Priboj – portal Priboja na Limu i Polimlja
Ukupan broj stanovnika opštine Priboj, po zadnjem popisu iz 2011. godine, iznosi 27.133. Po zvaničnom biračkom spisku ima 28.628 upisanih punoletnih građana sa pravom glasa , oko hiljadu više nego što ima svih stanovnika. Настави са читањем „U Priboju više birača nego živih“
Како се наводи у саопштењу Владе Србије, финска компанија је заинтересована за постане власник 100 одсто капитала ФАП-а, у којем би производила високо специјализовани модел камиона за поларне услове „Сису полар“.
Компанија „Сису ауто“ је 24. фебруара упутила Влади Србије иницијалну понуду за преузимање ФАП-а уз услов да дугови тог предузећа буду решени и да се одвоје повезане компаније.
„Сису ауто“ је изразио спремност да запосли 600 радника.
Потенцијални власник ФАП-а намерава да, осим комплетних камиона, у Прибоју производи осовине и остале компоненте за друге моделе камиона, као и делове свог војног програма.
Специјални камиони „Сису ауто“ базирају се на моторима и технологији Мерцедес-Бенц најновије генерације, те ће, додаје се, та технологија посредно стићи и у погоне ФАП-а.
„Сису ауто“ планира да камионе произведене у Прибоју пласира и на тржиште Русије, као и на друга где је ФАП некада био присутан.
„Име ФАП ће наставити да постоји и план потенцијалног инвеститора је да се камиони на локалном тржишту продају под тим брендом, али са новим моделима и значајно побољшаним квалитетом“, пише у саопштењу.
Радна група је оценила да би преузимање ФАП-а омогућило да се у Прибоју очува производња камиона конкурентних и по квалитету и по цени, што би допринело и ангажовању тамошњих радника, а посебно отварању нових радних места за младе инжењере.
„Ако се преговори са компанијом ‘Сису ауто’ успешно окончају, ФАП ће поново постати значајан произвођач моторних возила,“, наводи се и додаје да би Србија тиме остала на светској мапи аутомобилске индустрије као земља која производи аутомобиле Фијат, аутобусе Икарбус-Мерцедес и камионе ФАП-Сису.
Влада Србије је почетком новебра 2013. основала Радну групу за решење проблема у ФАП-у, након штрајка радника који су блокирали пругу Београд-Бар.
Радну групу су чинили представници кабинета првог потпредседника Владе, Министарства привреде, Министарства финансија, СИЕПА, ФАП-а, синдиката, општине Прибој, Југоимпорт СДПР и компаније Мерцедес-Бенц.
У саопштењу се наводи да је Радна група успела да за мање од три месеца понуди могуће решење за проблем који је оптерећивао Прибој и целу државу више од 20 година.
Извор: РТВ
Prošečne plate bez poreza i doprinosa za januar ove godine u svim opštinama raške oblasti, osim Priboja, bile su znatno manje nego za decembar prošle godine, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.
Prema ovim podacima, u koje je radio Sto plus imao uvid, najveće plate primili su Pribojci 37.951 dinar (327 evra), a najniže zaposleni u Prijepolju 28.704 dinara (247 evra).
Zanimljivo je da su plate u Priboju za decembar i novembar prošle godine bile među najnižim u Srbiji, a da su januarske zarade u odnosu na prethodni mesec, veće za preko 13.000 dinara.
Prosečne januarske plate bez poreza i doprinosa u Novom Pazaru bile su 34.164 dinara (295 evra), Novoj Varoši 31.793 dinara (274 evra), Sjenici 34.051 dinara (294 evra) i Tutinu 31.260 dinara (270 evra).
Najveći pad mešecnih primanja zabeležen je Tutinu, pa su zaposlenima u toj opštini januarske plate bile za čak 14.000 dinara manje nego decembarske.
Zarade za prošli mesec u odnosu na pretprošli u Novom Pazaru i Sjenici bile su manje za 4.000 dinara, a Prijepolju i Novoj Varoši za 6.000 dinara.
Januarske plate u svim sandžačkim opštinama bile su ispod republičkog proseka od 37.966 dinara, što preračunato u evre prema današnjem kursu Narodne banke Srbije iznosi oko 327.
| decembarske januarske Novi Pazar 37.342 dinara (322 evra) 34.164 dinara (295 evra) Tutin 44.738 dinara (386 evra) 31.260 dinara (270 evra) Sjenica 38.248 dinara (330 evra) 34.051 dinara (294 evra) Priboj 24.683 dinara (212 evra) 37.951 dinara (327 evra) Prijepolje 37.020 dinara (319 evra) 28.704 dinara (247 evra) N. Varoš 37.611 dinara (324 evra) 31.793 dinara (274 evra) |
Izvor: Radiostoplus, N. Kočović
Rezultati ispitivanja vode uvačkog jezera pokazuju visok stepen zagađenja važnog vodozahvata. Problem sličan onom u Vrutcima, pa ova voda ni tokom leta nije bezbedna za kupanje.
AKO se hitno ne preduzmu mere, Uvačko jezero će za nekoliko godina biti mrtva voda! Da ovo strahovanje zaposlenih u Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“ nije bez osnova, potvrđuju i preliminarni rezultati ispitivanja kvaliteta vode akumulacije Uvačkog jezera, koje su uradili stručnjaci Agencije za zaštitu životne sredine u Beogradu. Rezultati, u koje su i „Novosti“ imale uvid, pokazuju da je voda u ovom jezeru treće i četvrte, a na nekim mestima i pete kategorije!
Zbog stanja Uvačkog jezera i prelivanja njegovih voda strepi se i za sudbinu dva nizvodna, Zlatarskog i Radoinjskog. Još davne 1979. godine sliv Uvca je proglašen za izvorište prvog ranga, a predviđeno je da se voda iz Zlatarskog jezera prebacuje u rzavski sistem za buduće snabdevanje Šumadije i Beograda pijaćom vodom, dok se vodom iz Radoinjskog jezera već snadbevaju žitelji Priboja, posle prerade u postrojenjima na Jarmovcu.
– To što je voda u Uvačkom jezeru treće i četvrte kategorije znači da je problem sličan onom u Vrutcima i da ova voda leti, čak, nije bezbedna ni za kupanje – upozorava Dejan Lekić, pomoćnik direktora Agencije za zaštitu životne sredine.
– Osim što je posledica klimatskih promena i vremena gradnje brane, odnosno neobavljenog čišćenja i remedijacije, za stanje vode Uvačkog jezera najodgovorniji je čovek! Kako saznajemo sa terena, vode Uvačkog jezera ugrožene su mnogobrojnim divljim deponijama kako na obalama jezara tako i na pritokama Vapi i Grabovici, koje i „donose“ najviše otpadnih voda. Na obalama sva tri jezera dozvoljeno je pecanje, koriste se motorni čamci, a u zabranjenoj zoni, decenijama niču vikendice, čak i hoteli. Pitamo se samo gde idu otpadne vode iz svih tih objekata na vodozahvatu prve kategorije?
