Sarajevu“. Za godinu dana uspeo je da ima svoje ljude čak i u Gestapou, da se kreće gradom u kome su ustaše na vlasti u uniformi visokog ustaškog oficira, često je izlazio iz grada, bio u kontaktu sa Vrhovsnim štabom NOV, prebacivao je ljude u partizanske jedinice.

Hrabar kao u filmu

Njegovi drugovi su svedočili da je zaista bio onakav kakvim ga je posle legenda „slikala“ i kakav je prikazan u filmu Hajrudina Krvavca: hrabar, hladnokrvan, odvažan i inteligentan. Bio je najveća tajna toga vremena. Stanovao je kod porodice Kurtović , u kući udaljenoj nekoliko stotina metara od mesta gde su živeli najviši ustaški oficiri. Vele da je stalno nosio desetak zlatnika sa sobom, ako ga uhapse da ima čime koga podmititi. Nabavio je bio i veoma kvalitetan štof i sašio uniformu u kojoj će, govorio je, prošetati oslobođenim Sarajevom. Stvorio je radio-telegrafski centar Sarajeva. Saznalo se da su nemački oficiri dogovorili da im četnici oko Sarajeva i ustaše i domobrani u Sarajevu obezbede izlazak iz grada, a oni će im omogućiti da preuzmu zajedno vlast.Valter je preneo veoma podrobna obaveštenja o ovim namerama. Usledile su njegove pripreme organizacije da se parira ovim namerama. Smatrao je da odbranu grada treba organizovati upravo iznutra. Bio je uveren da će Sarajlije braniti svoj grad.

Pre nego se odigrao poslednji čin oslobođenja, Valter je ručao u Drvaru kod Tita. Taj put 1944.godine iz Sarajeva za Drvar, bio je veoma rizičan. No, Vladimir Perić je insistirao jer je za to pripremio novu uniformu nemačkog oficira ,a uz nju je obezbedio i visoko odlikovanje! Kad je stigao u Drvar, vele, nije ništa govorio o svemu što je radio u Sarajevu. Tada je načinjena prva i jedina fotografija Vladimira Perića Valtera u partizanskoj uniformi. On je u Sarajevo doneo negative filma sa Titovom fotografijom, odneo čuvenom fotografu Ivici Liscu da ga razvije I potom je podeljeno nekoliko hiljada fotografija kako bi Sarajlije videla kako zaista izgleda Josip Broz Tito.

Ustaša Luburić kreće u lov na Valtera

Zbog svega u Sarajevo stiže zloglasni komandant ustaškog logora Jasenovac Maks Luburić kako bi končano lično organizovao hvatanje „tog“ Valtera. Ali njega su o dolasku krvnika obavestili radnici koji su radili pečat sa imenom Luburića. Tada je počeo strašni „lov“ na ljude, mnogi su hapšeni, a samo desetak dana pre oslobođenja grada, usledila su vešanja u aleji kestenova. Ali Valter je ostao tajna.

Kad su 1945.Nemci počeli da se povlače, palili su sve pred sobom. Valter, nevidljiv i neuhvatljiv, dobio je naređenje od Vrhovnog štaba da po svaku cenu budu sačuvani električna centrala, vodovod i pošta. Svedoci kažu da je lično organizovao odbranu, a da je sebi odredio najteže i najopasnije mesto, a to je bila električna centrala. Uspeo je da se, preko svojih veza među nemačkim oficirima, domogne čak i njihovog plana odbrane grada.

“ Grad je oslobođen, ali je Valter poginuo“. Bio je 6.april 1945.

Pitali su ga, pričali su, šta će da radi posle oslobođenja, a Valter je odgovarao da će opet raditi u banci. Pozvao je građane Sarajeva da brane svoj grad od fašista koji hoće da ga spale. Tasko je 5.aprila počelo oslobađanje Sarajeva, mahalu po mahalu. Partizanske jedinice su stizale, a grad je i dalje imao struju. Valter je odbio poziv da dođe u štab. Granata ga je pogodila pet minuta do jedan sat posle ponoći. U zoru je poslata poruka:“ Grad je oslobođen, ali je Valter poginuo“. Bio je 6.april 1945.

Vladimir Perić Valter proglašen je za narodnog heroja 24.jula 1953.godine.

Ostalo je da se prepričava o podvizima, svedoci vremena su govorili o njegovom ilegalnom radu, inventivnosti , hrabrosti i uverenjima. Imao je samo 26 godina. Prijepolje je tiho zborilo o svom najpoznatijem građaninu sve do pojave Vlada Divca. Bilo je potresno kada je njegova sestra pre 9 godina odavala počast na proslavi 180 godina škole sa njegovim imenom, milujući bistu svoga brata, upravo u društvu Vlada Divca. Prijepoljska glavna ulica nosi ime Valterovo. Film Hajrudina Krvavca iz 1972. godine omogućio je planetarnu popularnost imena koje je u Kini nešto kao kod nas mnoštvo poznatih filmskih junaka iz nekih drugih istorija. To je doprinelo i da se pomalo skrajne da je Vladimir Perić istorijska ličnost, a ne filmski junak i tek deo mita jednog vremena. Posle snimanja filma 1972. Josip Broz Tito, predsednik SFRJ rekao je da je “Valter najsjajniji i najveći heroj ilegalnog poketa u našim okupiranim gradovima”.

A u listu “Sarajevski dnevnik”, 6.aprila 1946. godine, između ostalog, ostalo je zapisano i ovo:“Valter-to ime je bilo i ostalo simbol narodnooslobodilačkog pokreta. On je bio lozinka unutrašnjeg otpora našeg grada protiv okupatora”.