Nizom manifestacija danas će u Srbiji biti obeležen Svetski dan poezije, koji je 1999. godine pod sloganom „Dijalog među civilizacijama posredstvom poezije“ proglasio Unesko.
Sa namerom da ukaže na značaj šuma i njihov uticaj na opstanak čovečanstva, Generalna skupština Evropske poljoprivredne konfederacije donela je 1971. godine odluku da dan prolećne ravnodnevnice na severnoj, odnosno dan jesenje ravnodnevnice na južnoj Zemljinoj hemisferi – 21. mart, proglasi Svetskim danom šuma.
„Svrha proglašenja Svetskog dana poezije jeste doprinos promociji citanja, pisanja, objavljivanja i ucenja poezije u citavom svetu, kao i podsticanje nacionalnih, regionalnih i internacionalnih poetskih pokreta“, obrazložio je Unesko svoju odluku 1999. godine.
Prošle godine na Svetski dan poezije, 21. marta, u nekoliko kafića u Beogradu, mogli ste da platite kafu svojim stihovima. U ovoj globalnoj akciji, koju je organizovala austrijska kompanija „Julius Meinl“, gosti su bili pesnici, a pesme sredstvo plaćanja. Pored Beograda, u akciju su bili uključeni i kafići u Novom Sadu, Pančevu, Kraljevu i Kruševcu, gde su posetioci mogli da izraze svoje misli i osećanja na poetski način.
Tako su svi imali priliku da stanu iza globalne poruke „Pokažimo svetu da su osećanja vrednija od novca“.
21. marta obeležava se Svetski dan šuma. Ovaj dan obeležava se akcijama koje se sprovode u cilju promovisanja svesti o značaju i vrednosti šumskog pokrivača, kroz tri ključna aspekta:pružanjem edukativnih informacija o zaštiti, proizvodnji sadnica, pošumljavanju i rekreaciji.
Ideja za obeležavanje Svetskog dana šuma nastala je na sednici Generalne skupštine Evropske poljoprivredne konfederacije 1971. godine. Ovu ideju prihvatila je i podržala Organizacija Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu. Svetski dan šuma se obeležava u celom svetu.
21.mart je izabran kao dan jesenje ravnodnevnice na južnoj, odnosno prolećne na severnoj hemisferi.
Veliki broj šumskih površina nalazi se pod stalnim rizikom degradacije i seče. Porast temeprature i globalno zagrevanje utiču na veći rizik od požara i zato je potrebno da što veće površine pod šumskim pokrivačem budu pod zaštitom i nadzorom.
Šume su od suštinskog značaja za opstanak ljudi i životinja. One pružaju hranu, sklonište i utočište. U šumama se može naći veliki broj lekovitog bilja koje je od izuzetne važnosti za zdravlje. Šume štite od poplava, erozije, klizišta, čuvaju zalihe čiste vode i proizvode kiseonik.Šumska prostranstva opravdano se nazivaju plućima planete, jer apsorbuju velike količine ugljen-dioksida, stvarajući kiseonik koji udišemo. One takođe smanjuju količinu štetinih gasova, utiču na smanjenje efekta staklene bašte i na taj način imaju veliki značaj u borbi protiv klimatskih promena.
Glavni razlozi za krčenje šuma su: nove potrebe za zemljištem (konverzija zemljišta) i eksploatacija drveća u proizvodnji.Ublažavanje i rešavanje ovog problema zateva pošumljavanje novih teritorija. Svetski dan šuma 21.mart upravo ima cilj da podigne svest o važnosti i značaju njihovog očuvanja.
Izvor: B92 i ekospark.com
Dragoljub Šalipur
Ostavite vaš komentar