Filip Radović i Dejan Lekić
U Rezervatu „Uvac“ dodaju da su problematične i kanalizacione mreže opštine Sjenica, kao i otpadne vode iz mnogobrojnih klanica, mlekara i rudnika uglja Štavalj. Ovaj ljudski nemar, nebriga i nepoštovanje sanitarnih propisa, kažu, izazivaju eutrofizaciju vode (najvidljivija posledica je takozvano cvetanje vode), pa dolazi do prenamnoženosti vodenih biljaka, najčešće algi, što se negativno odražava na vodeni živi svet i kvalitet vode.
SISTEMI ZA PREČIŠĆAVANjENA pitanje da li su žitelji Priboja ugroženi s obzirom na to da se snabdevaju pijaćom vodom iz Radoinjskog jezera, Radović i Lekić odgovaraju da se voda u postrojenjima prečišćava različitim tehnologijama i da je prečišćavanje bolje ukoliko se postrojenja redovno remontuju ili ako su, što je poželjnije, ugrađivani novi visokotehnološki sistemi za prečišćavanje.
Iako je ovaj proces, zasad, zaobišao Zlatarsko jezero, gde je voda druge kategorije, stručnjake zabrinjava izveštaj biologa Agencije za zaštitu životne sredine iz novembra 2013. godine o „masovnom razvoju makrofitske vegetacije na akumulaciji Radoinja“. U izveštaju se navodi da su u ovom jezeru „konstatovane čitave podvodne livade koje su obrazovale submerzne i flotatne vodene biljke“. Iako, u suštini, vodama čine dobro, ako se prenamnože izazivaju eutrofizaciju vode. Na Radoinjskom jezeru, sudeći po izveštaju, ove vodene biljke su već prenamnožene, pa biolozi Agencije predlažu nekoliko načina čišćenja akumulacije, čak i njenog mulja.
-Naš zadatak je da o ovim rezultatima ispitivanja kvaliteta voda obavestimo one koji upravljaju vodama, one koji brinu o kvalitetu vode za piće i one koji upravljaju akumulacijama, a na nadležnima je da sistemski regulišu pitanje otpadnih voda, divljih deponija, bespravno izgrađenih objekata na obalama jezera, pecanja i kupanja tokom leta – objašnjava Filip Radović, direktor Agencije. – Neophodno je, dakle, pojačati rad sanitarnih inspekcija i nadležnih u lokalnim samoupravama, ali i podizati svest građana o posledicama zagađenja životne sredine oko ovako važnih vodozahvata. Za saniranje stanja svih voda u našoj zemlji potrebno je više od 10 i po milijardi evra, a raspolaže se sa svega nekoliko milijardi dinara, zato je savest i odgovornost građana presudna za očuvanje voda kao resursa 21. veka. Verovali ili ne, ali i u najdemokratskijim zemljama, gde je ekološka svest građana mnogo veća nego u Srbiji, vodozahvati ovako visoke važnosti ograđeni su žicom kroz koju se propušta visokonaponska struja.
Izvor: Novosti – J. MATIJEVIĆ – D.GAGRIČIĆ, 26. februar 2014.
Navršava se 21 godina od zločina u Štrpcima. Na današnji dan 1993. godine voz, koji je saobraćao na liniji Beograd–Bar, zaustavila je grupa predvođena Milanom Lukićem i iz voza izvela 19 putnika, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti, i kasnije ih ubila kod Višegradske banje.
U Prijepolju će biti obeležena 21. godišnjica otmice putnika iz voza u Štrpcima odvojenim programom u organizaciji opštine Prijepolje i Islamske zajednice u Srbiji.
Janković: Procesuirati odgovorne za zločin
Otmica i likvidacija 18 putnika bošnjačke i jednog hrvatske nacionalnosti u mestu Štrpci je brutalan zločin koji ne sme da se zaboravi, poručio je zaštitnik građana Saša Janković i apelovao na državne organe da procesuiraju krivce.
„Od izuzetnog je značaja da se što pre okonča procedura kako bi krivci, čija imena se uglavnom znaju, bili do kraja procesuirani“, naveo je Janković.
Danas se navršava se 21 godina od otmice 19 putnika iz voza na liniji Beograd-Bar, od kojih je 18 bilo bošnjačke nacionalnosti. Grupa uniformisanih osoba predvođena Milanom Lukićem otete putnike je mučila i ubila kod Višegradske banje. Najstarija žrtva imala je 59, a najmlađa 16 godina.
Tim povodom opština Prijepolje će na dan otmice putnika iz voza organizovati tradicionalni prijem porodica devet otetih i ubijenih sa područja te opštine.
U 15 sati, na spomen kompleksu „Štrpci“ u Prijepolju, govoriće predsednik opštine Emir Hašimbegović.
Islamska zajednica u Srbiji u Domu kulture u Prijepolju organizovaće komemorativnu akademiju „Štrpci bez mezara“ na kojoj će, kako je najavljeno, govoriti glavni muftija Muamer Zukorlić, predsednik LDP-a Čedomir Jovanović i predsednik BNV-a Samir Tandir.
„Mimohodom šutnje“ glavnom prijepoljskom ulicom do spomeničkog kompleksa, učesnici komemorativne akademije će još jednom podsetiti na otmicu i likvidaciju nedužnih građana i pasivnost državnih organa u otkrivanju i procesuiranju nalogodavaca i počinilaca tog zločina.
Većina ubijenih bili su iz Prijepolja, Priboja, Beograda i Podgorice a još nije poznato gde su njihovi posmrtni ostaci.
Među skeletnim ostacima pronađenim u Perućcu pre nešto više od dve godine su i ostaci dva putnika oteta u Štrpcima. Identifikovani su Rasim Ćorić iz Prijepolja i Jusuf Rastoder iz Berana.
Pre četiri godine u selu Sjedača, tridesetak kilometara od Srebrenice, takođe na obali jezera Perućac, pronađene su dve lobanje a DNK analizom utvrđeno je da je jedna od njih pripadala Halilu Zupčeviću, otetom putniku tog voza.
Milan Lukić je pred Haškim tribunalom osuđen na doživotnu robiju, dok je u Srbiji za otmicu u Štrpcima na 15 godina zatvora osuđen Nebojša Ranisavljević, koji je nakon odslužene kazne pušten na slobodu pre tri godine.
Izvor: RTS
На штанду Српске напредне странке у Прибоју, нападнута једна активисткиња те странке. После посете потпредседника Главног одбора СНС Николе Селаковића Прибоју, непознати мушкарац пришао је активисткињи и ударио је песницом у главу, наводи се у саопштењу СНС-а.
