U Međurječju, geografskom „isečku“, ostrvu Bosne i Hercegovine u kopnu Srbije, međa ima u izobilju. I rakiju kad peku, kazan se prostira u dve države.
Foto R. Milović
Međurječje je teritorija od četiri kvadratna kilometra u vlasništvu Opštine Rudo (Republika Srpska – BiH), okružena sa svih strana Srbijom. Takvo stanje nasleđeno je od povlačenja Turske iz BiH, a zahvaljujući kartografskoj preciznosti Austrougarske. Švabe su udovoljile molbi turskog age da Međurječje ostavi – pokloni svom rođaku iz Rudog. Tu međa i tromeđa ima u izobilju, pa je život u ovom geografskom isečku toliko komplikovan da ga je teško i opisati, a nije lako u njemu ni živeti.
[blockquote style=“1″]- Stanovnici iz dve trećine pribojskih sela, od granice sa Pljevljima do Sastavaka, bolje reći Stupova, moraju proći kroz Međurječje. Posle dva kilometra teritorijom Stupovi, oni opet „ulaze“ u teritoriju Rudog, u naselje Ustibar, raskrsnicu puteva za Priboj – Pljevlja i Rudo. Do zvaničnog graničnog prelaza Uvac od Ustibra moraju proći skoro 15 km teritorijom Rudog, a od Uvca do gradskog jezgra Priboja još četiri kilometra – kaže Miro Grabovčić IZ Međurječja.[/blockquote]
Još je komplikovanije doći iz Rudog u Međurječje, „bescarinsku zonu“. Na ovom putu od 12 km, Ruđani moraju proći kroz selo Sjeverin (Priboj) uvučeno u teritoriju Rudog, a odatle ući u svoj Ustibar, raskrsnicu za Priboj i Pljevlja, pa preko Stupova u Međurječje.
Zbog ove teritorijalne komplikacije, u Međurječje, u kontrolu trgovaca i ugostitelja, retko dolaze inspektori iz Rudog i Priboja, jer tu se ne zna ni ko pije, ni ko plaća.
[tabs][tab title =“GRANICA U DVORIŠTU“] U ZASEOKU Olandići, na granici Sastavaka i Međurječja, granica ide i posred groblja, pa su nekima noge u jednoj, a glava u drugom državi. Kod braće Markovića, granica ide kroz dvorište, između njihove dve kuće, a kada peku rakiju, kazan sa džibrom je u jednoj državi, a rakija ističe u drugu državu. Tako je i sa izvorima i rezervoarima za vodu. Sreća je da niko od meštana ne postavlja pitanje čije je šta, od kuda do kuda, kako i dokad.[/tab][/tabs]
Uz sve to, putnik namernik i ne zna kada je u kojoj državi, izuzev ako mu se ne dogodi saobraćajni udes. Policija tačno zna granicu i svoja ovlašćenja. Kad je udes ili kakav drugi belaj u Međurječju, usred kojeg se nalazi policijska zgrada Priboja, na uviđaj će doći Policija iz Rudog.
[blockquote style=“2″]- Pre je bilo problema s pružanjem zdravstvenih usluga, ali smo to prevazišli dvojnim državljanstvima. Posle osmogodišnje škole, svi smo odavde uglavnom na školovanje išli u Užice, a ne u Priboj ili Rudo, jer samo Užice ima Dom za đake – kažu Aleksandar Grabovčić, braća blizanci Marko i Stefan Prijović, Nikola Novaković i Ivan Javorac.[/blockquote]
U Međurječju, u okruženju stotinak srpskih kuća, živi i Hajro Gibanica.
[blockquote style=“1″]- Jedini sam ja ovde Musliman, to oduvek bio i ostao, a ne Bošnjak, što je po meni izmišljena nacija. Lepo ovde živim sa Srbima, koje po potrebi svojim autom vozim na svadbe i sahrane, slave i vašare, gde god im se prohte, i ako treba, usred noći – kaže za naš list Hajro[/blockquote]
Za sve ovo vreme, Međudržavna komisija za utvrđivanje granice između BiH i Srbije tapka u mestu. Možda će sve prabaciti u nadležnost Beča i Istanbula, jer su grešku napravili njihovi vladari.
„SAN MARINO“
MEĐURJEČJE, ili kako ga zovu ruđanski „San Marino“, ograničeno je dvema rekama, koje se sastaju pod mostom na ulazu u Međurječje, a zato što se tu sastaju, nastalo je i ime Sastavci (pribojska varijanta) sa zaseocima Stupovi, Bare, Daljevi, Kasindo, Crnugovići, svi u zemlji Srbiji.
Izvor: „Novosti“ Autor: R.Milović
Ostavite vaš komentar