Nema onog ko veruje da će FAP, nekadašnji industrijski gigant iz Priboja, obnoviti dane stare slave. Rat u neposrednoj blizini ove pogranične opštine, međunarodne sankcije, ali i tranzicija, učinili su da osim FAP-a i sva druga preduzeća bukvalno propadnu, pretvarajući Priboj u jednu od najsiromašnijih opština Srbije. Slavni dani firmi: “Bratstvo i Jedinstvo”, “12. januar”, “Inkop”, “Gradnja”, “Napredak”, danas su prošlost.
[ot-video type=“youtube“ url=“http://flashvideo.rferl.org/Videoroot/Pangeavideo/2016/04/b/b4/b4a28ac6-4fde-4892-aa31-28bfa3432df1.mp4″]
Nekada je Priboj bio FAP, a FAP Priboj. Oko ove fabrike nije se okretao samo grad, već i ceo Zlatiborski okrug. Do devedesetih godina fabrika je odlično poslovala, kamioni FAP-a krstarili su putevima Evrope, Afrike. Samo u matičnom preduzeću bilo je zaposleno oko 7.000 radnika, bez kooperanata. Kao moćno predzeće, FAP je tada na ledini pored Lima izgradio naselje, Novi Priboj, ulagao u putnu i telekomunikacionu mrežu.
„Sve ove zgrade ovde u Novom Priboju izgradio je FAP. Sve smo mi za ovo izdvajali iz našeg ličnog dohotka. Po završnom računu znalo se koliko se odvajalo za odmore, koliko za stambenu izgrdnju, zdravstvo, školstvo. Od mog ukupnog ličnog dohotka sam dobijao oko 60 posto, a ono 40 posto išlo je za ove namene. Ali, ne mogu da se žalim. Stvarno nam je tad bilo dobro“, priseća se bivši radnik Golub Krsmanović.
Pored izgradnje, FAP je nekada mnogo ulagao u kulturu, zdravstvo, kao i obrazovanje radnika, a FAP-ovi majstori bili su vrlo cenjeni.
„Kada sam došao u FAP 1958. godine, ovde u naselju bilo je samo desetak starih zgrada. Kasnije je FAP sve izgradio. Da bih završio zanat dobio sam učeničku platu“, priča Milan Đekić koji je radio na specijalnim alatima.
FAP je bio Jugoslavija u malom i bila je privilegia raditi u ovom preduzeću kaže on.
„Nije se gledalo ko je koje vere. Tu su bili i Mađari, i Italijani. Iz Hrvatske, Dalmacije, bio mi Mate majstor, bilo je radnika iz Mostara. Niko nije gledao ko si šta si, bilo je bitno da si dobar čovek, da pošteno radiš. Međutim, danas sve je nekako drugačije. Ne valja.“
„Preseraj je bio jedan od najboljih pogona takoreći u Evropi, pa i Mašinska. Išao sam službeno u Belgiju zbog nekih mašina, ali sam tada video da radnici tamo nisu imali ni veće plate ni bolje uslove za rad od radnika FAP-a. Radnici FAP-a su bili popularni. Devojke su trčale da se udaju za radnike FAP-a, posebno devojke sa sela. Pričale su: ‘Radi u FAP-u, hoću da se udam za njega’“, priseća se nekadašnji FAP-ov majstor Marko Popović.
A sve je počelo 1953. godine montiranjem prvih 17 vozila nosivosti četiri i šest tona. Tako je počela je proizvodnja teških vozila po licenci austrijske firme Saurer Werke, da bi se kasnije na osnovu licencnog ugovora sa Daimler-Benzom proizvodila vozila od 12 do 16 tona.
„U početku su bili samo jedan magacin i jedna hala i tu smo, na klocni montirali prva vozila, a delove smo dobijali od Saurera. Radili smo i po 15 sati, niko nije pitao koliko će da se radi, bilo je bitno da se posao završi“, kaže Golub Krsmanović.
„Pošto sam radio na specijalnim alatima dolazio sam i posle moje smene da završim neki posao da bi FAP imao neke koristi a ne ja, da bi mi to bilo plaćeno, to mi je najmanje bilo bitno. Bilo mi je bitno da FAP ispuni plan. Zato mi je danas žao FAP-a kao da mi je to neko porodično imanje“, sa nostalgijom priča nekadašnji radnik Milan Đekić.
Međunarodne sankcije, raspad Jugoslavije, rat u BIH bili su prvi udarci. Izbijanjem rata na prostoru bivše Jugoslavije prekinuta je saradnja sa kooperativnim fabrikama u BIH, Hrvatskoj, Sloveniji. Pored domaćih nedaća, uvođenjem ekonomskih sankcija prekinuta je saradnja sa Mercedesom. FAP je od 2002. godine ušao u program restrukturiranja i pripreme za privatizaciju.
Оd nekada 7. 000 zaposlenih u ovoj fabrici danas je 650. Ovaj gigant nekada je proizvodio 50 vozila dnevno. Sada to nije ni godišnja proizvodnja. Još uvek je neizveso šta će biti nakon 31. maja kada prestaje zaštita od naplate poverioca.
Sa propapanjem pribojske privrede, prvenstveno FAP-a, grad na tromedji polako odumire. U potrazi za poslom odlaze ne samo mladi nego i cele porodice. Između dva popisa, Priboj je izgubio oko 4. 000 građana. Po ličnim dohodcima ova opština je odavno izgubila primat bogate i među opštinama je sa najmanjom platom u Srbiji.
Izvor: Radio Slobodna Evropa Autor: Danica Gudurić
priboj033
Ostavite vaš komentar