Српска напредна странка саопштила је да је око 14 часова, на штанду те странке у Прибоју, нападнута једна активисткиња.
Одмах након посете потпредседника Главног одбора СНС Николе Селаковића Прибоју, непознати мушкарац пришао је активисткињи и ударио је песницом у главу, без икаквог упозорења, претходне расправе или свађе, наводи се у саопштењу.
Нападач је идентификован, а полиција га је одмах привела.
Целу вест прочитајте на сајту РТС
Прибој – Ових дана Прибојска Бања, познато бањско лечилиште код Прибоја, представља велико градилиште. Након што је по Закону о реституцији ово лечилиште враћено Српској православној цркви у фебруару прошле године, Милешевска епархија је приступила адаптацији зграде Рехабилитационог центра. Радови су у току, а од данас су започети послови и на реновирању два бањска базена, као и уређењу овог лечилишта.
Све собе у Рехабилитационом сентру ће имати нова купатила у која ће бити доведена бањска вода, а два базена ће бити реновирана и добиће нове кровове, док ће њихов спољни изглед остати непромењен.
Упоредо са овим пословима, наредних дана ће почети и активности на изградњи десетак специјалних апартмана, одмах до бањских купатила. Иначе, од данас се измешта саобраћај из центра Прибојске Бање због грађевинских радова, па ће се користити алтернативни правци.
По речима владике милешевског Филарета, послови на адаптацији постојећих и изградњи нових објеката у лечилишту Прибојска Бања треба да буду окончани до 15. јуна, за када је планирано њихово освештање, а пет дана касније овде ће стићи и први гости и пацијенти.
Глас западне Србије
Miloš Raović prvi na Balkanijadi u Istanbulu. Košarkaši još jednom ubedljivi na domaćem parketu. Rukometaši ostvarili pobedu u gostima. Odbojkaši na startu prolećnjeg dela prvenstava zabeležili još jedan poraz. Odbojkašice propustile i drugu utakmicu u nastavku sezone. Lep gest prof. Jeremića.
Najvažnije sportske vesti ovoga vikenda stižu nam iz Turske, tačnije iz Istanbula sa Prvenstva Balkana u atletici. Momak iz Priboja, bivši atletičar AK FAP, sada atletičar AK Partizan, reprezentativac Srbije, Miloš Raović, najbrži je čovek na Balkanu na 400 metara. On je u trci na 400 metara zauzeo prvo mesto sa vremenom 47,45 sekundi. U istoj trci Emir Bekrić, koji je trčao van konkurencije, je bio odmah iza reprezentativnog kolege, i trku je završio u vremenu 47, 84.
Eksluzivno za portal Priboj033 Raović je rekao: „Prezadovoljan sam trkom i sada sa jos većom željom i motivom ulazim u naredni pripremni period, sve teče po planu, nastavljamo dalje da treniramo i rezultati ce doći!“, skroman je Miloš Raović. A rezultati su već tu. Posle drugog, pa prvog mesta na dvoranskom mitingu u Budimpešti, gde je postizao svoja najbolja vremena, stigla je nagrada u vidu zlatne medalje na Balkanijadi uz najbolje vreme ove sezone.
Reprezentacija Srbije je ostvarila odlične rezultate u Istanbulu. Osim osvojene zlatne medalje naša Ivana Španović ostvarila je i novi nacionalni rekord u skoku u dalj koji sada iznos 6.92 metara. Takođe, naš dvoranski prvak Evrope Asmir Kolašinac opravdao je svoja očekivanja i osvojio zlatnu medalju hicem od 20.23metra. Zlatna medalja otišla je i u ruke Nemanje Kojića na 800m rezultatom 1:51,05. Među osvajačima srebrne medalje bila je i naša šampionka na 1500m Amela Terzić, koja je deonicu od 3000m istrčala za 9:19,29. Miloš Todosijević ostvario je novi lični rekord i takođe se okitio srebrom sa 2.21m, kao i Strahinja Jovančević u skoku u dalj koji je zauzeo drugo mesto sa 7.62m. Jasmin Ljajić osvojač je bronzane medalje i deonicu od 3000m istrčao je za 8:23,46. Aleksandar Milenković 60m prepone istrčao je za 8.27 s i zauzeo četvrto mesto. Lazar Anić takmičenje je završio skokom od 7.39 metara, a Katarina Sirmić zauzela je osmu poziciju na 60m rezultatom 7.85 s. „Nije što su naši ali su najbolji. To su dokazali i brojem osvojenih medalja kao i rezultatima“, kažu u Atletskom Savezu Srbije.
Košarkaši Priboja su još jednom bili ubedljivi na svom parketu. Oni su u 17. kolu Prve regionalne lige Zapad savladali KK Svilajnac rezultatom 100-72, po četvrtinama 35-19, 22-12, 25-12 i 18-29. Od samog starta košarkaši Priboja su stavili do znanja gostima iz Svilajnca ko je kvalitetnija ekipa i već posle prve četvrtine razlika je bila 16 poena, a tokom utakmice je samo rasla. U poslednjoj četvrtini priliku su dobili i mlađi igrači, pa je konačan ishod do već diđenih 50-ak poena razlike ipak sveden na 28. U našoj ekipi najefikasniji su bili Mićević sa 25, Bogdanović sa 22, Bojović sa 16 i Kovač sa 14 poena. Za naš portal, kapiten Golubović (9) je rekao: „I u ovoj utakmici smo pokazali sa kakvim potencijalom raspolažemo. Još jedna sigurna pobeda i još jedan korak bliže konačnom cilju, plasmanu u Drugu ligu“, rekao je Golubović.
Posle sedamnaestog kola stanje u vrhu tabele je nepromenjeno. Naši košarkaši su prvi, pobedu manje ima ekipa Plane, i to su dve ekipe koje će se boriti za prvo mesto i plasman u viši rang. Zlatar se porazom kod kuće od Uba oprostio od borbe za sam vrh. Košarkaši Priboja u narednom kolu u petak od 18:30 gostuju u Požegi ekipi Sloge, a derbi kola je u Ubu, gde trećeplasirana ekipa domaćina dočekuje drugoplasiranu Planu.
Rukometaši Priboja su na gostovanju u Trsteniku, poslednjeplasiranoj ekipi Metalca iz Kraljeva, zabeležili sigurnu pobedu, RK Metalac – RK Priboj 21-24, poluvreme 11-16. Priliku da poprave utisak od prošlog kola iskoristili su na najbolji način. U utakmici sa dosta grešeka na obe strane presudila je bolja igra našeg tima u odbrani. Bolji od ostalih bili su golman Hadžibegić sa 15 odbrana i Strujić sa sedam pogodaka.
Posle 14 odigranih kola rukometaši Priboja zauzimaju sedmo mesto na tabeli sa 14 osvojenih bodova, a nakon ovog kola, očekuje ih još jedno gostovanje u narednom kolu ekipi RK Knez Lazar u Kruševcu.
