Priboj

Ja nikada ne diskriminišem. Ja nemam predrasude niti stereotipna ponašanja. Koliko su ove tvrdnje zaista tačne?

Autor: Ozren Slović, diplomirani pravnik

Svakodnevno smo izloženi raznim stereotipnim stavovima i uticajima različitih pojedinaca ili grupa .
Pitanjie upućeno devojci islamske veroispovesti, zar ne bi trebalo da nosi hidžab, ili pitanje dečku, pripadniku LGBT populacije, kako to da nije feminiziran, najbolje oslikavasveprisutnost stereotipa, a količina takvih pitanja, njihovu rasprostranjenost. Naravno, ne nužno iz loše namere, već najčešće iz neznanja.

Ako neznanje ugrozi neku drugu ličnost, postavlja se pitanje istrumenata zaštite odnosno pravnog regulisanja problema.

U tom slučaju ne možemo da se pozivamo na neznanje, jer ono je skrivljeno, umišljajno od momenta odbijanja da naučimo. A stereotip je često samo jedan stepenik do diskriminacije koja se suštinski svodi na nejednako postupanje prema jednakima i jednako postupanje prema nejednakima na osnovu nekog njihovog ličnog svojstva

Zamislite sledeću situaciju: Na razgovoru za posao vas poslodavac odbije zbog vašeg seksualnog opredeljenja ili zbog toga što imate dugu kosu, pirsing i sl. Poslodavac u našem primeru polazi od stereotipa da ste vi neozbiljni, da se možda skloni prekomernoj upotrebi alkohola i droga te da nužno niste u stanju adekvatno da obavljate posao za koji se konkurisali. Da li u ovoj situaciji postoji diskriminacija?

Ako u konkretnom primeru, vi posedujete sve potrebne kvalifikacije jednako kao i ostali kandidati za posao, ali vam je šansa uskraćena zbog toga što ste odredjene seksualne orijentacije, dakle zbog nekog vašeg drugog ličnog svojstva, diskriminacija postoji i vaše pravo je povredjeno.

Diskriminacija zabranjena Ustavom i raličitim zakonima

Diskriminacija po bilo kom osnovu je zabranjena važećim propisima Republike Srbije i Ustavom kao najvišim pravnim aktom naše zemlje, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i drugim retifikovanim međunarodnim propisima, što znači da se onima koji su diskriminisani garantuje određena pravna zaštita, a diskriminatorima zakonska sankcija.

Međutim da li je jedino rešenje pravna zaštita odnosno sankcija? Da li su institucije jedino pozvane da rešavaju ovo pitanje? Kakva je u svemu tome naša uloga?

Diskriminaciju može izvršiti svako, može se desiti bilo kome, bilo kada i bilo gde, namerno ili iz neznanja.

Promišljanje svakoga od nas o nekom drugom, neretko je prepleteno stereotipima i predrasudama. U stanju smo da ,,na prvu loptu“ nekoga ocenimo kao dobrog ili lošeg, obrazovanog ili neobrazovanog, pa čak i njegovu/njenu veroispovest ili seksualnu orijentaciju. Izopštićemo nekoga iz društva samo zato što možda nije dovoljno lep, ne svidja vam se njegova profesija, kako je obučen ili područje iz koga dolazi, a da nećemo ni biti svesni da smo pod uticajem strašnih stereotipa. Neretko i onaj koji je stao u odbranu ugroženoga i sam bude napadnut. Ukoliko je njegov stav manjinski zastupljen u grupi, vrlo verovatno će biti ismevan. Na taj način, ekvivalentno raste broj i diskriminisanih i diskriminatora. Da bismo bili svesniji ovih primera u našoj svakodnevnici, moramo se zamisliti pre nego što, na primer, izgovorimo neki stereotip, pre nego nekoga osudimo, izopšimo samo jer je po bilo kom svojstvu drugačiji od nas.

Jedan od efikasnih načina je i Forum teatar koji predstavlja svojevrsnu platformu za isprobavanje što više rešenja, gde se na kreativan način onsažujemo da delujemo i da se suočavamo s problemima svoje zajednice- ličnim, pravnim, socijalnim…Svaki momenat našeg življenja možemo pretvoriti u forum teatar, u sociološki eksperiment gde ćemo se staviti u ulogu ugroženog ili žrtve i ponuditi što više mogućih rešenja ili modela ponašanja. Kada razumemo nekoga ko je potlačen, nad kim je vršena diskriminacija po bilo kom osnovu, prirodno osetimo potrebu da nešto promenimo i postajemo sredstvo odnosno glavni akter socijalne promene.

Nije dovoljno problem diskriminacije gledati kroz prizmu pukog slova na papiru, normativnog okvira odnosno institucionalne zatite već povređenog prava. Pre nego što se javi potreba za pravnom zaštitom, potrebna je prevencija u vidu znanja, konstantne edukacije, budjenje svesti. Namera jeste da pokušamo buti iskreni prema sebi, da se podsetimo na uvek poželjnu dozu samokritičnosti, te krenuvši od ,,svoje kuće“, živimo zajedno u zdravijem društvu. A ukoliko je vaše pravo već povredjeno aktom diskriminacije, svakako da postoje mehanizmi zaštite tog prava i oni koji umeju te mehanizme i iskoristiti.

Autor teksta, Ozren Slović je diplomirani pravnik, učesnik programa ,,Branitelji i braniteljke manjinskih prava“ u organizaciji Instituta za Evropske studije i Rockfeller Brothers Fund, u Jagodini od 1. do 6. jula 2019. godine