Posle odlaganja utakmice u Čačku protiv ekipe Borca 2, odbojkašice Priboja su zbog finansijskih problema odložile i utakmicu protiv Lučana na domaćem parketu. Prema rečima iz ŽOK Priboj, novca i dalje nema pa je i dalje takmičenje jedinog ženskog sportskog kluba u gradu dovedeno u pitanje. Samo da podsetimo da su naše devojke prvi deo prvanstva završile na deobi trećeg mesta sa odličnim izgledima da se domognu druge pozicije koja vodi u Drugu ligu Zapad, a da su upravo glavni konkurenti za to mesto, uz Sjenicu, ekipe Lučana i Borca 2 protiv kojih su odložene utakmice. U narednom kolu naše devojke bi trebale ponovo da gostuju u Čačku, ovoga puta ekipi Libero 2.
Uz sve ovo treba dodati da je i takmičenje u pionirskoj konkurenciji, koje bi trebalo da počene prvog marta, sada neizvesno, iako se mlade odbojkašice pripremaju za start kao da je sve u najboljem redu. One su u sklopu priprema za početak prvenstva u nedelju u gradskoj dvorani odigrale prijateljsku utakmicu sa vršnjakinjama iz Prijepolja, ekipom Bambi Volley, i pobedile rezultatom 3-2. Vestima iz ženske odbojke treba dodati i jednu lepu. Naime, još jedan lep gest našeg sugrađanina, prof. Veljka Jeremića, koji je, posle 3 lopte mikasa MVA 200, na poklon ŽOK Priboj doneo garnituru dresova. Ostaje da se nadamo da će naše devojke imati ove godine priliku da te dresove nose u takmičarskim utakmicama.
Odbojkaši Priboja su zabeležili još jedan poraz. Oni su na gostovanju u Guči ubedljivo poraženi od ekipe Lučana sa 3-0, po setovima 25-17, 25-15 i 25-15. Prema rečima iz ovoga kluba zbog nedostatka sredstava i nemogućnosti da se plati prevoz igračima koji studiraju, ekipa je bila prinuđena da nastupi sa drugim sastavom, a i sama organizacija puta je zahtevala snalaženje i pozajmljivanje novca. U pitanju je i nastavak sezone, jer nije uplaćena kotizacija a i ovo gostovanje je bio ustupak saveza. „Borili smo se koliko smo mogli u ovakvom sastavu. Ekipa Lučana je zasluženo pobedila a nama predstoji borba za opstanak“, rekao je za portal Priboj033 Mladen Jerinić, kapiten OK Priboj.
Posle devetog kola OK Priboj je i dalje bez pobede sa samo jednim osvojenim bodom. U narednom kolu u Priboju naši odbojkaši dočekuju Antenu iz Kruševca, jednu od ekipa sa kojima će se boriti za opstanak u Drugoj ligi Zapad.
– U četvrtom razredu gimnazije u naše jedino matematičko odeljenje došli su predstavnici pribojskog FAP-a da ponude stipendije onima koji bi studirali mašinstvo, što je podrazumevalo i potpisivanje ugovora o radu, stan i napredovanje u karijeri. Tako smo nas petorica upisali Mašinski fakultet u Beogradu. Niko nije nudio takve uslove. Pored godišnje stipendije, imali smo i „trinaestu ratu“, namenjenu za kupovinu knjiga i pribora. Odabrao sam smer proizvodnje i konstrukcije motornih vozila i motora. Studije su trajale pet godina i diplomirao sam sa desetkom. Bio sam ushićen. Društvo je nudilo mnogo mogućnosti u industrijskom razvoju. Sredinom sedamdesetih u Jugoslaviji je bilo pet fabrika putničkih automobila i autobusa i tri fabrike teretnih (FAP, TAM i Zastava), uz to su bile i fabrike motora. Sve su bile bazirane na evropskim fabrikama (Fiat, Mercedes, Opel, Folksvagen), sve su bile izvozno orijentisane. Postojala je mogućnost usmeravanja ka vojnog industriji jer smo proizvodili najmodernije tenkove, vrlo moderne avione, a ne treba zaboraviti ni fabrike vagona, priseća se Edib Bajramović.
Počeo je da radi u FAP-u samo nekoliko dana posle diplomskog, 1978. godine i osećao se privilegovano. „Bili smo svi u poletu, sve je išlo napred, ulazilo se u veliku fabriku, u saradnju sa „Mercedesom“. Posle godinu dana došli su iz „Livnice“ sa pozivom da cela grupa inženjera iz Prijepolja pređe da radi u pogonu kome su predviđali sjajnu budućnost. „Naše je bilo sve: od ideje do realizacije proizvoda koji su bili veoma skupi. Stvorena je stručna biblioteka, uveli smo jugoslovenske i međunarodne standarde, sledili su nastupi na brojnim domaćim i međunarodnim sajmovima“. Ređali su se domaći i strani sajmovi: Međunarodni velesajam, prolećni i jesenji u Zagrebu, sajmovi u Beogradu, Novom Sadu, Frankfurtu, Hanoveru, Minhenu, Parizu, Veroni…
– Bio je to izuzetno ozbiljan rad i to je dovelo i do godišnje proizvodnje od 150 nadgradnji. Stalno se investiralo, pogon je bio nov, nova upravna zgrada, sportski tereni, u menzi su bila najmanje četiri kuhana jela, išlo se na sindikalne izlete, učestvovali smo uspešno na radničkim sportskim igrama, imali smo svoj hotel u Čanju za godišnje odmore. Doživeli smo ekspanziju sredinom osamdesetih kad je bilo 750 zaposlenih i zadovoljnih radnika! Od tog broja čak sedam odsto su bili inženjeri, plate su bile „mašala“! Bio sam deo društvene elite, delegat u Skupštini opštine u Veću udruženog rada koje je o mnogo čemu odlučivalo i usmeravalo razvoj grada i naravno da sam bio ponosan, nastavlja naš sagovornik.
Sve je to trajalo do 30. juna 1991. godine. Toga dana je raskinuta saradnja „Mercedesa“ i „FAP-a i počinje tužna priča. „Livnica“ ipak nije ušla u krizu u isto vreme kad i FAP jer je imala svoj proizvodni program i bili su nezavisni na tržištu. Prema Bajramoviću, „Livnicu“ je to i održalo, pa je to jedna od poslednjih državnih fabrika iz metalskog kompleksa koja još radi!
– Imali smo stalni uspon od sedamdesetih godina i niko nije mogao ni naslutiti da će doći do takvog loma i preokreta. Sve se strmoglavilo. Smanjuje se tržište i potrošnja, stiže nelojalna konkurencija jer više nema kontrole kvaliteta, niti državnih standarda koji regulišu tu materiju. U svakom segmentu proizvodnje dolazi do pada, a sankcije sve dramatizuju jer smo uvozili repromaterijal za livnicu, a više ne isporučujemo ništa Nemačkoj. Zalihe rastu, nema više ko da kupi naše proizvode, preduzeća oko nas i sama postaju gubitaši, ne obnavljaju više vozni park, nema kupovine rezervnih delova. Jedan od najtežih trenutaka bio mi je je pogled na pun krug robe spremne za isporuku, a nema kupaca, dodaje.
Pogoršanje uslova poslovanja dovodi do skraćivanja radnog vremena na šest sati, isključivanja grejanja, zatvaranja menze, počinju plaćena odsustva, državne mere, socijalni programi. Proizvodi počinju da zastarevaju jer nema mogućnosti za investiranje u razvoj novih proizvoda i nove tehnologije, odlaze stručnjaci.
– Najviše mi je smetala totalna dezorijentisanost društva, izostanak regulisanja svega što je vezano za proizvodnju. Sva pažnja društva usmerena je prema politici, a skrenuta sa proizvodnje i privrede što je fundament svakog društva i napretka. Tada prvi put osećam nemoć da utičem na društvene okolnosti iz ugla nekog ko stvara društveni dohodak. Za stručnjake najveći problem postaje puki opstanak jer u maloj sredini kao što je ova nema alternative osim politike i „snalaženja“. To je bilo ponižavajuće za svakog ko je mislio i želeo da daje lični doprinos društvu svojim stručnim radom i sposobnostima, zaključuje Edib Bajramović.
Voleo bih da se desi čudo i „Livnica“ opstane
– Radio sam 35 godina. Otišao sam prošlog meseca kao deo socijalnog programa Vlade Srbije. Osećam se prazno, nedorečeno, nedovoljno iskorištenih mogućnosti. Otišao sam jer više nisam mogao da gledam, a da ne mogu ništa da učinim. U pogonima mašine koje se stalno kvare, improvizacija je postala pravilo, pola godine se zaostajalo s platama. Najteža je ta potpuna nemoć. Poslednji dan na poslu?! Ništa. Primopredaja. Bez posebnog osećanja. I to je možda najtužnije. Iscrpeo sam svako svoje osećanje. Pa radio sam 20 godina sedeći na poslu zimi u jakni jer nije bilo grejanja. Ali zaista želim da se „Livnica“ uspešno privatizuje, da se dogodi čudo i da fabrika opstane i krene napred. To bi me iskreno obradovalo i ta radost bi obasjala ceo moj radni vek, jer bi mu to dalo smisao, naglašava Edib Bajramović.
Izvor:Danas
Košarkaši večeras u 19 časova dočekuju Svilajnac, rukometaši u nedelju gostuju u Kraljevu. Odbojkašice zbog besparice odložile i utakmicu protiv Lučana, odbojkaši gostuju u Guči. Fudbaleri u drugoj prijateljskoj utakmici pobedili Zlatar.
Košarkaši Priboja u okviru sedamnaestog kola Prve regionalne lige Zapad, večeras od 19 časova u Gradskoj dvorani dočekuju ekipu Svilajnca. Posle 16 odigranih kola naši košarkaši zauzimaju prvo mesto na tabeli sa samo jednim porazom u dosadašnjem prvenstvu i sa pobedom više od prvog pratioca, ekipe Plane, koja u ovom kolu dočekuje ekipu Poleta iz Ratine. „I pored određenih finansijskih poteškoća, košarkaši Priboja spremno dočekuju ovaj meč. Dobre igre i liderska pozicija na tabeli su dobra pozivnica svim ljubiteljima košarke da dođu večeras u Gradsku dvoranu i podrže najbolji muški sportski tim u Priboju“, poručuju iz KK Priboj. Kadeti su ovoga vikenda slobodni, pošto su prethodnog odigrali dve utakmice.
Posle poraza u prošlom kolu od Kragujevčana na domaćem parketu, rukometaši Priboja priliku za vađenje imaće ovog vikenda u Kraljevu. Oni će u okviru četrnaestog kola Prve lige Zapad, u nedelju od 15:30 časova, gostovati poslednjeplasiranoj ekipi Metalca. Posle 13 odigranih kola rukometaši Priboja zauzimaju sedmo mesto na tabeli sa 12 osvojenih bodova, a nakon ovog kola, očekuje ih još jedno gostovanje u narednom kolu ekipi RK Knez Lazar u Kruševcu.
Posle odlaganja utakmice u Čačku protiv ekipe Borca 2, odbojkašice Priboja su zbog finansijskih problema odložile i utakmicu protiv Lučana na domaćem parketu. Prema rečima iz ŽOK Priboj, novca i dalje nema pa je i dalje takmičenje jedinog ženskog sportskog kluba u gradu dovedeno u pitanje. Samo da podsetimo da su naše devojke prvi deo prvanstva završile na deobi trećeg mesta sa odličnim izgledima da se domognu druge pozicije koja vodi u Drugu ligu Zapad, a da su upravo glavni konkurenti za to mesto, uz Sjenicu, ekipe Lučana i Borca 2 protiv kojih su odložene utakmice. Uz sve ovo treba dodati da je i takmičenje u pionirskoj konkurenciji, koje bi trebalo da počene prvog marta, sada neizvesno, iako se mlade odbojkašice pripremaju za start kao da je sve u najboljem redu, pa u sklopu priprema za početak prvenstva u nedelju od 11 časova u gradskoj dvorani igraju utakmicu sa vršnjakinjama iz Prijepolja, ekipom Bambi Voley.
Odbojkaši Priboja, posle izuzetno loše jesenje polusezone koju su završili na poslednjem mestu Druge lige Zapad sa samo jednim osvojenim bodom, ovoga vikenda nastavljeju sa prvenstvenim utakmicama. Oni u okviru prvog kola prolećnjeg dela sezone gostuju u Guči ekipi Lučana. Prema rečima trenera Milovana Stojkanovića na pripremama koje su su odrađene u Priboju bili su svi igrači na koje se računa, uključujući i studente koji su bili u Priboju za vreme zimskog raspusta. Međutim, zbog finansijskih problema, pitanje je u kojoj meri će moći da se odazovu i na utakmice koje se igraju svakog vikenda. „Finansije su i u prvom delu sezone bile glavni problem, pa smo najveći broj utakmica odigrali nekompletni, što je uzrok lošem rezultatu ove jeseni. Ni sada nije bolja situacija, kotizacija za nastavak nije uplaćena. Ovu utakmicu ćemo nekako odigrati, ali već za drugo kolo je pitanje da li će nas pustiti bez uplate. Mi ćemo svakao dati sve od sebe da popravimo utisak od jesenas“, rekao je trener Stojkanović. Utakmica prvog kola prolećnog dela prvenstva igra se u subotu u Guči sa početkom u 17 časova.
U drugoj kontrolnoj utakmici, fudbaleri FAP-a zabeležili su prvu pobedu. Rezultatom 3-1 izabranici trenera Pantovića su u Novoj Varoši savaladali domaću ekipu Zlatara. Nije dobro počelo po ”kamiondžije”. Vec u 6. minutu domaći su preko Vjetrovića poveli sa 1-0. Od tada gosti preuzimaju inicijativu i posle par izglednih prilika preko mladog Koraća dolaze do izjednačenja u 32. minutu. U drugom poluvrenu ista slika na terenu. Igrači FAP-a su i dalje napadali i preko Vilareta u 63. minutu dolaze do prednosti, da bi Spahić iz jedne gužve pred golom ZLatara postavio konačan rezultat 3-1. Naredni meč ”kamiondžije” će odigrati naredne srede na Zlatiboru, a protivnik će biti ekipa Zlatibora iz Čajetine. Nakon toga, prvog marta, igraju u Sjenici, a generalnu probu će imat 8. marta, pred svojim navijačima protiv Zlatara. FK FAP je jesenji deo prvenstva Zone Drina završio na osmom mestu sa 21 bodom. U prva dva kola nastavka Kamiondžije su domaćini, 15. marta ekipi Jedinstva 1945 iz Vladimirca, a u drugom kolu Slogi iz Bajina Bašte.
Прибој – Град на Лиму опет потресају раднички штрајкови, након генералног штрајка радника ФАП-а у октобру прошле године, ових дана су у штрајку и 55 радника прибојске Фабрике седишта, предузећа у реструктурирању чоји власник је држава Србија са 70 посто удела.
Након јучерашњег штрајка упозорења, они су за 25. фебруар заказали генерални штрајк до испуњења захтева, а од пословодства ове фабрике и државе траже две минималне зараде, оверу здравствених књижица и да им се омогући да раде.
Како су нам данас рекли неки радници Фабрике седишта, они не раде јер им је пре три месеца искључена струја због дуга нешто већег од милион динара, немају решења о плаћеном одсуству и не знају какав им је тренутно статус, а најављени генерални штрајк подржала су и два синдиката који делују у овом предузећу.
Они су данас јавно позвали председника општине Прибој, Лазара Рвовића, да им помогне преко СНС. Уједно, радници су најавили да уколико дође до генералног штрајка он ће вероватно бити организован изван круга фабрике и бити радикализован попут радничких штрајкова организованих ових дана широм Србије.
Директор Фабрике седишта, Драгиша Живковић, данас је казао да овај проблем једино може да реши Влада Србије. „Са захтевима радника Фабрике седишта упознато је Министарство привреде, ја ћу данас ићи у Београд и тражити од тог министарства помоћ. Нећу се враћати из престонице док се не реши проблем ове фабрике у реструктурирању“, истакао је он.
Глас западне Србије
Snežana Nikolić, učiteljica u Osnovnoj školi „Desanka Maksimović“ u Priboju, najomiljenija je među decom. Deca su njena inspiracija. S njima deli lepe i tužne trenutke, a oni joj to vraćaju na najbolji način – svojim uspesima.Stiže sve. I da svoju petu generaciju prvaka nauči prva slova, ali i da vodi dramsku, likovnu i literarnu sekciju. Uspesi njenih đaka su veliki. Iza svakog od njih stoji njena neverovatna energija i posvećenost pozivu koji je izabrala. Jer biti učiteljica za ovu skromnu ženu predstavlja najveću čast.
Snežana Nikolić voli da otkriva talente svojih đaka. Tako je jednog od njih, Nemanju Berlića, prijavila na konkurs koji je Dečji sajt organizovao pred novogodišnje praznike, kada smo birali najlepše pismo za Deda Mraza. Pismo koje je napisao Nemanja bilo je po oceni našeg žirija najlepše. Učiteljica Snežana ne krije da je ponosna na njegov uspeh za koji je delom i zaslužna.
Radi u pribojskoj osmoletki skoro 20 godina. Završila je Pedagošku akademiju, a potom i Učiteljski fakultet u Beogradu. Na Filozofskom fakultetu je apsolvirala na odseku za istoriju. Ovo je njena peta generacija prvaka koja broji 25 učenika.
Pitali smo je kako je biti učiteljica u vreme kada su mnoge vrednosti u društvu urušene.
– Vreme u kojem sam ja bila đak i ovo današnje se dosta razlikuju. Deca su slobodnija u ponašanju, postavljanju pitanja, iznose svoje mišljenje i stavove. Položaj učitelja u Srbiji danas nije na zavidnom mestu. Suočeni smo sa niskim primanjima i nedovoljnim brojem učenika, tako da je svaka naredna godina pitanje opstanka radnog mesta učitelja. Ali verujem da se izgubljene vrednosti mogu pronaći u radu s decom.
Priznaje da i pored svih teškoća sa kojima se svakodnevno sreće voli svoj posao i da bi opet, da može da bira, izabrala isti poziv.
– Mislim da radim sa istim žarom kao na početku karijere i da me ispunjava pozitivna energija. Svaka generacija učenika je jedna nova emotivna priča koja se nikada ne zaboravlja i u kojoj je moje srce iznova ranjeno. Teški su rastanci sa četvrtacima a već naredna godina ti nosi nova radovanja, nove izazove, sticanja znanja.
Najvažnije je, kaže, poverenje koje međusobno grade.
– Na početku učim decu da razviju poverenje u mene, da se oslobode straha od obaveza, neguju drugarstvo, da se pomažu.
Pored redovne nastave, učiteljica Snežana dosta pažnje poklanja vannastavnim aktivnostima.
– Jako su važne vannastavne aktivnosti kojima se učenici raduju. One svakako zadovoljavaju i mogu proširiti interesovanja, sklonosti i sposobnosti učenika za pojedine oblasti života, rada i stvaralaštva. Razvijaju kreativnost, doprinose socijalizaciji i motivišu učenike. Zato učestvujemo u literarnim i likovnim konkursima, muzičkim festivalima, saborima, ekološkim radionicama, humanitarnim akcijama.
Ni uspesi ne izostaju kada se ovako vredno radi.
– Grupa učenika I3 učestvovala je u projektu “CK Promocija humanih vrednosti”, gde su sa dramskom igrom “Crno jagnje” na slikovit način prikazali diskriminaciju kao pojavu u društvu. Trenutno pripremamo za Vaskrsnji sabor u Banji Vrujci kratku dramsku igru “Koledarska priča”, gde će đaci predstaviti zaboravljene običaje iz naših krajeva.
Svako od te dece zauvek ostane u njenom srcu.
– Emotivnih trenutaka je bilo u svakoj generaciji. Zajednički uspesi, osvajanja nagrada, odlasci učenika u drugi grad, oproštajne priredbe.
Učenici iz prve generacije koju je vodila Snežana Nikolić su već završili fakultet.
– Često mi se javljaju, posete me, pošalju poruku. Ostaju uspomene koje niko ne može izbrisati.
Прибој – Педесетпет радника Фабрике седишта из Прибоја, предузећа у реструктурирању некада угледне и једине ове врсте у бившој Југославији, којима се дугује укупно 36 плата, данас су, према саопштењу Самосталног синдиката, ступили у штрајк упозорења. Генерални штрајк заказали су за седам дана.
Они захтевају хитну исплату најмање две плате, оверу здравствених књижица и помоћ државе око плаћања дуга за струју која је искључена још пре неколико месеци, како би могли да организују производњу и раде већ уговорене извозне послове за Италију и Румунију.
Како су јуче рекли у прибојској Фабрици седишта, они су више пута као предузеће у реструктурирању тражили од Владе Србије и Министарства привреде помоћ како би радници и њихове породице могли да преживе и организују производњу, али стигла су једино обећања. Због тога су принуђени да се за своја права боре штрајком, који ће ако прерасте у генерални трајати све до испуњења захтева, стоји у саопштењу синдиката Фабрике седишта из Прибоја.
Глас западне Србије
Vest koja je obeležila sportski vikend je da je bivši atletičar AK FAP sada član beogradskog Partizana, reprezentativac Srbije, Miloš Raović (19) trijumfovao u trci na 400 metara na dvoranskom mitingu u Budimpešti, ispred svog timskog druga, bronzanog sa poslednjeg Svetskog prvenstva u atletici, Emira Bekrića.
Miloš Raović, kome je 400 metara specijalnost, trku je završio u vremenu od 47,45 sekundi, dok je Bekrić, kome to nije primarna disciplina, stotinku kasnije prošao kroz cilj. Inače, obojica su postavila lične rekorde.
Nakon sjajnog rezultata Miloš je za portal Priboj033 izjavio: „Ja sam prezadovoljan rezultatom. Važno je da ima napretka, ali za ovakav napredak zahvalan sam Emiru zato što sam kao njegov sparing partner dobio pripreme u inostranstvu i uslove kakve neki samo mogu da zamišljaju! U dogovoru sa Mirom i Emirom učestvovaću na predstojećim Balkanskim igrama i to će biti kraj zimske sezone. Posle toga me čeka mala pauza, a onda nastavljamo dalje da sa pripremam. Osamnaestog marta idemo u Juznu Afriku na pripreme tako da samo treba da nastavim da vredno radim, kao i do sada, i sve će doći na svoje mesto, i forma i rezultati. Zajedno smo jači!“, rekao je za naš portal Raović.
I Mirjana Stojanović, trener Emira Bekrića i Miloša Raovića bila je zadovoljna posle trke: “Zadovoljna sam nastupom obojice. Miloš je zaista dobar takmičar, 400 metara u dvorani je njegova disciplina, i više mu odgovara u odnosu na Emira. Obojica su bili odlični, idemo dalje”, rekla je Stojanović.
Oba atletičara su popravili svoje lične rekorde, a Bekrić je izrazio zadovoljstvo rezultatom. “Volim da trčim u Budimpešti, ima nešto dobro tu, kad god dođem oborim lični rekord. Takođe, veoma sam srećan zbog Miloša, koji je bio odličan. Zajedno smo jači, jedno drugome uvek podrška”, rekao je Bekrić.
Vest koja je obeležila vikend u negativnom smislu je odlaganje utakmice prvog kola nastavka prvenstava za odbojkašice. Naime, zbog finansijskih problema, jedini ženski sportki klub je bio priomoran da odloži gostovanje u Čačak. Iako su rezultati, kao posledica dobrog rada u klubu, nagoveštavali borbu za plasman u viši rang takmičenja, nedostatak novca te napore obezvređuje.
Naše devojke su prvi deo prvanstva završile na deobi trećeg mesta sa odličnim izgledima da se domognu druge pozicije koja vodi u Drugu ligu Zapad. Prema rečima iz ŽOK Priboj odlaganje ovog meča znatno remeti planove, a ukoliko se ne pronađu sredstva neće biti u mogućnosti da organizuju ni sledeću utakmicu protiv jednog od konkurenata za viši rang, ekipe Lučana, čime se dovodi u pitanje dalje takmičenje u Regionalnoj ligi Zlatiborsko-Moravičkog okruga. I takmičenje u pionirskoj konkurenciji koje je trebalo da startuje 1. marta gostovanjem u Užicu ekipi Forme neće biti moguće ukoliko se ne pronađu sredstva za normalno funkcionisanje kluba, poručuju iz ŽOK Priboj.
Košarkaši Priboja su se posle nepuna 24 sata vratili na lidersku poziciju u Prvoj regionalnoj ligi Zapad. Oni su na gostovanju u Prijepolju savladali ekipu Mileševca rezultatom, KK Mileševac – KK Priboj 88-101, po četvrtinama 26-21, 21-29, 25-28 i 16-23. U komšijskom derbiju posle nešto slabije igre u odbrani u prve dve četvrtine, naši košarkaši su u nastavku odigrali znatno ozbiljnije, i tako zabeležili još jednu pobedu protiv objektivno slabijeg rivala koji je pri tom imao odlično šutersko veče sa čak 18 pogođenih trojki. Najbolji strelci u našem timu su bili Mićević sa 28, Bogdanović sa 23 i Golubović i Bojović sa po 16 poena.
Prvi pratilac, ekipa Plane je takođe zabeležila pobedu i odmah je iza naših košarkaša sa jednim porazom više, dok je ekipa Zlatara poražena u Ratini pa sada zaostaje 3 pobede za ekipom Priboja. U narednom kolu u petak od 19:00 časova KK Priboj dočekuje ekipu Svilajnca iz istoimenog grada.
Kadeti KK Priboj su u nedelju gostovali u Užicu i odigrali dve utakmice, protiv ekipa Play off 1 i 2. Prvu utakmicu protiv Play off 2 naši kadeti su dobili rezultatom 73-66. Najefikasniji u našem timu su bili Ljubojević sa 33 i Zec sa 17 poena. Drugu utakmicu protiv Play off 1, koja je počela samo 15 minuta nakon prve, naši kadeti su izgubili rezultatom 91-73. Evidentno umorni i iscrpljeni mladi košarkaši su dobro držali u prvom poluvremenu, da bi u nastavku pali, što su domaćini i iskoristili. Najefikasniji su bili Lakić sa 19, Ljubojević sa 16 i Lisica sa 10 poena. „Na put u Užice je krenulo samo devet igrača, a na poziciji pet nismo imali adekvatno rešenje. I pored toga momci su dali sve od sebe. U prvoj utakmici smo pokazali veliku želju i u jednoj dobroj predstavi savladali domaćina. Umorni i fizički i emotivno ispražnjeni u drugoj utakmici nismo mogli više od jednog poluvremena“, rekao je za naš sajt trener kadeta KK Priboj Siniša Đurović.
Rukometaši Priboja su nakon startne pobede prošlog vikenda ovoga puta poraženi kod kuće od Kragujevčana, RK Priboj – Radnički 20 – 24, poluvreme 11-9. Pedeset minuta dobre igre i konstantnog vođsta nisu bili dovoljni za trijuf. Poslednjih deset minuta potpunog raspada igre našeg tima ponajviše zbog tanke klupe i nedostatka snage da se izdrži jak ritam meča, kumovali su na kraju ubedljivom porazu. Priboj su predvodili najiskusniji, izvanredni golman Hadžibegović sa 18 odbrana i bekovski par Bacetić i Strujić. Kod gostiju najbolji pojedinac je bio Simić, koji je pored sjajne organitzacije igre zabeležio i 7 pogodaka.
Posle trinaest odigranih kola u Prvoj ligi Zapad, rukometaši Priboja zauzimaju sedmo mesto sa 12 osvojenih bodova i u narednom kolu gostuju poslednjeplasiranoj ekipi Metalca iz Kraljeva.
Fudbaleri FAP-a su, u okviru priprema za prolećni deo prvenstva Zone Drina, proteklog vikenda na Zlatiboru odigrali prijateljski meč sa ekipom Sevojna u kojoj su poraženi rezultatom 2-0. „Ovo je bila prva provera naših fudbalera pred nastavak sezone, u okviru priprema koje će se odraditi u Priboju. Do početka porolećnjeg dela sezone 15. marta, odigraćemo još pripremnih utakmica sa ekipama iz okruženja“, izjavio je za Priboj033 sekretar kluba, Veroljub Šiljak.
priboj033
Прибој – Зијад Фазлић (66) из села Миоче код Прибоја је пуних 40 година провео живећи и радећи у католичком манастиру Гобелсбург у Аустрији, где је готово четири деценије био водећи стручњак у производњи надалеко чувених вина, у првом реду чувеног „Грине ветрина“, која се извозе само за монденску елиту у Америци, Аустралији, Енглеској и Канади. О каквим висококвалитетним винима се ради, а чију производњу је водио наш човек, говори и податак да флаша од само 0,75 литара кошта преко 30 евра.
„Био сам професионални возач у једној аустријској фирми, возио сам камионом производе из те земље искључиво за Индију, Пакистан и Авганистан. Остао сам после неколико година рада без посла, а онда ми је понуђен посао у католичком манастиру Гобелсбург у Доњој Аустрији, недалеко од Кремса, 60 километара од Беча, где имам кућу у којој живи моја породица. Прихватио сам, обучен да радим и водим послове почев од наводњавања и узгоја винограда, бербе, преко пресовања грожђа и специјализоване производње вина у винарији манастира Гобелсбург. Сву ту традиционалну производњу са много тајни, која се не мења од далеке 1725. године, до најситнијих детаља проверавају у савременој лабораторији“, прича Зијад.
Он каже да се у овој винарији производи на стотине тона најквалитетнијих аустријских вина. А када се вино од годишње бербе произведе, следи посебна церемонија, нико га не сме пробати и наздрављати док се оно званично не освешта од стране католичких свештеника и та се традиција изузетно поштује, истиче Зијад.
Он је испричао да је као човек који држи до своје исламске вероисповести, живео деценијама у католичком манастиру Гобелсбург, ту се хранио и никада није имао проблема што он сам није католик.
„У манастиру су се са великим поштовањем односили према мојој вероисповести, добијао сам увек посебну храну прилагођену мојој исламској вери и никада ме ничим нису повредили. Са католичким свештеницима сам одлично сарађивао, било је самном и Срба из Србије, православних хришћана и честитих људи и верника, који су ту радили и данас тамо раде, једноставно, ту се гледало само какав је ко човек и радник, вероисповест није била уопште важна“, додаје он.
Зијад напомиње да су имали једину обавезу да чувају тајну производње старих аустријских вина, на то су их свештеници обавезали као одговорне и верујуће људе, а овај Прибојац је никоме није открио. Истина, каже да у селу Миоче, где такође има кућу и проводи своје пензионерске дане, за своју душу понекад пече ракију „Шљивку“, а уз тајне у печењу ракије које знају наши људи у Србији, он примењује и сазнања која је научио у производњи старих вина у Аустрији.
Неколико пута годишње оде у Аустрију, обавезно обиђе винарију у Гобелсбургу, а како рече недавно су му тамо дословце казали: Зијаде, без обзира што си у пензији, ако икада пожелиш да поново радиш у овој земљи, без много размишљања дођи код нас, имамо за тебе посла у производњи вина.
Фазлић је остао велики пријатељ са људима из манастира, који су му после 40 година рада и живота у овом верском објекту, поклонили златан сат са посветом и мноштво других дарова. Ипак, жеља за родним крајем и одлука да остатак живота проведе у свом завичају је била јача и он се вратио у своје село Миоче код Прибоја, где каже „да ипак дише пуним плућима и где му је најлепше, уз своје пријатеље и наше људе“.
„Ја само ценим људе по том колико су они вредни и поштени, а не које су вере и како се они зову. Овде у Миочу, са мојим пријатељима и комшијама Србима и Бошњацима заједнички прослављамо и православни и католички Божић, али и Бајрам, а иако овде нема ниједан католик, ми то заједнички наздравимо и обележимо у знак подршке нашим пријатељима католицима“, каже уз осмех необичан човек Зијад Фазлић.
Глас западне Србије
На основу Одлуке председника Републике Србије од 29. јануара 2014. године о расписаним изборима за посланике Народне скупштине Републике Србије за 16. март 2014. године, Општинска управа Прибој обавештава све грађане са подручја општине Прибој (укључујући и расељена лица) која имају бирачко право, да могу извршити увид у бирачки списак, у згради Општине, соба број 4. Грађани могу проверити да ли су уписани у бирачки списак и да ли су уписани подаци тачни.
Промене у делу бирачког списка који се води за општину Прибој, грађани могу поднети најкасније до 28. фебруара 2014. године, до 24,00 када се бирачки списак закључује. Промене могу захтевати и малолетна лица која бирачко право стичу најкасније на дан избора, 16. марта.
Захтев да се у бирачки списак унесе податак да ће бирач на предстојећим изборима гласати према месту боравишта у земљи, грађани могу поднети најкасније пет дана до закључења бирачког списка (22. фебруара).
Након проглашења изборне листе право на увид у бирачки списак и на подношење захтева за упис и измену може поднети подносилац изборне листе по истом поступку по коме то право имају и грађани, уз прилагање одређених доказа.
Након закључења бирачког списка, министарство надлежно за послове управе, врши све промене у бирачком списку. Захтеви за вршење промена подносе се непосредно министарству или Општинској управи Прибој.
priboj.rs